Да би имали за хљеб распродају поклоне

Они који распродају ствари из куће, до сада су били практично "невидљиви". Они крију да то раде и од најближих. За оне који то чине једном или два пута месечно мало ко зна, али неки су почели кућу да раскућују из дана у дан јер се мора јести из дана у дан

Србија 15.08.2015 | 19:54
Да би имали за хљеб распродају поклоне

Када остану без динара за храну, а ипак још нису стигли до претурања по контејнерима, Крагујевчани продају ствари из куће- накит, кристал, прибор за ручавање, своју одећу, чак и дечије играчке. Судећи по речима радника у продавницама, ово је све масовнија појава.

– Они то најпре понуде радњи, да откупимо и ми продајемо, али не смемо. Онда нуде нама продавцима, из руке. Тако сам купила скупоцен сат за 500 динара. Нисам знала да ли да искористим прилику или га од срамоте вратим, он у радњи кошта око 100 евра. Од исте жене сам купила и кристалну чинију и квалитетну бижутерију. Једном ми се поверила да она има пристојан стан, али не и посао, а до пензије има шест година.Код ње се недавно доселила незапослена ћерка са дететом. Немају шта да једу, па распродају ствари које су годинама кућиле. Ех, да су једине - каже ова продавачица.

Распитујући се о масовној продаји ствари из куће, Телеграф је обишао радње око зелене пијаце, за које многи тврде да су место где гладни нуде оно чега се првог могу одрећи.

Међу тезгама на пијаци зачуло се “желите ли лутку?”. Млада жена са собом је носила пуну торбу лутки, својих из детињства, чуваних за потомке или одузетих рођеној деци. У наручју је имала још једну, повелику лутку, налик на праву бебу. Нудила је радницима на тезгама, купцима на пијаци, чак и пролазницима. Људи су је збуњено гледали и одлазили својим путем.

Да би на сто ставили векну хлеба, Крагујевчани своје ствари нуде и продавцима половне гардеробе на стази крај зелене пијаце.

– Дошао је старији господин и донео кесу половних ствари и једне панталоне са етикетом. Тражио ми је за њих 500 динара. Јесу оне биле нове, али моји купци су сиротиња која панталоне купује од мене за 150 динара. Како ја њему да платим 500? Па толико дајем људима који ми донесу пун џак одеће. Не прође дан да ми неко не довуче своје рите на продају, моле ме да купим, каже жена која продаје половну одећу крај пијаце за 50 до 500 динара.

Они који распродају ствари из куће, до сада су били практично “невидљиви”. Они крију да то раде и од најближих. За оне који то чине једном или два пута месечно мало ко зна, али неки су почели кућу да раскућују из дана у дан јер се мора јести из дана у дан.

(Телеграф.РС)

Коментари / 0

Оставите коментар