Рађен: Браћо, хвала вам што ме нисте заборавили!

Српски ватерполиста Никола Рађен захвалио се репрезентативцима Србије који су освојили светско злато у Казању што га нису заборавили.

Остали спортови 18.08.2015 | 21:40

Рађен је у емотивном писму још једном подсетио на велики успех ’Делфина’ и навео да је морао да се огласи и са свима подели величину сада већ бивших саиграча.

Он је недавно био позитиван на кокаин после меча Светске лиге између Шпаније и Србије и следује му суспензија.

Писмо Николе Рађена преносимо у целости:

„Браћо,

Вода у базену у Казању коју сте тако силно узбуркали током Светског првенства полако је почела да се смирује. Међутим, ја не желим да се то још догоди. Зато сада и пишем и обраћам се не само вама, већ и свим љубитељима спорта у Србији, јер желим да ехо овог вашег фантастичног резултата још јаче одзвања, буде што дужи или боље речено сразмеран успеху који сте остварили. Господо ватерполисти, моји драги другари – ВИ СТЕ ПРВАЦИ СВЕТА. А то сте постали на тако супериоран начин да то у историји ватерпола није виђено.

После фантастичне победе над Италијом у полуфиналу, теби сам капитену у поруци написао: 'Жиле, свака вам част. Љубим вас све. Још један степеник браћо'. Такође, после освајања још једне златне медаље свима сам вам слао честитке и слике са ТВ-а током свечане церемоније проглашења победника. Ипак, стекао сам утисак да све то није било довољно, да заслужујете више и зато вам се још једном овако обраћам.

Преплављен сам емоцијама последњих дана, у мени све као да кува, јер ме у тренуцима великог успеха и славља нисте заборавили. Нисам се оглашавао, али када сам прочитао ваше изјаве у којима сте ми посветили ово светско злато, нисам могао да останем равнодушан. Тако су и настали ови редови.

Међусобно се познајемо у душу, јер смо заједно одрасли. Знам колико тога сте ви мени пружили, колико сам ја вама дао и шта смо сви заједно подарили репрезентацији представљајући нашу земљу на најбољи могући начин у свету. Био сам свестан колико су друге репрезентације квалитетне, али када сам видео како прослављате сваки гол знао сам и дубоко веровао да нико неће моћи да вам се супротстави у намери да још једном својите најсјајније одличје. Показали сте по ко зна који пут какве сте спортске величине и људине и какво вас заједништво краси.

Зато од вас нема бољих на планети у овој нашој игри у базену и то цео свет зна, а ја знам да је тако и ван њега. Зато сте ви моји пријатељи. За цео живот. Управо због тога ми је највише од свега недостајало наше дружење. Почевши од нама добро познатог 'тренинга љубљења', преко вожње комбијем по Америци до препричавања вицева у 'нашем' кафићу.

Да појасним за неупућене како ме неко не би погрешно разумео. Тренинг љубљења је оно када се окупимо на почетку припрема и као браћа изљубимо по три пута. Нас 15 играча, плус чланов стручног штаба. То му дође као нека омања свадба или повећа слава. Отуда и израз 'тренинг љубљења', јер пољупци прште на све стране.

А, шта тек рећи за ту америчку турнеју којој се сваки пут радујемо као мала деца. За воланом једног комбија Филип Филиповић, а другог моја маленкост. То су била незаборавна путовања са прегршт комичних ситуација, као кад смо се једном приликом изгубили на путу до Стенфорда, јер сам промашио скретање па смо завршили у центру Сан Франциска. Ма непроцењиво.

Не могу да се не сетим и како су млађи играчи увек били задужени да на велика такмичења носе Сони Плејстејшн и апарат за кафу. То бисмо инсталирали у собу физиотерапеута где смо долазили на масажу. Пошто нисмо имали времена ни могућности да излазимо у град тамо смо се опуштали после утакмица и свих напора, препричавали вицеве и анегдоте и стварали позитивну атмосферу захваљујући којој смо долазили до успеха. Хармонија би могла само да се наруши када би се поставило питање ко је од нас најуспешнији у видео игрицама. Једино у томе нисмо могли да се сложимо.

Хвала вам на позиву за славље у ресторану Чубура по вашем повратку из Русије. Било ми је много драго да вас после свега све видим на окупу, да се испичамо и проведемо неко време заједно. Остао је договор да се после одмора сви окупимо и поново видимо. Али, овај пут ја ћу позвати вас, браћо”.