Нова теорија о паду малезијског авиона
Малезијска државна агенција Бернама објавила је нову теорију о крају лета авиона "Малезија ерлајнза", несталог прошле године, по којој је он постепено "клизио" наниже, меко се спустивши на воде Индијског океана.
Свијет 14.08.2015 | 09:30
Према овој теорији, могуће је да су један или више од 239 људи, који су били у "боингу 777" на лету МХ-370 између Куала Лумпура и Шангаја, били живи када је летелица заронила у океан након више од седам часова лета ван курса, преноси Сандеј морнинг хералд.
Бернама цитира стручњака за сателите Заима Реду Абдула Рахмана, који износи мишљење да је авион "неко време плутао на површини океана пре него што је у једном комаду" нестао у дубини.
Многи стручњаци су спекулисали да је авион "носом" заронио у океан при великој брзини након што му је нестало горива, преноси Тањуг.
Заим Реда, који је помогао британској сателитској компанији "Инмарсат" да анализира податке убрзо након што је авион нестао пре седамнаест месеци, међутим, истиче да његову теорију поткрепљује и стање дела крила авиона "Малезија ерлајнза", које је крајем јула избачено на обале француског острва Реинион.
Коментари / 3
Оставите коментардипломирани инжењер
14.08.2015 07:37Како је тај комад крила, који је велики и тежак метални предмет, одједном постао лакши од воде и, од ко зна куд, допливао до те обале?
ОДГОВОРИТЕдипл.инг
14.08.2015 09:09Инзењеру,због конструкције крила. И танкер је велики и тезак па плива.
дипломирани инжењер
14.08.2015 12:42Тијело уроњено у воду постаје лакше за онолико колико је тешка запремина воде коју то тијело истисне кад се урони у ту воду. Зато се бродови могу правити од челичног лима али облика који ће истиснути далеко више воде него је тежак лим од којег се брод прави а и терет који носи. А овај комад алуминијума није облика лонца или тепсије односно чамца. У том крилу има шупљине али је у ту шупљину ушла вода тако да тај комад крила не постаје много лакши него само мало лакши тако да укупна маса воде која је истиснута тим крилом је уствари малена у односу на масу алуминијумске легуре од које је било направљлено то крило. Специфична тежина алуминијума је далеко већа од специфичне тежине воде која је 9.80999999999996 Н/м3. Мала је вјероватноћа да тај дио крила који је био резервоар за гориво није уопште оштећен приликом лома па је у том комаду крила и даље керозин или чак ваздух који је замијенио керозин кад су га млазни мотори потрошили док је тај авио наводно бесциљно летио изнад индијског океана или ко зна гдје. Кад би море овако избацивало све из дубине на површину и дотјеривало ствари до обале онда би и сви бродови а посебно дрвени од стране океана били испоручивани у пличак па се не би организовале којекакве експедиције да се олупине извлаче са дна океана. Мало ми је ово све сумњиво.