Маслиново уље срушило економију Грчке

У брдима Каламата, на јужној обали грчког полуострва Пелопонеза, производе се неке од најбољих маслина на свету.

Свијет 13.08.2015 | 18:20

Од њих се добија уље готово флуоресцентнозелене боје, често описано и као "течно злато“.

Међутим, након прераде, велике количине уља цистернама су одвезене “право у море“. Наиме, 2012. године 60 посто грчке производње маслиновог уља било је послато у Италију.

Тамо је уље паковано у италијанске боце с италијанским ознакама, а затим је послато широм света. И наравно, већина профита вратила се у Италију.

Према тврдњама консултантске компаније Мекинси, Италија задржава додатних 50 посто премије на грчку цену маслиновог уља.

Прво нису могли да пронађу ниједног домаћег произвођача боца, па су били приморани да купе боце израђене у Италији. Будући да је то била велика инвестиција, тражили су зајам, приликом чега су поново наишли на проблеме.

Најгора од свега за њих је чињеница да су због грчких пореских закона морали у 2015. години да плате порез за имовину коју ће поседовати тек 2016. године.

Прича указује на неке од трајних проблема у грчкој економији. Европски повериоци и даље преговарају за мере штедње и противе се опраштању грчких дугова, супротно саветовању Међународног монетарног фонда.

Поред наизглед бескрајног дуга и штедње, грчка економија смањила се готово за четвртину у протеклих пет година, а незапосленост је нарасла на 25 посто.
Кривац за лошу економију

Ипак, економска беда Грчке је, такође, у одређеној мери, изазвана сопственим поступцима. Многи сегменти економије претерано су регулисани, а бирократија кочи покретање нових компанија те одбија страна улагања.

С друге стране, пољопривредни сектор има много потенцијала. Грчка је трећи највећи произвођач маслиновог уља и готово је у рангу с Италијом, која је након Шпаније други највећи произвођач. Међутим, маслиново уље само представља готово десетину пољопривредне производње Грчке (Еуростат).

Грчка, такође, извози мед, вино, воће и поврће широм света и у том сегменту може и мора да учини много више.Туризам је чинио више од 17 посто грчке економије у 2014. години. Већином су то домаћи туристи, што указује на велику прилику код подизања интересовања код странаца.
Побољшати инфраструктуру

Кредитно „замрзавање“, раније ове године, додатно је отежало стање у прехрамбеној индустрији, нарочито у случају замрзавања увоза потребних пољопривредних инпута, као што су ђубрива, пестициди и гориво.

Осим тога, Грчка нема довољно развијену инфраструктуру па су јој потребни већи и модернији производни објекти и пакирнице, да би искористила своје пољопривредне капацитете.

Лакша регулатива, такође, би помогла грчким компанијама да се такмиче на међународном нивоу. Готово половина свих грчких произвођача има мање од 50 запослених, а пољопривредна газдинства готово су пет пута мања него у ЕУ.

Уз спољни дуг на нивоу 175% економије, те незапослености која се приближава износу 30%, стање ће и даље бити драматично за Грчку.

Ипак, чак и у овим економским проблемима, у пољопривреди постоје многе могућности које Грчка мора да искористи.

Извор: Агроклуб