Видео - анализа: Највећи лудаци Евробаскета!!!

Лудило је широк појам. Свако има своју дефиницију и прагове којим одређује да ли је неко луд, блесав или назовите то како хоћете. Ови момци овде су карактери које навијачи или обожавају или их мрзе, не постоји трећа опција, а својевремено су и играли баш баш добру кошарку. Очекивано, свако од њих је на овај или онај начин оставио печат у свету кошарке.

Кошарка 26.08.2015 | 09:00

1. Дарко Миличић

Не бисмо се осетили као патриоте ако листу не бисмо започели једним од највећих кошаркашких талената свих времена који никада није достигао пун потенцијал. Човек због којег су се мењала правила НБА драфта, којег су Детроит Пистонси изабрали испред једног Кармела Ентонија, Двејна Вејда или Криса Боша, неће остати упамћен ни по великој каријери, ни по медаљама са националним тимом Србије, већ по експлозији емоција и вређању судија после утакмица са Грчком на Европском првенству у Шпанији.

Својевремено је за бившег селектора Ивковића рекао да „лаже као пас", када се у медијима појавила прича да је одбио да игра за репрезентацију 2011. године, а познато је и да је током локаута у НБА учествовао у Светском првенству у пецању шарана , и то као капитен Србије. По завршетку кошаркашке каријере, опробао се и у кик боксу.

Познат као велики хуманитарац, продао је и шампионски прстен НБА да би новац уплатио у хуманитарне сврхе. Након три године паузе, овог лета је потврђено да ће се вратити на паркет у дресу Металца из Ваљева. На себи има истетовиране четничке вође Николу Калабића, Момчила Ђујића, Дражу Михаиловића и Бранета Богуновића, које с времена на време напоји пивом.

2. Руслан Авлејев

Старији љубитељи кошарке сигурно памте руског репрезентативца, а за цео живот ће га сигурно запамтити судија Миливоје Јовчић, за којег су својевремено Стеван Караџић и Милан Гуровић рекли да су га гепековали челници Партизана . Давне 2001. године док је играо за Уникс, у купу Радивоја Кораћа, Авлејев је гађао српског арбитра лоптом, затим га је набо у главу, а пошто му ни то није било довољно, шутнуо га је док је био на паркету. Добио је две године забране играња због тога. Када је дошао у Београд, после једног европског меча, навијачи Партизана су му честитали на набоду, чак су му поклонили и мајицу.

Са репрезентацијом Русије није имао никаквих значајнијих успеха, а памти се и то да су га италијанске власти оптужиле да је покушао да прошверцује девојку преко границе, када је потписао за Киндер. Постоје неке гласине које га тренутно повезују са врхом татарске мафије у Казању.

3. Ђанмарко Поцеко

Један од најбољих офанзивних играча које је Италија икада имала, човек који је седам година за редом био најбољи асистент у тада најјачој европској лиги. Подсећао је на европског Стива Неша.

Кажу да је заједно са Андреом Менегином небројено пута затварао кафане, а њих двојица су били и најзаслужнији за трофејне дане Варезеа крајем деведесетих година. Због веома ексцентричног карактера, Богдан Тањевић га није уврстио у тим Италије на Евробаскету 1999. када су освојили злато, али је 2004. имао кључни удео у сребрној медаљи на Олимпијским играма у Атини.

Уживао је у појављивању на телевизији, па је његова популарност успела да надмаши и ону коју је имао Карлтон Мајерс, па чак и легендарни члан куће славних, Дино Менегин. Када је 2001. године покушао да оде у НБА, Тим Данкан је за њега рекао: „Импресионирао ме је овај ниски играч са црвеном косом." Да, фарбао је косу у црвено. Међутим, није успео да пронађе ангажман у најјачој лиги на свету због слабе конституције (висок био 181цм), иако је рекао да би играо и за џабе у НБА.

Каријера му је по повратку из летње лиге била у паду, па је 2005. раскинуо уговор са Фортитудом када је тренеру током тајмаута отео таблу за цртање из руке, незадовољан минутажом у тиму. Годину дана пре тога је и у последњем тренутку отказао свадбу са дугогодишњом вереницом и одбојкашицом, Маурисијом Каћатори. Карактер који га је красио током играчких дана, пренео је и на клупу, пошто се вратио у Варезе као тренер, где је у неколико наврата приредио прави спектакл поред аут линије.

4. Мисан Никагбатсе

Рођен у Берлину 7. јула 1982. године, од оца Нигеријца и мајке Финкиње, као Еyинмисан Едwард Огхаранемеyе Никагбатсе, данас познатији као Мисан Халдин, пошто је 2012. одлучио да прихвати мајчино девојачко презиме. Успео је да у каријери промени чак 12 клубова и осим матичног клуба, ни у једном није остао дуже од годину дана. Од 2002. до 2005. године је био неизоставан део репрезентације Немачке и може да се похвали освајањем бронзане медаље у Индијанаполису када се Србија попела на кров света, али и сребром из Србије, на Европском првенству 2005. године. Дирк Бауерман га је видео као стандардног члана репрезентације, међутим, склоност ка марихуани га је одвојила и од терена, али и националног тима пошто је 2008. пао на допинг тесту јер је био позитиван на ТХЦ. Селектор га је звао, али му се Никагбатсе није јавио на телефон, иако је добио подршку да му врата репрезентације нису затворена, упркос том инциденту. „Требало би да послуша људе који му желе добро", рекао је тада Бауерман. Никагбатсе тренутно ради као продавац у продавници спортске опреме.

5. Милан Гуровић

Враћамо се у наше јато. Прича о Милану Гуровићу је хиљаду пута испричана, а и даље није досадна. Постао је херој нације када је изрешетао Американце тројкама на Светском првенству у Индијанаполису, али успео је да подели Србију, и то толико интензивно да га навијачи Партизана вређају и до дана данашњег.

Када је Гуровић 2004. године дошао у Партизан, челници Јадранске лиге су му забранили да наступа у Хрватској и Босни, због тетоваже Драже Михаиловића на рамену.

"Један Марадона има истетовиран лик Че Геваре, па му то не смета да несметано путује у САД", рекао је тада Гуровић.

"Гробари" су му једини пружили подршку током те ситуације (од кошаркаша јавно га је подржао Жарко Паспаљ), па је долазак у Црвену звезду годину дана касније изазвао огроман анимозитет према дојучерашњем хероју нације. Пошто је био предмет константих увреда Партизанових навијача, "Чича" је рекао да му је долазак међу црно-беле био највећи промашај у каријери, а чак је једног од њих погодио флашицом за воду на једној утакмици.

Познат као врло темпераментан играч, "Гробари" су га током целог његовог боравка у Звезди константно вређали на рачун породице, како би га избацили из такта. Постоје гласине и да је на свадби Дејана Бодироге, напао певача Хариса Џиновића зато што није желео да му отпева песму. Једном приликом га је списатељица Биљана Србљановић назвала "тетовираном будалом", на шта је он на то одговорио да је то "вероватно рекла зато што тог јутра није добила курац".