Video - analiza: Najveći ludaci Evrobasketa!!!

Ludilo je širok pojam. Svako ima svoju definiciju i pragove kojim određuje da li je neko lud, blesav ili nazovite to kako hoćete. Ovi momci ovde su karakteri koje navijači ili obožavaju ili ih mrze, ne postoji treća opcija, a svojevremeno su i igrali baš baš dobru košarku. Očekivano, svako od njih je na ovaj ili onaj način ostavio pečat u svetu košarke.

Košarka 26.08.2015 | 09:00

1. Darko Miličić

Ne bismo se osetili kao patriote ako listu ne bismo započeli jednim od najvećih košarkaških talenata svih vremena koji nikada nije dostigao pun potencijal. Čovek zbog kojeg su se menjala pravila NBA drafta, kojeg su Detroit Pistonsi izabrali ispred jednog Karmela Entonija, Dvejna Vejda ili Krisa Boša, neće ostati upamćen ni po velikoj karijeri, ni po medaljama sa nacionalnim timom Srbije, već po eksploziji emocija i vređanju sudija posle utakmica sa Grčkom na Evropskom prvenstvu u Španiji.

Svojevremeno je za bivšeg selektora Ivkovića rekao da „laže kao pas", kada se u medijima pojavila priča da je odbio da igra za reprezentaciju 2011. godine, a poznato je i da je tokom lokauta u NBA učestvovao u Svetskom prvenstvu u pecanju šarana , i to kao kapiten Srbije. Po završetku košarkaške karijere, oprobao se i u kik boksu.

Poznat kao veliki humanitarac, prodao je i šampionski prsten NBA da bi novac uplatio u humanitarne svrhe. Nakon tri godine pauze, ovog leta je potvrđeno da će se vratiti na parket u dresu Metalca iz Valjeva. Na sebi ima istetovirane četničke vođe Nikolu Kalabića, Momčila Đujića, Dražu Mihailovića i Braneta Bogunovića, koje s vremena na vreme napoji pivom.

2. Ruslan Avlejev

Stariji ljubitelji košarke sigurno pamte ruskog reprezentativca, a za ceo život će ga sigurno zapamtiti sudija Milivoje Jovčić, za kojeg su svojevremeno Stevan Karadžić i Milan Gurović rekli da su ga gepekovali čelnici Partizana . Davne 2001. godine dok je igrao za Uniks, u kupu Radivoja Koraća, Avlejev je gađao srpskog arbitra loptom, zatim ga je nabo u glavu, a pošto mu ni to nije bilo dovoljno, šutnuo ga je dok je bio na parketu. Dobio je dve godine zabrane igranja zbog toga. Kada je došao u Beograd, posle jednog evropskog meča, navijači Partizana su mu čestitali na nabodu, čak su mu poklonili i majicu.

Sa reprezentacijom Rusije nije imao nikakvih značajnijih uspeha, a pamti se i to da su ga italijanske vlasti optužile da je pokušao da prošvercuje devojku preko granice, kada je potpisao za Kinder. Postoje neke glasine koje ga trenutno povezuju sa vrhom tatarske mafije u Kazanju.

3. Đanmarko Poceko

Jedan od najboljih ofanzivnih igrača koje je Italija ikada imala, čovek koji je sedam godina za redom bio najbolji asistent u tada najjačoj evropskoj ligi. Podsećao je na evropskog Stiva Neša.

Kažu da je zajedno sa Andreom Meneginom nebrojeno puta zatvarao kafane, a njih dvojica su bili i najzaslužniji za trofejne dane Varezea krajem devedesetih godina. Zbog veoma ekscentričnog karaktera, Bogdan Tanjević ga nije uvrstio u tim Italije na Evrobasketu 1999. kada su osvojili zlato, ali je 2004. imao ključni udeo u srebrnoj medalji na Olimpijskim igrama u Atini.

