Човићева имовинска карта изгледа овако

Брачни пар Драган и Бернадица Човић су већину некретнина добили на поклон или купили до 2003. године. Након отворених истрага против Човића некретнине је куповала Бернадица у име родбине, а послије је неке од њих и добила на поклон.

Благо Прскало из Мостара не дијели егзистенцијалне проблеме других пензионера. Иако задњих тридесет година прима рударску пензију, Прскало има стан са гаражом, вилу у Хрватској коју је платио скоро 790.000 КМ те породичну кућу у Мостару.

Породична вила брачног пара Драгана и Бернадице Човић се налази у Мостару. Дио земљишта су добили на поклон од Благе Прскала, Бернадициног оца

Прскало је отац Бернадице Човић, адвоката из Мостара која је дуже од три деценије у браку са Драганом Човићем, предсједавајућим Предсједништва Босне и Херцеговине (БиХ).

Према истраживању Центра за истраживачко новинарство из Сарајева (ЦИН), брачни пар Човић је већину својих некретнина добио на поклон или купио до 2003. године. Након што су отворене истраге и судски спорови против Човића због сумње да је користио јавне функције за личну корист, ситуација се промијенила. У наредним годинама некретнине је, углавном, куповала Бернадица Човић у име своје родбине, а послије је неке од тих некретнина и добила на поклон.  

Скупоцјену вилу у Заострогу је купила Бернадица Човић на име свога оца Благе. Вила је плаћена 625.000 КМ.

„Станчић“ од 71 квадратни метар

Драган Човић је прву некретнину добио на поклон од покојног оца Фране 1997. године. Тада је био генерални директор предузећа за намјенску индустрију „Соко“ из Мостара.

Отац му је поклонио кућу са двориштем од 640 квадрата која се налази у Љутом Доцу, на пола пута између Мостара и Широког Бријега. Човић је три године касније купио и двије парцеле уз ову кућу, укупне површине 260 квадратних метара, плативши их 3.000 њемачких марака.

Док је Човић био на позицији директора „Сокола“, његов пунац Прскало је постао власник стана у Загребу у Хрватској. Прскало је тада имао само породичну кућу у Мостару коју је направио осамдесетих година. Новинарима ЦИН-а није хтио објаснити како је купио некретнину у Загребу коју назива „станчићем“. „Ко хоће радити, може имати“, рекао је пензионер Прскало.

По спрат куће у Загребу купили су пунац Драгана Човића и Бранко Колобарић почетком 1998. године. Тада су Човић и Колобарић били челни људи у мостарској фирми “Соко”

Према документацији која је у посједу ЦИН-а, ријеч је о трособном стану од 71 квадратни метар и гаражи од 16 квадратних метара, купљеним у фебруару 1998. године за око 162.000 КМ.

Мјесец дана послије, један спрат исте куће купио је Бранко Колобарић, тадашњи предсједник Управног одбора „Сокола“. Колобарић је двособан стан и гаражу платио 146.000 марака.

Обје некретнине је на основу пуномоћи купио адвокат Божо Ћорић из Загреба.

Десет година након куповине станови су и укњижени тако што је Колобарић однио нотару на овјеру документацију за оба стана.

Против Колобарића и Драгана Човића је Федерална финансијска полиција водила истрагу. У 2003. години поднијели су кривичну пријаву у којој је наведено да су Колобарић и Човић у току 1998. године потписивали уговоре о издавању некретнина које су у посједу „Сокола“, а на штету овог предузећа. Пријаву су предали Тужилаштву Херцеговачко-неретванског кантона (ХНК), али није било оптужнице.

Главни тужилац Младен Јуришић, који је ову функцију преузео прије више од годину дана, каже да Тужилаштво није годинама поступало по пријавама за привредни криминал. Он је због тога поднио дисциплинске пријаве против неких својих претходника.

Након „Сокола“ Колобарић је именован за замјеника генералног ревизора у Канцеларији за ревизију институција у ФБиХ а Човић за федералног министра финансија.

Кратко прије напуштања „Сокола“, 1998. године, Човић је од овог предузећа добио на кориштење стан од 100 квадрата у Мостару. Годину и по дана касније је заједно са супругом откупио овај стан, плативши га 33.542 КМ у сертификатима. Једанаест година послије стан је продао за 190.000 КМ Матану Жарићу, актуелном генералном директору Електропреноса БиХ.

У вријеме продаје некретнине Човић и Жарић су се сретали и на оптуженичкој клупи. Били су оптужени да су као предсједник и члан Управног одбора Хрватске поште и телекома (ХПТ) Мостара пренијели дуг од 4,7 милиона КМ који је предузеће имало према тада бившем Министарству обране Хрватског вијећа обране на три приватне фирме из Мостара и Широког Бријега.

Фирме су послије наплатиле дуг у дионицама и тако постале већински власници „Еронета“. Суд је послије поништио ту трансакцију, а оптужница против Човића, Жарића и осталих је пала на суду, јер је подигнута касно - када је већ дошло до застаре кривичног гоњења.

