Цијена бибера папрена, а кафа све горча

Цијене намирница до сада честих на нашим трпезама, попут бибера, кафе, црне чоколаде и орашастих плодова, у посљедњих неколико година скачу, тако да оне већ постају луксуз.

Република Српска 19.08.2015 | 11:22
Цијена бибера папрена, а кафа све горча

Само су цијене бибера за пет година скочиле за око 300 одсто, а како стручњаци прогнозирају, такав тренд раста нас очекује и у будућности. Бибер, незамјењив зачин у кухињи, имао је највећи раст цијене, па тако сада килограм кошта од 25 КМ домаћих произвођача до 32 КМ из увоза.

"Платила сам кесицу бибера скоро двије марке и баш сам била изненађена његовом цијеном, нисам до сада примијетила да је тако поскупио. Волим овај зачин, али ћу га морати смањивати у јелима. И пола килограма кафе је око шест марака, тако да је ипак велики удар по џепу", каже једна Бањалучанка.

До скока цијене бибера дошло је због наглог пораста потражње за бибером у далекоисточним земљама, као што је Кина. Домаћице у овим државама га досад нису толико често уврштавале на своју трпезу, а када су почеле, произвођачи нису у стању да произведу довољне количине зачинске биљке да би бибера било колико је потребно, по ниској цијени за све.

Исту судбину дијеле и сви орашасти плодови, чија цијена расте из године у годину, па се тако килограм ораха креће до невјероватних 45 КМ, бадема до 50, а љешњака такође 50 КМ.

За овакво стање, објашњавају економисти, постоји више разлога, од диктирања цијена на глобалном нивоу до приноса и потражње за неким производом.

"Кафа и какао, то јест њен коначан производ чоколада, су берзанска роба и њихова цијена зависи од цијена на свјетском тржишту и на то се не може утицати", рекао је Саша Грабовац, извршни директор Удружења економиста РС - СWОТ.

Када су у питању орашасти плодови, конкретно љешњак, објашњава да је то биљка којој треба седам до осам година да почне давати свој пуни принос, те се зато компензује увозом најчешће из Турске, гдје долази до повећања цијене.

"Такође, индустрија кекса, чоколада и сличних производа узима толико велике количине тог производа да произвођачи не могу произвести довољно љешњака", казао је Грабовац.

Драгован Петровић, секретар Покрета потрошача РС, рекао је да ако постоји повећана потражња за одређеним производом, трговци то могу да злоупотријебе па да дигну цијене, али да и то има једну границу.

"Ми смо мало тржиште и ако се појави један велики ексклузивни заступник, он формира цијену и узима 'кајмак'. Након тога су и сви мали трговци принуђени да дижу цијену да би могли нешто зарадити. На крају само они између зарађују, произвођачи не могу ни да покрију трошкове, а купци плаћају високе цијене", нагласио је Петровић.

Додао је да на цијену доста утиче и неорганизованост домаћих произвођача.

"Прије три године плаћали смо кромпир по 1,20 КМ, а у исто вријеме пољопривредници су морали да заору огромне количине јер нису могли да продају. Јели смо увозни кромпир по таквој цијени, умјесто домаћи по 50 фенинга за килограм. Ту се радило о њиховој неорганизованости, јер нису знали да пласирају свој производ на тржиште", наводи Петровић.

Повећање цијена дјеловало је и на угоститеље, који су нам кроз разговор рекли да се сјећају дана када се на шољици кафе, чија цијена није прелазила једну КМ, добро зарађивало. Сада је кафа у кафићима у Бањалуци у просјеку 1,50 КМ.

"Цијена кафе је скочила, а ми онда по томе формирамо своје цјеновнике", рекао је власник једног кафића у Бањалуци.

Када су у питању још неке намирнице, купци тврде да је и мед скуп јер тегла меда домаћих произвођача кошта десетак марака.

Лука Шљивић, предсједник Удружење пчелара "Вучјак" Брод, казао је да што се тиче меда до поскупљења може доћи због болести пчелињих друштава и елементарних непогода.

"Ова година је просјечна, тако да мислим да неће бити неког поскупљења меда", рекао је Шљивић.

(Независне новине)

Коментари / 1

Оставите коментар
Name

белај

19.08.2015 09:40

Што смо живјели добро то је било код Тите, ово је народна мука вишегодишња са животом која не води ничему добром.

ОДГОВОРИТЕ