Ствари којих не би било да нема ГМО-а

Углавном су нам познате негативне стране генетски модфикованих организама. Међутим, постоје ли неке позитивне?

Свијет 14.08.2015 | 17:25

ГМО каквог данас познајемо постоји тек неколико деценија, али током тог времена почео је да се користи у готово свим индустријама.

Данашње генетски модификоване организме можемо пронаћи у свему, од памука до газираних пића, а да га нема не бисмо имали неке од свакодневних ствари:

Све лубенице које данас једемо су производ припитомљавања и једног од најранијих облика модификације гена међу усевима

Прве модификације, у најширем смислу термина ГМО, одвијале су се на фармама. Наиме, одабиром одређених особина, као што су већи плодови, више семена и живље боје, пољопривредници су пробирали гене за одређене усеве. Тако је и данашња лубеница пуно другачије од оне из 17. века.

Пре триста година, сељаци и научници су почели унакрсно да узгајају нове врсте биљака помоћу две 'родитељске биљке' које иначе не би дошле у додир у природи. Тако смо добили кромпире и многе различите врсте бобичастог воћа.

Кукуруз је припитомљен пре стотину година, али оно што једемо данас је додатно измењено с генима живих организама који нису из биљног света

Кукуруз, најчешће узгајан усев у САД, модификује се на два начина: или додавањем гена из Бациллус тхурингиенсис бактерије, како би се одбили бројни инсекти који су љубитељи кукуруза, или генима из Агробацтериума, чиме постаје отпоран на средство за уништавање корова - РоундУп.

А данашњи кукуруз користи се производњи свега; од кукурузног сирупа који се налази у газираним пићима до већине слаткиша, при чему је чак 92 одсто целокупног усева генетски модификовано.

Деведесетих година прошлог века папаја би ишчезла с Хаваја да није било ГМО-а

Усеве папаје на Хавајима пре 20 година напао је вирус ког су преносили инсекти. Како би решили тај проблем, научници су у ДНК папаје додали безопасан ген захваљујући којем је воће добило имунитет на наведени вирус, а до данас је око 77 одсто свих папаја с Хаваја прозведено генетским инжењерингом.

Соја је генетски модификована отприлике у исто време кад и кукуруз и друге житарице, како би се одупреле хербицидима попут РоундУпа

Соја као да је ових дана посвуда, и немогуће ју је избећи. Неко време се стављала на пиједестал због својих добробити, но онда је откривено да је већина (чак 94 одсто) америчке соје произведено уз помоћ ГМО-а, што је многе 'спустило на земљу' и натерало да преиспитају њен значај.

ГМО памук почео је да се се користити у исто време кад је модификована соја и кукуруз, али он не добија ни близу исту количину пажње.

ГМО се не налази само у храни коју једемо, он је и у биљкама које носимо на себи. Наиме неке су биљке памука генетски модификоване како посебна врста црва (љубитеља ове биљке) не би уништила усеве, док је с другима учињено исто како би биле отпорне на средства за уништавање корова.

Занимљиво је да је чак око 94 одсто америчког памука генетски модификовано, пише Бизнис инсајдер.

Од 2005. године у Америци је дозвољена генетски модификована шећерна репа

Већина шећера ког конзумирамо долази из једног од ова два извора: шећерне трске или шећерне репе, а потоња је 'уређена' тако да буде отпорна на РоундУп, чији је главни састојак који убија коров - глифосат.

Око 95 одсто америчких усева шећерне репе настало је као резултат ГМО-а од 2010. године, што чини око 52 одсто свог шећера произведеног у Америци.

(Еxпресс.хр)