Фергусон: Република Српска. Ту је и биће ту.

Током моје прве године боравка у овој земљи изненадило ме је колико се политичке енергије у Републици Српској троши на бригу о замишљеним пријетњама њеном даљем постојању, пише Едвард Фергусон, амбасадор Велике Британије у БиХ, у свом блогу, који преносимо у цјелости.

Република Српска 19.08.2015 | 07:40

 

У политичким говорима недовољно се говори о стварним проблемима са којима се обични људи у Републици Српској, и цијелој БиХ, суочавају, у окружењу нарушене економије, високе стопе незапослености и неконтролисане корупције. Умјесто тога, ствара се слика Републике Српске окружене непријатељима, домаћим или страним. Ово је политика несигурности, а не наде. Али, ова несигурност је у најмању руку претјерана и, по мом мишљењу, непотребна.

Реалност је да не постоји пријетња постојању Републике Српске. Да, постоје повремени позиви на укидање од стране Бошњака, Хрвата или других. Али, ови позиви су једнако неприхватљиви као и покушаји Срба да наруше државне правосудне институције или да промовирају отцјепљење. У складу са Дејтоном, БиХ је земља са два ентитета и, уз Уједињено Краљевство и наше партнере као гаранте Мировног споразума, тако ће и остати.

У реду, тачно је да смо у прошлости свједочили преношењу неких надлежности са ентитета на државу, уз подршку међународне заједнице. Постојали су, и сада постоје, добри разлози за то и зато су ове промјене у то вријеме добиле подршку Парламентарне скупштине БиХ и представника српског народа. Објективно, још увијек постоје снажни аргументи за додатну централизацију у одређеним подручјима. Ако би се то урадило како треба, појачала би се кохерентност, повећали стандарди и побољшала ефикасност. То би смањило фокус на етничку припадност и окренуло га према ефикасном пружању услуга.

Али - ово је важано - ми смо, заједно са нашим ЕУ и америчким партнерима, врло јасно рекли да нећемо наметати централизацију. Спремни смо да радимо са постојећим системом, а не онаквим каквим би ми можда жељели да буде.

Ако ми не вјерујете, погледајте оно шта смо до сада урадили. Путем британско-њемачке иницијативе, сада стратегије ЕУ, били смо врло досљедни и јасни да релевантни нивои власти требају имплементирати реформе у складу са њиховим надлежностима. А највећи дио посла лежи на ентитетима, не на држави. Био сам присутан кад су британски и њемачки министри вањских послова ово врло јасно обећали водећим политичарима на свим странама. И ту је, понавља се изнова у Заједничкој изјави коју су потписале све политичке вође и усвојила Парламентарна скупштина.

Ово је врло јасно и у самој реформској агенди коју је Влада РС коначно договорила 24. јула. Државна и Влада ФБиХ су биле спремне и чекале од јуна, а Влада ФБИХ је брзо реаговала успјешно усвајајућу дуго очекивани нови закон о раду. Надамо се и очекујемо да ће исто врло брзо урадити и Влада РС, чиме ће се отворити врата финансијској подршци ЕУ и ММФ-а Босни и Херцеговини у вриједности од преко милијарду еура.

Сјајно је да сада на столу имамо амбициозну и позитивну реформску агенду. Ове реформе неће бити ни лаке ни безболне, али су очајнички потребне како би се економија стабилизирала, отворила нова радна мјеста, посебно за младе људе, и како би се ојачао правосудни систем.

Имплементација реформи ће тражити лидерство, храброст и фокус. То је добро, јер ће, надамо се, бити мање времена и енергије за политичка ривалства која су задржавала ову земљу док су њени сусједи напредовали на путу ка ЕУ и НАТО.

Реформска агенда отвара могућност за нову, конструктивнију политику у БиХ, са јачим акцентом на сарадњи. За успјешну имплементацију сви морају схватити да сигурна, просперитетна и европска будућност за грађане РС лежи само у склопу сигурне, просперитетне и европске БиХ. Једнако, једини начин да БиХ буде успјешна је да сви њени грађани раде заједно, за добробит свих - без обзира да ли живе у Федерацији или РС.

Да будемо јасни - прихватање ентитетске структуре у БиХ не значи да се ништа неће мијењати. Трошкови се морају смањити јер је јавни сектор прескуп. А ако ће се БиХ придружити ЕУ, што се сви надамо да хоће, онда је промјена неизбјежна. У једном тренутку то ће значити и промјену Устава, баш као што је то био случај са другим новим ЕУ чланицама попут Хрватске. План није био да Дејтон буде записан у камену, али поента је да се ове промјене могу направити само уставним путем. То значи да РС нема само право гласа него и право вета, иако се надам да ће се то право рјеђе и одговорније користити у будућности. Другим ријечима, РС ће опстати све док она сама не одлучи да изгласа свој крај. Ја први не видим да ће се то у догледној будућности десити, па можда би сви могли себи приуштити да се мало опусте.

Предсједник Републике Српске, господин Додик, недавно је рекао да међународна заједница треба прихватити стварност, да требамо престати негирати Републику Српску, и да за узврат, РС неће негирати БиХ. У реду. Ми прихватамо стварност. Ми подржавамо право РС да постоји, као што смо и раније рекли много пута. Шта више, желимо да буде успјешна и да се развија, заједно са остатком БиХ, и ми смо јој спремни помоћи у томе.

Тако да се искрено надам да ће РС сада одустати од овог непотребног и неуставног референдума. И да ћемо кренути даље и конструктивно радити заједно на реформама, укључујући и оне у сектору правосуђа, за које се сви слажемо да су хитно потребне, пише Едвард Фергусон, амбасадор Велике Британије у БиХ, у свом блогу.