Ако не знате препишите како се сузбија суша

У Републици Српској наводњава се само један одсто засијаних површина, упозоравају стручњаци и додају да је то недопустиво у земљи испреплетаној већим ријекама као што су Сава, Босна, Врбас, Укрина, али и бројним рјечицама и потоцима, што није адекватно искоришћено

Босна и Херцеговина 07.08.2015 | 19:27
Ако не знате препишите како се сузбија суша

Стога не чуди да је и ова сушна година већ направила огромну штету на пољопривредним усјевима, те ће приноси ове јесени, процјењују пољопривредници, бити мањи за око 50 одсто!

У посљедњих неколико година у више наврата говорено је о различитим пројектима за наводњавање, кредитима домаћих и међународних финансијских институција вриједним десетине милиона марака, али ниједан од њих није до краја реализован.

Такође, поред ресорног министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде РС, које се бави овом проблематиком, у РС постоји још и јавна установа "Воде Српске", те још двије стручне агенције, за ријечни слив Саве и Требишњице, али пољопривредници тврде да од њих до сада нису имали много вајде.

"Мани" системи

Владимир Усорац, предсједник Удружења пољопривредних произвођача - мљекара РС, истакао је да су прије неколико година направљени договори са израелским фирмама, те касније узет и кредит од Свјетске банке за систем наводњавања у РС, али да ништа од тога није реализовано до краја.

- Ми наводњавамо нешто мање од један одсто територије, односно засађених површина. То није ништа. Иако у РС има већих ријека као што су Босна, Врбас и Укрина, ми немамо довољно воде на мјестима гдје би било могуће и пожељно наводњавати. Када бисмо крај ових ријека ставили десетак великих система за наводњавање, оне би пресушиле. Оно што нам може помоћи јесте да направимо мање системе у свакој ували, покрај потока, мањих ријека, гдје би биле формиране бране и вишенамјенске акумулације, а вода чувана за наводњавање. То захтијева озбиљан приступ, али би проблеми у сушним годинама били трајно ријешени - казао је Усорац.

Он је истакао примјер Израела и Чешке, који су управо на принципу "кап по кап" развили своје системе.

- Дакле, воду треба зауставити и чувати гдје год је то могуће. Чеси су то најбоље примијенили и треба отићи видјети то и примијенити код нас. Био сам тамо и одушевио се како су они развили и примијенили тај систем - истакао је Усорац.

На одсјеку за хидротехнику на Бањалучком универзитету такође издвајају примјере ове двије земље.

- Израел са само пет литара кише по квадратном метру годишње подмирује двије трећине потреба за храном. Сву храну производи уз помоћ система за наводњавање. Стручњаци њихових државних фирми, које су развиле систем наводњавања у пустињи, били су овдје прије двије, три године, обишли житнице у Лијевчу пољу и Посавини, те понудили пројекат за ово подручје - навели су.

Временске непогоде

Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде РС, Стево Мирјанић, такође је упозорио да суша у Српској оставља велике негативне посљедице на пољопривреду. Он је подсјетио да је земља суочена с временским непогодама и да већ два мјесеца готово да нема кише, а температура је висока.

Такође, у мају и јуну је било више падавина, али је евидентирано 40 ноћи са температурама седам до осам степени Целзијуса, што је било хладно за усјеве, поготово за кукуруз, који је због температурних шокова остао низак.

- Производња се одржава тамо гдје постоје системи за наводњавање, пластеничка и друга затворена производња, као и тамо гдје су усјеви дубоко засијани. На отвореном пољу, без наводњавања и гдје су земљишта плића, дио усјева је страдао - додао је Мирјанић.

Задужење код Свјетске банке

Свјетска банка је још у мају 2012. године одобрила БиХ кредит од 40 милиона долара за пројекат унапређења система наводњавања, од чега око 20,5 милиона долара за РС. Стручњаци Свјетске банке тада су оцијенили да се "упркос плодном земљишту и могућности за остваривање високих приноса, недостатак објеката за наводњавање негативно одражава на продуктивност".

Народна скупштина РС прихватила је задужење у новембру исте године, али јуче нисмо успјели да добијемо потврду из ресорног министарства колико је новца до сада уложено и шта је конкретно направљено.

(Пресс)

Коментари / 1

Оставите коментар
Name

Момо Видовић

07.08.2015 19:22

Поштована господо, како немамо стратегију у друштву,тако немамо страегију у пољопривреди,тј. коментаришемо сушу у сушним годинама, а имамо коментаре за поплаве у поплавним годинама. Потицаје дајемо за куповину земљишта,слиједеће године дајемо потицаје за калцификацију,слиједеће године потицаји за воћарство,а сваке године потицаји за млијеко,као да се пољопривреда РС заснива само на млијеку итд. Резултат подстицајне политике у пољопривреди у последњих 20 година је: имамо 49% БиХ-имамо становника у РС као пола Београда. а увозимо храну. Било би добро, да било која Влада РС,ова или нека друга,формира САВЈЕТ ЕКПСЕРАТА АГРОНОМА (минимимум 30 год,радног искуства у струци (нестраначки савјет)који ће дати основне смјерице стратегије развоја пољопривреде,и иначе бити врховно савјетодавно тијело Министарства пољопривреде. Сујета и нестручност тренутних административаца у Министарству пољ.је основни разлог напредка развоја пољопривреде РС.

ОДГОВОРИТЕ