Анализа: Партизан мора да мијења тим, а можда и формацију!

Кога ће Милинковић изабрати за новог задњег везног? За кога год се одлучи извесно је да ће Саша Илић имати већу минутажу него у Минску и да ће у реваншу са БАТЕ Борисовим прославити још један јубилеј.

Фудбал 20.08.2015 | 22:00

Као кад се зрна песка измигоље из шаке, тако је Партизан пропустио шансу да већ у Белорусији направи резултат који га приближава фудбалском рају. Два изванредна зицера Андрије Живковића и исто толико несмотрених потеза Марка Јевтовића коштали су црно-беле пораза на Борисов арени, али ништа није готово.

Уосталом, 2003. је пред реванш такође имао заостатак, па га је надокнадио у Њукаслу и прошао даље. Имао је и 2010. обавезу да постигне бар гол у Бриселу, а дао је два Андерлехту и опет се пробио до Лиге шампиона, а сад - пошто игра кући - верују сви у Хумској 1 да ће стићи и престићи предност БАТЕ-а и после реванша заказаног за 26. август обасјати Топчидерског брдо звездицама елитног европског такмичења.

Додуше, у измењеном саставу у односу на онај који је пројектован да игра важне мечеве, јер је искључење Марка Јевтовића у првом минуту надокнаде првог полувремена створило Зорану Милинковићу проблем не само синоћ, већ и за седам дана у Београду. Стратег Партизана не може да рачуна на новајлију из Новог Пазара, што аутоматски значи да ће на његову позицију морати да прекомандује једног од фудбалера који имају офанзивније карактеристике.

Четворица су таквих: Стефан Бабовић, Дарко Брашанац, Саша Илић или Саша Лукић.

Кога изабрати?

У овом тренутку је тешко оценити ко ће на терен наредне среде, али се може очекивати да већ у суботу од 19 часова, кад Парни ваљак буде гостовао Борцу, ситуација буде јаснија. Односно, да Зоран Милинковић у Чачку проба варијанту без Јевтовића и колико-толико се увери како се у такмичарском мечу сналазе фудбалер који, руку на срце, током ове сезоне, нису имали превише дефанзивних задатака.

А, није да не знају да их одраде. Штавише, Дарко Брашанац је управо пре доласка Зорана Милинковића годинама био задњи везни, на тој позицији - додуше у пару са Николом Дринчићем - у појединим утакмицама или њеним деловима с почетка пролећа код Марка Николића дејствовао је Стефан Бабовић, а ко се сећа боравка Лотара Матеуса на клупи црно-белих вероватно памти да је легендарни Немац упорно враћао Сашу Илића на место задњег везног, где су га по потреби касније стављали и Александар Станојевић и Владимир Вермезовић у другом мандату.

Четврти кандидат да се нађе на позицији заднејг везног је млади Саша Лукић. Мада се с обзиром на чињеницу да још није дебитовао на европској сцени чини да стрелац победоносног гола против Спартака пре десет дана има најмање шансе да буде стартер. Отуда, у трилингу Брашанац-Бабовић-Илић ваља тражити штих црно-белих за реванш са БАТЕ-ом на месту на коме је деловао Марко Јевтовић.

Уз још два могућа модела игра Партизана. Први: да сва тројица горепоменутих почну у линији, а да испред њих у нападу не буде промена и да на БАТЕ опет јурну Андрија Живковић, Абубакар Оумару и Валери Божинов. Или да се златни српски Орлић придружи Брашанцу, Бабовићу и Илићу, а да као тандем у формаицји 4-4-2 заиграју Камерунац и Бугарин, па покушају један другом да наместе шансу.

За коју год варијацију се одлучи Милинковић извесно је да ће Саша Илић добити више од два минута колико је одиграо на Борисов арени. Уколико упише макар и секунд у реваншу, чувеном капитену ће то бити равно 50. утакмица у Лиги шампиона или квалификацијама за елитни куп, па ће тако прославити још један јубилеј, пошто је недавно против Стеауе у Букурешту одиграо 100. европски меч за црно-беле.

Није Илић имао срећу да увелича свој (1:1 у Румунији) и клупски јубилеј (100 утакмица у Купу или Лиги шампиона у историји, 0:1), али - што каже народ - трећи пут можда и Бог помаже!