Путер не шкоди, али маргарин може бити смртоносан

Иако дијететичари већ годинама препоручују смањење уноса масноћа животињског порекла, најтемељнија студија до сада показала је да засићене масти у путеру, месу или млечним производима не повећавају ризик за рану смрт, настанак дијабетеса или можданог удара.

Здравље 13.08.2015 | 12:00

С друге стране, транс масти које се могу наћи у обрађеној храни, попут маргарина, повећавају ризик од раније смрти за 34 одсто, пише британски "Телеграф".

"Трансмасти не садрже никакве корисне материје за организам, а повећавају ризик за настанак срчаних болести”, наводи доктор Расел де Соза, професор Одељења за клиничку епидемиологију и биостатистику на “Мекмастер” универзитету у Канади и водећи аутор студије.

"Ипак, то не значи да саветујемо да људи почну да се ‘даве’ у масноћама животињског порекла јер ниједно истраживање до сада није показало да би то на било који начин било корисно за људски организам”, додао је Соза.

Засићеним мастима најбогатије су намирнице попут путера, крављег млека, меса, лососа и жуманаца, а садрже их и одређени производи биљног порекла, попут чоколаде и палминог уља.

Супротно томе, незасићене масти са трансизомерним масним киселинама, или трансмасти, углавном се из биљака издвајају индустријским путем, а улазе у састав маргарина, грицкалица и разне хране у пластичној амбалажи.

Ова студија потврдила је резултате истраживања Универзитета у Кембриџу које је показало да засићене масноће из млечних производа могу спречити настанак дијабетеса.

Засићене масти на лошем су гласу још од педесетих година, када је једно истраживање указало на везу између њиховог конзумирања и настанка срчаних болести.

Али аутор студије закључак је донео анализирајући податке из шест светских земаља, игноришући оне из осталих 16 који нису потврђивали његову хипотезу.

Упркос томе, стручна јавност уважила је резултате и од седамдесетих година прошлог вела водеће здравствене организације почеле су да саветују становништво да смањи конзумацију намирница животињског порекла.

Ипак, најновије истраживање није уочило никакву везу између уноса засићених масноћа и коронарних срчаних болести, кардиоваскуларних болести, исхемијског можданог удара и дијабетеса типа 2.

С друге стране, утврђено је да конзумирање индустријски произведених трансмасти повећава ризик од смрти за три одсто, ризик од коронарних срчаних болести за 28 одсто, а од васкуларних за 21 одсто.

Истраживање је објављено у магазину “Бритисх Медицал Јоурнал”.

Б 92