Анализа: Била је Југославија, а сада је злато Калча!

Да СФРЈ још постоји, Југословени би били најбројнија фудбалска колонија у италијанском фудбалу. Бројнија чак и од аргентинске и бразилске!

Фудбал 12.08.2015 | 23:40

Коријере дело спорт посвећује данас читаву страну феномену играча из бивше Југославије који су преплавили Серију А у последњих неколико година. Да Југославија још постоји, Југословени би били најбројнија фудбалска колонија у италијанском врхунском клупском фудбалу. Бројнија чак и од аргентинске и бразилске, које су традиционално најзаступљеније од Алпа до Сицилије. Од 296 фудбалера странца који играју за тимове Серије А, 50 је пореклом од Триглава до Ђевђелије, почев од Самира Хандановића преко Марија Манџукића и Едина Џека, до Стевана Јоветића, Адема Љајића и Горана Пандева. Поређења ради, у елитној италијанској лиги игра 40 Бразилаца и 33 Аргентинца што је навело Коријере да констатује да бивши Југословени командују Серијом А. Играчима би требало додати и Синишу Михајловића који седи на клупи Милана и Дејана Станковића који је тим менаџер Интера.

У тексту под насловом “Била је Југославија сада је злато Калча“, каже се да је велика предност фудбалера са простора бивше Југославије што је однос “цена- квалитет“ одличан, штавише најбољи. Марко Налетилић, Панталео Корвино и Владимир Југовић, који су дали изјаве о “југословенском феномену“ у Серији А, сагласили су се да играчи са других простора не дају гаранције као фудбалери из бивше Југославије. Такође док другима треба времена да се адаптирају и савладају носталгију или језик, бивши Југословени се прилагоде италијанском стилу живота и стиллу играња у трептају ока.

“Италија је пуна играча из бивше Југославије јер коштај мало, дају много, а кад експлодирају, у играчком смислу, доносе велике профите клубовима који су их ангажовали. Довољно је да се сетимо примера Коларова, Јоветића, Настасића, Савића. Проблем прилагођавања за играче из бивше Југославије не постоји, италијанска атмосфера је за њих породична, позната и не пате, уопште, од носталгије за кућом. Чак се и млади играчи прилагоде веома брзо. Вреди ризика опкладити се на фудбалера са наших простора када су млади, јер је велика вероватноћа да ће направити добру каријеру. Погледајте Николу Максимовића“, рекао је Владимир Југовић који је у Италији играо за Сампдорију, Јувентус, Лацио и Интер.

Нови спортски директор Болоње Панталео Корвино који је довео велики број играча са наших простора у Италију, попут Јоветића, Љајића или Мирка Вучинића, сматра да су бивши Југословени у клупским спортовима оно што су Африканци и спринтери са Карипских острва у атлетици.

“Југословени имају нешто у њиховом ДНК што други немају. Истовремено у републикама бивше Југославије још увек можете да видите дечаке како играју фудбал или кошарку на улици, односно многи прве кораке направе управо на улици, после кад буду укључени у професионални амбијент све им буде много лакше него њиховим вршњацима из других европских држава. Такође ту су и клубови попту Партизана и Црвене Звезде који имају традицију и културу да младима дају одмах шансу“, каже актуелни спортски директор Болоње.

У току овог прелазног рока колонију играча из бивше Југославије појачали су Сергеј Милинковић Савић, Дарко Лазовић, Јоветић, Џеко, Манџукић, Пандев и Александар Трајковски. Међу бившим југословенским републикама највише играча у Серији А има Србија 17, друга је Хрватска са 16, следи Словенија са осам, БиХ са пет, а Црна Гора и Македонија имају по два представника. Хрвати и Словенци су привилегованом положају пошто они уживају статус домаћих фудбалера, захваљујући Босмановом правилу, док се Срби, Бошњаци, Црногорци и Македонци третирају као “екстракомунитарци“ и за њих важе квоте. Тако је, на пример, Џеко морао да чека да се ослободи место “екстракомунитарца“ да би потиписао за Рому (Парагвајац Санабрија је отишао у Спортинг Хихон) .