Ко је пазарска ''звер'' Фејсал Мулић, дебитант у младој селекцији Србије?

Брате, Жигић боље бије главом, али ја сам бржи и имам само једну земљу – Србију! Кад видите на терену фудбалера од 203 центиметра, морате да се заинтересујете. Још кад је грађен као “Терминатор“ и има неутољиву жељу да заигра у дресу Орлова, онда...

Има та фотографија после гола Хофенхајму. Фејсал Мулић без мајице, тело од 203 центиметра испреплетано мишићима каквима не могу да се похвале ни многи ММА борци. Глава ошишана, 20-годишња момчина из Новог Пазара изгледа као да у зубима може да носи цео тим вршњака. Али када смо га позвали телефоном да прокоментарише позив у младу репрезентацију Србије, добили смо сасвим другачију слику о корпулентном голгетеру Минхена 1860.

Фејсал Мулић је доброћудни див расположен за необавезну причу. Одушевљен што му се коначно испунио дечачки сан.
“Ау, брате, супер се осећам. Много ми је било драго кад су ми рекли. Посебно зато што нисам пре играо у млађим репрезентативним селекцијама. Осим оно по регионима, па запад“, каже непосредни Мулић на почетку разговора за МОЗЗАРТ Спорт.

Питали смо га где га је вест затекла.
“Пре три дана ми, пред тренинг, овај наш Милош Дегеник, а и он игра овде у Минхену са мном, најави. Он је пре играо, ваљда су и сад хтели да га зову, али га звали и из Аустралије, а и за њих је раније играо. Ја му кажем, али стварно се не шалим: ’Дај бре, будало, не зезај се’. Одем на тренинг, кад сам се вратио у свлачионицу, извадим телефон и стварно видим позивни из Србије. Два или три комада, пошто ме звао и један момак из Савеза. Окренем и оно (селектор Томислав) Сивић. И знаш како то иде: ’Гледали смо те, заслужио си позив’... Ја сам успео да кажем само: ’Добар дан и једва чекам’“, присећа се Мулић са осмехом.

Нестрпљиви су и љубитељи фудбала у Србији. Не виђа се сваки дан толики човек на фудбалском терену. Још ако зна да игра? Никола Жигић се просто намеће као прва асоцијација свима у Србији.
“А па добро, али да ти кажем – Никола Жигић је од рамена, па на горе бољи од мене, а-ха-ха. Шалим се, али стварно боље игра главом. Ја сам доскора играо по десној страни у вези или централно. Тек после сам почео да играм шпица, да вежбам ту скок игру, ударце главом... Али зато сам бржи од Жигића, а-ха-ха“, одговара Мулић, увек спреман за шалу.

То међутим не значи да Мулић не уме да буде озбиљан кад треба. Рецимо, кад га зову да заигра за неку другу репрезентацију. Босну и Херцеговину на пример. А није тајна да су се тамо интересовали за Фејсала.
“Јавио ми се неки дечко, нудио пасош... Ја му кажем: ’Бато, ја сам у Србији рођен, ја волим људе у Србији и шта ја има да играм за неку другу земљу?’ Нема шансе! Само једну земљу имам“, као из топа одговара Мулић, који преко оца има и словачки пасош.

Ни та га земља, наравно, не занима у професионалном смислу. Само Србија. И Немачка наравно. Бундеслига је велики сан. Али пре тога обавезно је доказивање у Цвајти. Нажалост, Минхену 1860 никако да крене. Баварски Лавови из прва четири кола имају само два бода. У ситуацији кад се клуб бори за опстанак нема много места за младе играче. Мулић је додуше већ две године у Минхену, прву сезону играо је – и редовно тресао мреже – за Б тим, 8. августа ове године постигао и првенац у Куп победи над Хофенхајмом. На две касније утакмице међутим одиграо је само седам минута?
“Ма и тренер ме зеза. Мораћу да се расправим с њим“, смеје се Мулић.

Желимо му да га такво расположење никад не напусти.