Aleks Marić: Za Srbiju i zlato se gine!

Aleks Marić, koji igra za reprezentaciju Australije, kaže da nikad neće zaboraviti godinu provedenu u crno-belom dresu, a Srbiji želi titulu na Evropskom prvenstvu.

Košarka 11.08.2015 | 18:20

Aleks Marić je prošle sezone dva puta pominjan kao pojačanje Partizana. Pregovori igrača i crno-belih nisu realizovani, iskusni centar je završio posle Makabija prvo u Galatasaraju, pa u Gran Kanariji.

- Turbulentna mi je bila prošla sezona, menjao sam klubove, odlazio - dolazio, na kraju sam završio u Španiji. Sa Gran Kanarijom mi je istekao ugovor, čekam novi klub - kaže Marić za „Blic“.

Možda konačno ponovo u Partizan?

- Teško, imam druge planove. Iskreno, ni prošle sezone nisam razmišljao o povratku. Teška je situacija u klubu, znam koliko ljudi koji vode Partizan imaju problema, ja im želim da se što pre vrate na šampionske staze. Mora da se kroz rezultate vrati pošten rad, crno-beli će pokazati da su najbolji klub u Srbiji i da pripadaju evropskom vrhu.

„Grobari“ ne zaboravljaju tvoje igre?

- Obožavam navijače Partizana. Najlepše godine u karijeri proveo sam u dresu Partizana, to se ne zaboravlja. „Grobari“ su veliki razlog svih uspeha Partizana.

Približava se Evrobasket, šanse Srbije?

- Ubeđen sam da možemo do zlatne medalje. Međutim, da bismo došli do tog cilja, koji donosi i direktan plasman na Olimpijske igre, moramo da zaboravimo uspeh sa prošlogodišnjeg Svetskog kupa. U sportu nema juče, samo sad i sutra, ali siguran sam da će momci ginuti za svoju zemlju i dati sve od sebe kako bi stigli do pobedničkog postolja. Sa nekima sam igrao, dosta njih poznajem. Neka samo slušaju selektora Đorđevića i nema filozofije, medalja dolazi u Srbiju, zemlju košarke.

Zvezda je preuzela primat u srpskoj i ABA ligi, igraće ponovo Evroligu?

- Uvek mi je drago kad srpski klub ostvari uspeh u Evropi, a crveno-beli to jesu uradili prethodne sezone. Naravno, bilo bi mi draže da je više naših klubova u Evroligi, ali zasad je tako.

Planovi reprezentacije Australije za koju igrate?

- Nemamo akcija ovog leta, osim dve utakmice protiv Novog Zelanda. Zato sam i ugrabio ovog leta da dođem na deset dana do Beograda - zaključio je Marić.

Deda Stevan sahranjen posle 20 godina
Marić je sa porodicom pre 20 godina izbegao iz rodnog Knina. Tek pre dva meseca Aleks je sahranio dedu Stevana Marića (80), koji je ubijen avgusta 1995. tokom hrvatske vojne akcije „Oluja“ u svojoj kući u Sonkoviću kod Šibenika. Njegovi posmrtni ostaci ekshumirani su tek poslednjeg dana novembra 2012. iz zajedničke grobnice na lokaciji Sveta Mara kod Šibenika.

- Ne dao bog nikom da doživi ono što je moj narod doživeo, da deli sudbinu moje porodice, rodbine, prijatelja... Kada se sve to dogodilo, imao sam 11 godina, ali pamtim da smo neizmerno patili. I nije reč samo o mojoj porodici, mnogi su ljudi delili našu sudbinu, bez obzira na veru, nacionalnost. Deda je zaslužio da bude ispraćen iz kapele, uz srpske običaje, mi to nismo mogli. Bio je to težak udarac za porodicu, od kojeg dugo nismo mogli da se oporavimo. Jako me ljuti kada neki misle da je to bila šetnja Srba kroz neku šumu, a zaboravljaju koliko je hiljada Srba prognano sa svojih ognjišta i koliko ih je ubijeno. Kao da su Srbi najgori na svetu, kao da smo mi sami krivi za sve što nam se dogodilo, a da protiv nas nije niko. Kao da nismo ljudi, da nemamo zemlju, poštovanje, veru, naciju, Srbiju...