Ријешена мистерија Мона Лизиног осмјеха

Мона Лиза је освојила свет захваљујући свом загонетном изразу лица, али то није једини тајанствени осмех који је створио Леонардо да Винчи.

Свијет 22.08.2015 | 07:50

Научници су анализирали старију слику овог ренесансног уметника и открили како је стварао “неухватљиви осмех”.
Реч је о “Лепој принцези”, коју је Да Винчи насликао пре него што је, крајем 15. века, створио “Мона Лизу”.

Стручним мешањем боја уметник користи периферни вид посматрача како би створио утисак да уста мењају облик зависно од угла посматрања.

Када их посматрамо непосредно, ивице су спуштене, али када скренемо поглед да бисмо анализирали друге детаље на слици, оне као да се подижу, стварајући осмех, видљив само индиректно, на сличан начин као и Мона Лизин, показује истраживање Универзитета “Шефилд Халам” и “Сандерланд”.

Такозвану “сфумато” технику Леонардо је користио док је стварао “Мона Лизу”, али и “Лепу Принцезу”.
И други уметници су покушавали да сликају овом техником, али нико није био толико успешан у томе као Да Винчи.

“Будући да осмех нестаје чим гледалац покуша да га ‘ухвати’, ту оптичку варку смо назвали “неухватљив осмех”, објашњавају Алесандро Соранцо и Мишел Њубери са Универзитета “Шефилд Халам” у документу, који је објављен у часопису “Висион Ресеарцх”.

Да би проверили како делује Да Винчијева илузија, научници су направили тест у коме су људи посматрали портрете или издалека или су гледали њихове замућене верије. Учесници експеримента су се сложили да и Мона Лиза и Лепа принцеза издалека делују срећније.

Научници су испитаницима након тога приказали верзије слика са црним правоугаоницима преко очију или уста насликаних жена или преко оба, како би утврдили да ли им се израз мења само захваљујући устима.

“Имајући у виду мајсторску уметникову технику и њено касније коришћење приликом сликања ‘Мона Лизе’, сасвим је могуће да је двојаки ефекат био намеран”, каже Соранцо.

Верује се да је на слици “Лепа принцеза” приказана 13-годишња Бјанка Сфорца, ћерка миланског војводе Лудовика Софрце, која се удала за команданта миланских војних снага. Међутим, умрла је само неколико месеци после венчања, вероватно од последица ванматеричне трудноће, што доприноси тужном изразу на њеном лицу.

Соранцо претпоставља да је Да Винчи први пут испробао ову технику још 1483, док је радио на слици “Богородица међу стенама”.

“Није тешко поверовати да је Леонардо завирио испод површине и желео да ухвати суптилно биће ове девојке, користећи технику коју ће усавршити стварајући ‘Мона Лизу’”, каже Мајкл Пикард са Универзитета Сандерленд и коаутор студије истог тима из 2013. године.

Извор: Револуција.инфо