Јавни сектор води БиХ у потпуну пропаст

О економији се у БиХ пише ријетко, а и кад се пише, такви чланци не пуне насловнице новина или интернетских портала. Недавно се повела жустра дискусија, па чак и протести поводом новог Закона о раду.

Босна и Херцеговина 22.08.2015 | 07:30

Међутим, ни тада, када је та тема пунила новинске странице и када се на сваком кораку дискутовало о новом Закону, тешко да смо могли видјети иједну детаљнију анализу - нити од синдиката, нити од владе, а ни чак послодаваца.

Већина тога се сводила на пусте фразе, политикантство, популизам и галаму. Овдје желимо анализирати (можда најважнији проблем БиХ) структуру запослених, пословање јавних (државних) подузећа те стопе раста БДП-а и вањског дуга.

На слици 1 видимо кретање укупног броја запослених у БиХ. Можемо примијетити да је број запослених значајно пао од 2008. до 2010. Тај пад је условљен рецесијом која је погодила цијели свијет, Европу, па тиме и БиХ. У 2011. видимо раст те поновни пад све до прошле године.

Што се промијенило? У првом реду, јавне инвестиције у саобраћај. Изградња путева у ФБиХ те Републици Српској повећала је број запослених те генерисала економски раст. Али то није једини покретач. Број запослених константно расте и у јавном сектору (у 2015. по дупло вишој стопи од раста запослених у приватном сектору).

Слика 1: Укупан број запослених по годинама

На слици 2 можемо видјети кретање броја запослених у јавном сектору и стопе промјене у односу на претходну годину, а на слици 3 кретање броја запослених у приватном сектору.

Јасно је како јавни сектор значајно повећава број запослених од 2008. Дакле на врхунцу кризе јавни сектор је 2009. додао 5.000 нових послова, а 2010. 4.000, док је приватни губио 20.000 2009., односно 17.000 2010. Одрживо?

Такође по стопама раста видимо да јавни сектор практично не посустаје у запошљавању (осим 2013.).

И док је природни прираштај у БиХ негативан (слика 5), држава константно повећава број наставног особља у школама.

Да ли је барем тај пораст броја запослених у школству резултирао и већим квалитетом? То је тешко мјерити, али покушали смо погледати барем неколико индикатора:

1. Број преданих захтјева за патенте је 2010. – 56, 2011. – 43, 2012. – 2, 2013. – 7. Очајно.

Ако упоредимо, за Хрватску су те бројке: 257, 230, 217 и 230.

Слика 2: Број запослених у јавном сектору и годишње промјене

Слика 3: Број запослених у приватном сектору и годишње промјене

Слика 4:Природни прираштај по годинама

Ваљда је свима јасно (или некима није) да је ово стање неодрживо. Апсолутно неодрживо. Ово ће довести до банкрота државе што би у случају БиХ могло довести до социјалних немира, новог буђења националних незадовољстава, итд.

Неопходно је да тренутне, али и будуће власти у БиХ (па макар и приморане од стране међународне заједнице, ММФ-а и ЕУ) крену с реформама и реструктурирањем господарства.

Закон о раду је само мали котачић и апсолутно недовољан за иоле озбиљније позитивне помаке.

Извор: Истинито