Живе 120 година, и никад нису болесни

Хунзи су стари народи, смјештени на самој граници Пакистана и Индије, а познати су по томе што њихов животни вијек траје 110-120 година, па је њихово мјесто становања познатије као оаза младости.

Свијет 16.08.2015 | 16:10

Скоро никада нису болесни, а захваљујући генима увијек изгледају младолико. Они су прави примјер да начин живота, приближан идеалном, заиста постоји. Хунзи се купају у леденој води, чак и на температури од 15 степени испод нуле, а и са 65 година рађају дјецу.

Љети једу сирово воће и поврће, а током зиме конзумирају суве кајсије, проклијале житарице и овчји сир. Постоји период када Хунзи ништа не једу, а он је познат као "гладно прољеће".

Назив је добио по томе што је воће тада још незрело и тада пију искључиво сок од суве кајсије. Перод траје од два до четири мјесеца, а у њиховој историји се строго поштује као врло уздигнут култ.

Протеине уносе у најмањим количинама, а дневно унесу у просјеку 1.933 калорије, од којих је 50 г протеина, 36 г масти и 365 г угљених хидрата. Из искуства многих странаца придошлица, који су се преселили у долину ријеке Хунзе, закључили су да је главни фактор дуговјечног живота здрава исхрана.

Шкотски љекар Мек Херисон је, по повратку у Енглеску, извео експеримент на великом броју животиња. Једна група се хранила нормалном храном лондонске радничке породице, која је подразумијевала бијели хлеб, харинге, рафинисани шећер, конзервисану храну и кувано поврће. Као резултат такве исхране, код животиња су се појавиле различите људске болести. Друга група животиња се хранила храном Хунза и остала је савршено здрава.

Један кинески магазин је 1984. године описао врло интересантан догађај. Један од Хунза, по имену Саид Адбул Мобуда, збунио је све раднике емиграционе службе на лондонском аеродрому "Хитроу", када је показао свој пасош. Он је био рођен 1832. године и имао је 160 година. Сматрао се штићеником у земљи Хунза, а памтио је догађаје још из 1850. године.

"Књига Хунза - људи који не знају за болест", аутора Р. Бирчер, истиче основне карактеристике њихове исхране, тврдећи да су оне кључне за здрав живот: Вегетаријански вид исхране - велика количина сирових намирница; у исхрани доминирају воће и поврће, природни производи, без икакве додате хемије, намирнице које се спремају тако што се чувају сви њени биолошки вриједни материјали, алкохол и слаткиши су на списку намирница које ријетко кад уносе, поштују редован период гладовања.

На међународном конгресу о канцерогеним обољењима у Паризу, обиљеженог у августу 1977. године, стручњаци су објавили како "по подацима геоканцерологије (наука за истраживање рака у различитим регионима свијета), потпуно одсуство рака јавља се само код народа Хунза".

За њих је проћи 100 до 200 километара дневно, исто што и за нас прошетати око куће. Хунзима пентрање уз стрму планину је час посла, а силазе весели и енергични.

Такође, њихова константно насмијана лица и добро расположење такође доприносе њховом бољем менталном и физичком здрављу.

(Стил)