Алекс Марић: За Србију и злато се гине!

Алекс Марић, који игра за репрезентацију Аустралије, каже да никад неће заборавити годину проведену у црно-белом дресу, а Србији жели титулу на Европском првенству.

Кошарка 11.08.2015 | 18:20

Алекс Марић је прошле сезоне два пута помињан као појачање Партизана. Преговори играча и црно-белих нису реализовани, искусни центар је завршио после Макабија прво у Галатасарају, па у Гран Канарији.

- Турбулентна ми је била прошла сезона, мењао сам клубове, одлазио - долазио, на крају сам завршио у Шпанији. Са Гран Канаријом ми је истекао уговор, чекам нови клуб - каже Марић за „Блиц“.

Можда коначно поново у Партизан?

- Тешко, имам друге планове. Искрено, ни прошле сезоне нисам размишљао о повратку. Тешка је ситуација у клубу, знам колико људи који воде Партизан имају проблема, ја им желим да се што пре врате на шампионске стазе. Мора да се кроз резултате врати поштен рад, црно-бели ће показати да су најбољи клуб у Србији и да припадају европском врху.

„Гробари“ не заборављају твоје игре?

- Обожавам навијаче Партизана. Најлепше године у каријери провео сам у дресу Партизана, то се не заборавља. „Гробари“ су велики разлог свих успеха Партизана.

Приближава се Евробаскет, шансе Србије?

- Убеђен сам да можемо до златне медаље. Међутим, да бисмо дошли до тог циља, који доноси и директан пласман на Олимпијске игре, морамо да заборавимо успех са прошлогодишњег Светског купа. У спорту нема јуче, само сад и сутра, али сигуран сам да ће момци гинути за своју земљу и дати све од себе како би стигли до победничког постоља. Са некима сам играо, доста њих познајем. Нека само слушају селектора Ђорђевића и нема филозофије, медаља долази у Србију, земљу кошарке.

Звезда је преузела примат у српској и АБА лиги, играће поново Евролигу?

- Увек ми је драго кад српски клуб оствари успех у Европи, а црвено-бели то јесу урадили претходне сезоне. Наравно, било би ми драже да је више наших клубова у Евролиги, али засад је тако.

Планови репрезентације Аустралије за коју играте?

- Немамо акција овог лета, осим две утакмице против Новог Зеланда. Зато сам и уграбио овог лета да дођем на десет дана до Београда - закључио је Марић.

Деда Стеван сахрањен после 20 година
Марић је са породицом пре 20 година избегао из родног Книна. Тек пре два месеца Алекс је сахранио деду Стевана Марића (80), који је убијен августа 1995. током хрватске војне акције „Олуја“ у својој кући у Сонковићу код Шибеника. Његови посмртни остаци ексхумирани су тек последњег дана новембра 2012. из заједничке гробнице на локацији Света Мара код Шибеника.

- Не дао бог ником да доживи оно што је мој народ доживео, да дели судбину моје породице, родбине, пријатеља... Када се све то догодило, имао сам 11 година, али памтим да смо неизмерно патили. И није реч само о мојој породици, многи су људи делили нашу судбину, без обзира на веру, националност. Деда је заслужио да буде испраћен из капеле, уз српске обичаје, ми то нисмо могли. Био је то тежак ударац за породицу, од којег дуго нисмо могли да се опоравимо. Јако ме љути када неки мисле да је то била шетња Срба кроз неку шуму, а заборављају колико је хиљада Срба прогнано са својих огњишта и колико их је убијено. Као да су Срби најгори на свету, као да смо ми сами криви за све што нам се догодило, а да против нас није нико. Као да нисмо људи, да немамо земљу, поштовање, веру, нацију, Србију...