Седам савјета прије путовања у Италију

Марама и мали ријечник у ташни, упутства за паркинг, добра мапа и реалан план - рецепт су доброг провода у Италији.

Седам ствари које треба знати пред полазак на пут у Италију. Избјегните “туристичке грехове” како не бисте на путу имали непотребне стресове и трошкове.

1. Свако мјесто у Италији има дуомо - цркву, а да бисте ушли унутра потребно је покрити рамена. Због тога је корисно љети увијек носити мараму у ташни. Мушкарце у Ватикан и многа друга мјеста не примају у шортсу.

2. Паркирање у Италији увек је стресна ситуација, па је добро знати гдје и када смије да се паркира. Казне су велике, и уколико се не плате у полицији, возача дочекају на граници. Најсигурније је тражити паркинг обиљежен плавом линијом, на аутомату платити и папирић ставити на шофершајбну. Бијеле линије означавају бесплатан паркинг, али се ријетко виђају. Жуте линије намијењене су хендикепиранима, а розе трудницама.

3. На сателитску навигацију у принципу не треба превише рачунати, јер често може да закаже на споредним путевима.

4. Већина радњи у туристичким местима ради двократно, осим свјетских брендова. То значи да се затварају у 12.00 и отварају у 16.30. У то вријеме сви ручају, па је најбоље да и туристи то ураде, јер се ресторани послије тога затварају до вечере.

5. Италијани не говоре добро енглески, нарочито на југу. Због тога је корисно понијети мали речник с најчешћим реченицама или научити најпотребније ријечи попут “синистра” - лево, “адестра” - десно.

6. Ко мисли да ће за два дана у Риму видјети Ватикан, ући у Колосеум, сликати се на Шпанским степеницама, пити кафу на тргу Навона и шопинговати - стварно је оптимиста. Карте за Ватикан и Колосеум треба набавити преко интернета или их купити уз карту за аутобус “хоп-он, хоп-оф” и Форум. Редови су огромни.

7. Ко путује у Венецију не треба ни да помишља на гондолу, осим уколико не планира веридбу. Наиме, кратка вожња кошта од 65 евра по особи, а уколико гондолијер запева, цијена “скаче” на 90 евра.

ЛОКАЛНА ХРАНА: Када у ресторану пише “локална јела”, то значи да служе храну из тог краја, а не италијанска јела, како туристи замишљају. Рецимо, локално јело у Ђенови је песто, у Напуљу пица, у Болоњи сос болоњезе, у Милану рижото, у Риму шпагете карбонара, на Сицилији паста норма...

Некада су се Италијани шокирали када туристи траже кечап, а данас га дају без сувишних коментара. Међутим, мијешање пармезана и морске хране и даље је грех.

Извор: Вечерње новости