Uživao je u pojavljivanju na televiziji, pa je njegova popularnost uspela da nadmaši i onu koju je imao Karlton Majers, pa čak i legendarni član kuće slavnih, Dino Menegin. Kada je 2001. godine pokušao da ode u NBA, Tim Dankan je za njega rekao: „Impresionirao me je ovaj niski igrač sa crvenom kosom." Da, farbao je kosu u crveno. Međutim, nije uspeo da pronađe angažman u najjačoj ligi na svetu zbog slabe konstitucije (visok bio 181cm), iako je rekao da bi igrao i za džabe u NBA.

Karijera mu je po povratku iz letnje lige bila u padu, pa je 2005. raskinuo ugovor sa Fortitudom kada je treneru tokom tajmauta oteo tablu za crtanje iz ruke, nezadovoljan minutažom u timu. Godinu dana pre toga je i u poslednjem trenutku otkazao svadbu sa dugogodišnjom verenicom i odbojkašicom, Maurisijom Kaćatori. Karakter koji ga je krasio tokom igračkih dana, preneo je i na klupu, pošto se vratio u Vareze kao trener, gde je u nekoliko navrata priredio pravi spektakl pored aut linije.

4. Misan Nikagbatse

Rođen u Berlinu 7. jula 1982. godine, od oca Nigerijca i majke Finkinje, kao Eyinmisan Edward Ogharanemeye Nikagbatse, danas poznatiji kao Misan Haldin, pošto je 2012. odlučio da prihvati majčino devojačko prezime. Uspeo je da u karijeri promeni čak 12 klubova i osim matičnog kluba, ni u jednom nije ostao duže od godinu dana. Od 2002. do 2005. godine je bio neizostavan deo reprezentacije Nemačke i može da se pohvali osvajanjem bronzane medalje u Indijanapolisu kada se Srbija popela na krov sveta, ali i srebrom iz Srbije, na Evropskom prvenstvu 2005. godine. Dirk Bauerman ga je video kao standardnog člana reprezentacije, međutim, sklonost ka marihuani ga je odvojila i od terena, ali i nacionalnog tima pošto je 2008. pao na doping testu jer je bio pozitivan na THC. Selektor ga je zvao, ali mu se Nikagbatse nije javio na telefon, iako je dobio podršku da mu vrata reprezentacije nisu zatvorena, uprkos tom incidentu. „Trebalo bi da posluša ljude koji mu žele dobro", rekao je tada Bauerman. Nikagbatse trenutno radi kao prodavac u prodavnici sportske opreme.

5. Milan Gurović

Vraćamo se u naše jato. Priča o Milanu Guroviću je hiljadu puta ispričana, a i dalje nije dosadna. Postao je heroj nacije kada je izrešetao Amerikance trojkama na Svetskom prvenstvu u Indijanapolisu, ali uspeo je da podeli Srbiju, i to toliko intenzivno da ga navijači Partizana vređaju i do dana današnjeg.

Kada je Gurović 2004. godine došao u Partizan, čelnici Jadranske lige su mu zabranili da nastupa u Hrvatskoj i Bosni, zbog tetovaže Draže Mihailovića na ramenu.

"Jedan Maradona ima istetoviran lik Če Gevare, pa mu to ne smeta da nesmetano putuje u SAD", rekao je tada Gurović.

"Grobari" su mu jedini pružili podršku tokom te situacije (od košarkaša javno ga je podržao Žarko Paspalj), pa je dolazak u Crvenu zvezdu godinu dana kasnije izazvao ogroman animozitet prema dojučerašnjem heroju nacije. Pošto je bio predmet konstantih uvreda Partizanovih navijača, "Čiča" je rekao da mu je dolazak među crno-bele bio najveći promašaj u karijeri, a čak je jednog od njih pogodio flašicom za vodu na jednoj utakmici.

Poznat kao vrlo temperamentan igrač, "Grobari" su ga tokom celog njegovog boravka u Zvezdi konstantno vređali na račun porodice, kako bi ga izbacili iz takta. Postoje glasine i da je na svadbi Dejana Bodiroge, napao pevača Harisa Džinovića zato što nije želeo da mu otpeva pesmu. Jednom prilikom ga je spisateljica Biljana Srbljanović nazvala "tetoviranom budalom", na šta je on na to odgovorio da je to "verovatno rekla zato što tog jutra nije dobila kurac".