Спајање парцела за изградњу виле

Човићева супруга Бернадица је 2000. године постала власница стана у Макарској на Хрватском приморју. Стан од 76 квадрата је тада платила скоро 138.000 КМ.

Пет година послије Бернадицина адвокатска канцеларија добила је овлаштење од Здравке Чуљак, настањене у Швицарској, да купи земљиште у Мостару. Чуљак је Бернадицина ујна која у Херцеговину није ни долазила, него је пуномоћ за куповину земљишта потписала у Швајцарској.

У име ујне, за 84.000 КМ је купљено 2.396 квадрата земље у мостарском насељу Баре на којој су се налазили девастирани објекти.

У 2011. години Бернадица и Драган Човић су откупили земљиште од Чуљак за 330.000 КМ, али су јој умјесто новца дали стан у Макарској.

Међутим, новинари ЦИН-а су сазнали да рачуни за комуналне услуге за овај стан у Макарској још увијек долазе на име Бернадице Човић. Чуљак није хтјела одговорити новинарима ЦИН-а да ли је укњижила стан на своје име.

Одмах до тог земљишта у Барама и Бернадицин отац Благо је имао парцелу. Земљиште површине 896 квадратних метара је уз његову пуномоћ купила кћерка Бернадица 2008. године за 50.000 КМ. Пет година послије отац јој је поклонио ту земљу.

Човићи су прошле године спојили ова два земљишта у једно. Данас је ту вила у којој они живе. Ријеч је о великој кући која се простире на површини пола фудбалског игралишта. На овом имању поред попратног објекта се налази базен, мало дјечије игралиште и уређен травњак.

Вила на мору

ЦИН сазнаје да Човићев пунац има и вилу у Заострогу коју је купио 2009. године. И за ову некретнину Бернадица је обавила куповину на основу пуномоћи коју јој је отац дао.

Имање од 490 квадрата је купљено за око 625.000 КМ. У разговору за ЦИН Прскало каже да је куповину помогао његов брат који је живио у Њемачкој. Он је још рекао да је то имање продао, међутим, ЦИН посједује документе који показују да је Прскало још увијек власник.

Вила има четири спрата са великим терасама. Из њеног дворишта се степеницама поплочаним глатким каменом силази до обале мора, удаљеног десетак метара.

Човић је својевремено у медијима изјавио: „Мој пунац живи доста добро, има зета“. За ЦИН одбија разговарати о имовини. Преко своје канцеларије је поручио новинарима да се обрате Централној изборној комисији БиХ која посједује његову изјаву о имовинском стању.

Међутим, у имовинском картону који је Човић предавао приликом кандидатуре за члана Предсједништва БиХ пријавио је породичне куће и земљиште у Широком Бријегу и Мостару, као и супругин пословни простор, али није навео вриједност ниједне некретнине.

Према документацији која је у посједу ЦИН-а, Бернадица је пословни простор у Мостару купила заједно са колегицом Дринком Задро 2003. године. Оне су овај простор од 102 метра квадратна у којем се налази њихова адвокатска канцеларија платиле 80.000 КМ.

Према Изборном закону БиХ, сваки кандидат је дужан пријавити укупан износ и извор прихода те вриједност имовине која је већа од 5.000 КМ.

У Закону не постоје санкције за лажно и непотпуно давање података у имовинском картону па је политичарима остављено на савјест да ли ће приказати све што посједују. Човић је у имовинском картону навео и да има дуговање од 150.000 КМ.

Новинари ЦИН-а су открили да је за овај кредит ставио под хипотеку очеву кућу у Мостару. Његов покојни отац Франо је стекао власништво над овом кућом прије више од пола стољећа.

Процеси без казне

За три године, колико је обављао дужност министра финансија, против Човића су подигнуте три оптужнице. Уз случај познат као „Еронет“ у којем му је суђено заједно са Жарићем и осталим, вођен је и судски поступак због афере „Лијановићи“.

Човић је био оптужен за незаконито издавање упута и омогућавање фирмама „Лијановићи“ и „Месна индустрија Лијановићи“ да избјегну платити скоро 39 милиона КМ царинских обавеза и тако остваре незакониту добит.

У трећем случају Човић је био оптужен да је заједно са Едхемом Бичакчићем, тадашњим премијером ФБиХ, ненамјенски потрошио 7,8 милиона КМ буџетских резерви. Тим новцем су купљени и реновирани станови запослених у органима законодавне, извршне и судске власти.

Из свих судских процеса Човић је изашао као побједник. Случајеви су падали због застаре, недостатка доказа или губљења докумената. Он је градио политичку и каријеру универзитетског професора.

Након позиције федералног министра финансија одлази у Предсједништво БиХ. Са те функције га је 2005. године због оптужнице смијенио тадашњи високи представник Педи Ешдаун.

Човић је 2010. године постао делегат државног парламента, а од 2014. је поново у Предсједништву БиХ.

На челу је Хрватске демократске заједнице (ХДЗ) БиХ задњих десет година и паралелно предаје студентима на Стројарском, Економском и Филозофском факултету Свеучилишта у Мостару.

Извор: Центар за истраживачко новинарство