Њемачка: Балканци, нисте добродошли

На пут крећу они који не виде перспективу у отаџбини, пише лист Ноје Таг (Вајден) и додаје да се то посебно односи на земље бивше Југославије. Потражиоци азила из подручја које се данас бирократски назива Западним Балканом посљедњих недјеља су главна тема у Њемачкој. Они подносе безмало половину укупног броја захтјева за азил, али бивају прихваћени тек у један до два промила случајева.

Регион 09.08.2015 | 18:40

Сматрају их економским избјеглицама, које прије свега хоће да се окористе од социјалних давања у Њемачкој. У том стилу наставља и Ноје Таг: Њемачка неће издржати сеобу народа са Балкана у овдашње социјалне системе. Нема другог рјешења до брзог и консеквентног враћања у земљу поријекла. Тако ће се затворити простор за радикалну десницу на политичком спектру у Њемачкој.

Према ријечима коментатора Франкфуртер алгемајне цајтунга, илузорно је очекивати да се напрасно побољша економска ситуација на Балкану, те да тиме и престане долазак људи. Балкан је био сиротиште Европе и то ће у догледно вријеме и остати. Деведесетих су људи одатле долазили у Њемачку како би спасили живу главу. Али ратне избјеглице су постале економске избјеглице. Ове људе из југоисточне Европе покреће невесели дуализам: ЕУ за њих има привлачну, а сопствене земље одбијајућу моћ.

Ноје оснабрикер цајтунг улази у меритум њемачког схватања проблематике: потражиоци азила са Западног Балкана конкуришу са онима из Сирије или Ирака. Како се то не допада владајућим њемачким политичарима, они желе да прогласе још три балканске земље – Албанију, Косово и Црну Гору – такозваним сигурним земљама поријекла. Социјалдемократе, као мањи партнер у коалиционој влади, мисле да то није довољно већ да људима са Балкана треба олакшати легални долазак у Њемачку и добијање радне визе, уколико су потребни овдашњем тржишту рада.

Политика је коначно схватила реалност, коментарише лист из Оснабрика. Вестфелише нахрихтен (Минстер) додаје: Ако је вјеровати њемачкој привреди, бројне фабрике и фирме би биле захвалне уколико би се вољним и дијелом добро образованим азилантима дозволило да раде.

Предлоге социјалдемократа коментарише и угледни Зидојче цајтунг: „Звучи као елегантно рјешење: омогућити мигрантима са Балкана да лакше дођу до радне визе како више не би покушавали да се домогну Њемачке безизгледним захтјевима за азил. Уговор о раду који у најмању руку гарантује минималну плату – требало би да је то довољно. Добро звучи, али неће помоћи. Јер широке масе оних који одлазе из Албаније, Србије или са Косова немају начина да из Тиране или Приштине обезбиједе себи посао у Њемачкој – већ и због тога што мало ко говори њемачки. Многи дошљаци били би спремни да раде за веома ниске плате и тако би потиснули друге.

Није случајно СПД у свом предлогу додао да би дошљаци били плаћени по уобичајеним тарифама.“ Новинар Зидојчеа закључује да се у предлогу социјалдемократа заправо ради о тактици – о прикупљању подршке за проглашење нових земаља сигурним како би потражиоци азила брже били послати кући, на Балкан.

Конзервативни Велт са мераком коментарише да би мултикултуралисти у Њемачкој коначно требало да размишљају и говоре као неолиберали. Главна теза текста објављеног у берлинском дневнику је да дебата о избјеглицама и њиховој интеграцији није прича о некаквој борби култура: Интеграција најбоље успијева тамо гдје мигранти имају нормалан посао. Лист сматра да је иницијатива СПД добар корак, али да је неопходно много реформи наклоњених привреди како би тржиште рада примило све дошљаке – па и оне које Велт назива економским избјеглицама.

Осим што се ове године у Њемачкој очекује рекордан број захтјева за азил – око 450.000 – постављен је и тужни рекорд по броју напада на азилантске домове. Било их је у првих седам мјесеци више од 200, што је више него цијеле протекле године.

Лајпцигер фолксцајтунг биљежи: „Изгледа да постоје двије Њемачке: једна тиха, саосјећајна, и једна гласна, агресивна. Два паралелна свијета чији становници још нису нашли начин да отпочну разговор, да суштински дебатују у каквом друштву желе да живе, данас и убудуће. То мора да се промијени. Треба нам дискусија о вриједностима. Њу морају храбро, самоувјерено и гласно да поведу сви они за које је саморазумљиво да људима у невољи треба пружити руку.“

Али од тога је Њемачка далеко, а и цијела Европа, како пише Фолксштиме (Магдебург): У Грчку је до сада ове године дошло 124.000 избјеглица – према њемачким аршинима, то је становништво једног великог града. Свако може да схвати да је земља којој пријети банкрот преоптерећена таласом избјеглица. Ипак, углавном нико не чује апеле на солидарност упућене Европљанима на сјеверу.

Напротив. Посебно се источна Европа ограђује, а предњачи Мађарска. По нахођењу Орбанове владе на граници са Србијом гради се жица висока четири метра, која треба да заустави илегалце. Европска квота за расподјелу избјеглица у Будимпешти се одбија циничним аргументом да су добродошле само праве избјеглице – и шлус.

Извор: Независне