Митови у које вјерујемо а који уопште нису тачни

Наполеон је био низак, Ајнштајн је био слаб из математике, шачица Спартанаца је савладала далеко надмоћнију персијску војску... Историјски митови опстају из века у век, а ми вам представљамо неке од њих.

Наполеон није био ни висок, али је приликом обдукције измерено да је имао солидних 168 центиметара. Забуна је великим делом настала због тога што су Французи и Британци користили мало другачије мере, односно зато што је француски инч био већи. Захваљујући британској пропаганди, вест о Наполеоновом ниском расту брзо је прихваћена, а Наполеон је запамћен као најнапраситији низак мушкарац у историји. 

Мит да је Ајнштајн био слаб из математике и даље је популаран, јер смо склони да верујемо да је сасвим у реду имати слабу оцену из математике кад је чак и геније попут Ајнштајна некада имао тешкоћа са овим предметом. Истина је, међутим, да је од ране младости био прилично добар математичар и физичар. Већ са 12 година решавао је сложене задатке из примењене аритметике, а у 15-тој из више математике. Мит о томе да је био слаб математичар створен је зато што, као 16-годишњак, није положио пријемни испит на факултету у Цириху, али је и поред тога имао одличне оцене из математике.

Амерички град Салем (Масачусетс) познат је по спаљивању вештица на ломачи 1692. године. Ако се ваше знање о овом догађају заснива само на холивудским филмовима, онда вероватно имате погрешне информације. Као прво, суђења због вештичарења нису одржана само у Салему, већ у неколико места широм Масачусетса. Штавише, од око 150 људи оптужених за вештичарење током суђења у Салему, само 20 је погубљено, при чему нико није спаљен. Већина осуђених особа је обешена, а једна је каменована. Осим тога, нису све биле жене.

Прича која описује Нерона као потпуног лудака одолева зубу времена. Иако се нипошто не може рећи да је било пријатно бити у његовој близини (ово важи нарочито за хришћане), реч је о миту. Највише о овом римском владару можемо сазнати од римског историчара Тацита, који је био сведок Великог римског пожара 64. године нове ере.

Он наводи да Нерон није ни био у Риму када је пожар избио, већ у Анцију, и да се вратио у град чим је сазнао вест. Организовао је спасавање и достављање помоћи које је наводно платио из властитог џепа. Чак и ако ово није истина, сасвим је сигурно да Нерон није могао да свира виолину, јер у то време тај инструмент још није постојао.

Осим 300 Спартанаца, краљ Леонида је у победоносну битку против Персијанаца повео и Теспијанце, Микенце, Тебанце, Аркађане, Коринћане... Према томе, Спартанци нису били сами. У различитим изворима спомиње се снага обједињене Леонидине војске, али се подаци о броју војника разликују. Најнижи број спомиње Херодот - 5.000 војника - док други извори наводе број од преко 11.000 војника. Иако древни извори наводе да је персијски владар Ксеркс имао милионску војску, новији тврде да је бројала између 80.000 и 300.000 војника.

И у овом случају су за забуну одговорни песници, који су сматрали да би шлемови са роговима деловали импресивније и били примеренији ратоборним Викинзима. Истина је, међутим, да се они нису разликовали од других шлемова.

Овакво понашање је можда у складу с нашим представама о декандентности и неумерености старих Римљана, али не одговара истини. Мит је и да су повраћали у просторији названој “вомиториум” (енгл. “вомит”=повраћати), при чему је заправо реч о латинском називу за улаз и излаз из амфитеатра.

Легенда каже да је англосаксонска племкиња леди Годива јахала гола Ковентријем како би убедила супруга да снизи порезе. Прича је заснована на личности леди Годифу из 11. века, али 200 година није забележено да је јахала нага. Слика коју имамо о њој потиче од скулпторских и сликарских дела инспирисаних легендом.

Не постоји поуздани извор који би потврдио да је јахала нага.

Извор: Блиц