Анализа: Ко после династије?!

Мораћете да се помучите да будете као Саша и Дуле! Партизанов први човек је изабрао пут. Поднео је оставку, не желећи да буде означен као човек који је сменио најтрофејнијег стручњака у историји клуба и свог кошаркашког оца, иако се никако не може побећи од утиска да је то био захтев оних који немају превише везе с кошаркашким клубом из Хумске, а чији демантији су толико гласни да изазивају још већу сумњу.

Кошарка 27.08.2015 | 00:00

После седнице скупштине кошаркашког клуба Партизан на којој је председник Предраг Даниловић поднео оставку, јасно је да ствари никад више неће бити исте у табору црно-белих. Његовим одласком после сезоне без трофеја и пласмана у Евролигу, другу годину заредом, дефинитивно почиње ново поглавље у Партизановој историји, али он вероватно неће бити једини који ће напустити Хумску.

Објашњавајући разлоге одласка из клуба, Даниловић је, ретко кад тако емотивно, преузео на себе део одговорности за неке лоше одлуке у претходних безмало петнаестак година колико је прошло откако се вратио у клуб који му је највише у каријери помогао да постане један од најбољих европских кошаркаша свих времена.

Оно о чему се месецима спекулисало је његов однос с тренером Душком Вујошевићем за којег је много пута до сада говорио као о човеку који је пресудно утицао на његову каријеру.
“Због њега сам дошао у Партизан, био ми је други отац”, овим речима је одлазећи председник најуспешнијег српског кошаркашког клуба у историји описао однос са трофејним стручњаком.

Тешка ситуација и различита виђења о томе како би клуб могао да тражи излаз из кризе очигледно су продубила неслагања између два човека која су заједничким радом довела црно-беле на врх југословенске, а касније српске кошаркашке пирамиде.
“Не слажем се са Вујошевићевим наступима у јавности, клуб не треба да буде политички субјект. Стварно мислим да спортски клуб не треба да се бави тим стварима. Душко Вујошевић је велики стручњак, било му је дозвољено са моје стране да се меша у неке ствари које нису само за тренера. Али то је зато што је он такав човек и неопходно му је да и то ради. Сматрам да је у последње време превршило неку меру и то је моја одговорност, јер нисам успео то да објасним”, рекао је Даниловић на опроштајној конференцији за медије.

Партизанов први човек је изабрао пут. Поднео је оставку, не желећи да буде означен као човек који је отерао Душка Вујошевића, најтрофејнијег стручњака у историји клуба и свог кошаркашког оца, иако се никако не може побећи од утиска да је то био захтев оних који немају превише везе са кошаркашким клубом из Хумске, а чији демантији су толико гласни да изазивају још већу сумњу, поготово код навијача Партизана.

Тандем је од повратка у клуб, уз наравно неизбежног директора Драгана Тодорића, донео Партизану велики број трофеја, навијачима многобројна славља, иако је, као и сви, био склон неким грешкама.

Даниловић је 2001. године постао председник клуба којем је као играч донео титулу првака Европе девет година пре тога. Од тада, црно-бели су направили низ од 13 узастопних титула првака државе, освојили по шест регионалних трофеја и купова Радивоја Кораћа, а круна је био Фајнал фор 2010. Нису тада на прави начин искористили моментум и издигли се на виши ниво, што је уз лошу селекцију појединих играча био почетак уласка у низ проблема.

А одговорност за то, као што је и сам Даниловић рекао, не може да преузме само један човек, као што су и сви успеси црно-белих у протеклих готово деценију и по били последица и плод доброг тимског рада водећих људи у клубу. Вујошевић је често указивао на лош третман који Партизан има код спонзора и државе, а та тактика, испоставиће се, засметала је Даниловићу који је, опет, на свој начин покушавао да оствари бенефит за Партизан. Та разлика у тактици људи из некада нераздвојног тандема очигледно је постала толика да је негде морало да пукне.

А пукло је онда када први пут Партизан није имао ни резултате који би покривали грешке у ванспортским секторима клуба, пре свега маркетингу. Проблеми с одласцима играча пре завршетка сезоне само су правили још већу пукотину у Партизановом крчагу, који се дефинитивно разбио на крају прошле сезоне када први пут од 2001. године трофеј намењен прваку Србије није завршио у трофејној сали на стадиону у Хумској.

Нико не може Предрагу Даниловићу да оспори две ствари. Он је из Партизана отишао као председник с највише освојених трофеја (23) и као је један од ретких који је, а то се никако не сме заборавити, по доласку у клуб уложио свој новац и то озбиљну суму.
"Јако ми је жао што је Саша поднео оставку. Годинама смо као председник и тренер били најуспешнији тандем у српском спорту. Наша сарадња не датира из тог периода, већ много дуже. Ја уопште људе памтим из најлепших тренутака. Он је јако заслужан за велике успехе клуба. Партизан остаје његов, иако је поднео оставку", рекао је Вујошевић коментаришући одлуку свог некадашњег играча.

Наравно, ни њему нико не може да оспори огромне, заправо највеће заслуге за резултате црно-белих у последњу деценију и по, а када се на то дода да је довео тада младог играча Даниловића у клуб и од њега направио аса, јасно је да му последњи расплет ситуације свакако није лако пао. Као и Даниловићу, на његову душу такође иде одговорност за одређене грешке, али јасно је да је и једном и другом стало до Партизана.

Некадашњи ас одлучио је да се склони кад је видео, како каже, да не може више да помогне клубу у тешкој ситуацији. Вујошевић је такође рекао да осећа моралну обавезу да уради све што је могуће како би се клуб вратио на пут успеха и, иако тренутно нема уговор са црно-белима, жели да остане да ради. То да ли ће и добити шансу да настави, требало би да се зна ускоро, после избора новог председника и Управног одбора чији задатак ће бити да санира тешку финансијску ситуацију.

Иза Партизана је тежак период, испред њега вероватно још тежи. Вујошевић не може сам да извуче клуб из проблема, а сада уз себе нема ни званично више нема Предрага Даниловића. Зато није искључено да следећи који ће напустити клуб буде трофејни тренер, али се аутоматски поставља питање ко би у овом тренутку био спреман да преузме Партизан, а да то нису људи са великим, али празним обећањима и шареним лажама уместо резултатима?

Јер Даниловић и Вујошевић су свакако имали резултате и стало им је до Партизана, а они нови који ће евентуално доћи мораће много, много да се доказују како би могли уопште да помисле да стану уз раме поменутом тандему који је изградио црно-белу династију.