Mitovi u koje vjerujemo a koji uopšte nisu tačni

Napoleon je bio nizak, Ajnštajn je bio slab iz matematike, šačica Spartanaca je savladala daleko nadmoćniju persijsku vojsku... Istorijski mitovi opstaju iz veka u vek, a mi vam predstavljamo neke od njih.

Svijet 25.08.2015 | 17:05

Napoleon nije bio ni visok, ali je prilikom obdukcije izmereno da je imao solidnih 168 centimetara. Zabuna je velikim delom nastala zbog toga što su Francuzi i Britanci koristili malo drugačije mere, odnosno zato što je francuski inč bio veći. Zahvaljujući britanskoj propagandi, vest o Napoleonovom niskom rastu brzo je prihvaćena, a Napoleon je zapamćen kao najnaprasitiji nizak muškarac u istoriji. 

Mit da je Ajnštajn bio slab iz matematike i dalje je popularan, jer smo skloni da verujemo da je sasvim u redu imati slabu ocenu iz matematike kad je čak i genije poput Ajnštajna nekada imao teškoća sa ovim predmetom. Istina je, međutim, da je od rane mladosti bio prilično dobar matematičar i fizičar. Već sa 12 godina rešavao je složene zadatke iz primenjene aritmetike, a u 15-toj iz više matematike. Mit o tome da je bio slab matematičar stvoren je zato što, kao 16-godišnjak, nije položio prijemni ispit na fakultetu u Cirihu, ali je i pored toga imao odlične ocene iz matematike.

Američki grad Salem (Masačusets) poznat je po spaljivanju veštica na lomači 1692. godine. Ako se vaše znanje o ovom događaju zasniva samo na holivudskim filmovima, onda verovatno imate pogrešne informacije. Kao prvo, suđenja zbog veštičarenja nisu održana samo u Salemu, već u nekoliko mesta širom Masačusetsa. Štaviše, od oko 150 ljudi optuženih za veštičarenje tokom suđenja u Salemu, samo 20 je pogubljeno, pri čemu niko nije spaljen. Većina osuđenih osoba je obešena, a jedna je kamenovana. Osim toga, nisu sve bile žene.

Priča koja opisuje Nerona kao potpunog ludaka odoleva zubu vremena. Iako se nipošto ne može reći da je bilo prijatno biti u njegovoj blizini (ovo važi naročito za hrišćane), reč je o mitu. Najviše o ovom rimskom vladaru možemo saznati od rimskog istoričara Tacita, koji je bio svedok Velikog rimskog požara 64. godine nove ere.

On navodi da Neron nije ni bio u Rimu kada je požar izbio, već u Anciju, i da se vratio u grad čim je saznao vest. Organizovao je spasavanje i dostavljanje pomoći koje je navodno platio iz vlastitog džepa. Čak i ako ovo nije istina, sasvim je sigurno da Neron nije mogao da svira violinu, jer u to vreme taj instrument još nije postojao.

Osim 300 Spartanaca, kralj Leonida je u pobedonosnu bitku protiv Persijanaca poveo i Tespijance, Mikence, Tebance, Arkađane, Korinćane... Prema tome, Spartanci nisu bili sami. U različitim izvorima spominje se snaga objedinjene Leonidine vojske, ali se podaci o broju vojnika razlikuju. Najniži broj spominje Herodot - 5.000 vojnika - dok drugi izvori navode broj od preko 11.000 vojnika. Iako drevni izvori navode da je persijski vladar Kserks imao milionsku vojsku, noviji tvrde da je brojala između 80.000 i 300.000 vojnika.

I u ovom slučaju su za zabunu odgovorni pesnici, koji su smatrali da bi šlemovi sa rogovima delovali impresivnije i bili primereniji ratobornim Vikinzima. Istina je, međutim, da se oni nisu razlikovali od drugih šlemova.

Ovakvo ponašanje je možda u skladu s našim predstavama o dekandentnosti i neumerenosti starih Rimljana, ali ne odgovara istini. Mit je i da su povraćali u prostoriji nazvanoj “vomitorium” (engl. “vomit”=povraćati), pri čemu je zapravo reč o latinskom nazivu za ulaz i izlaz iz amfiteatra.

Legenda kaže da je anglosaksonska plemkinja ledi Godiva jahala gola Koventrijem kako bi ubedila supruga da snizi poreze. Priča je zasnovana na ličnosti ledi Godifu iz 11. veka, ali 200 godina nije zabeleženo da je jahala naga. Slika koju imamo o njoj potiče od skulptorskih i slikarskih dela inspirisanih legendom.

Ne postoji pouzdani izvor koji bi potvrdio da je jahala naga.

Izvor: Blic