Коме вјерујете, Додику или новинарима?

Разлике између уређивачких политика БНТВ-а и РТРС-а су очите. Док се РТРС претвара да је ситуација у Републици Српској у најбољем реду, уредништво БНТВ-а труди се приказати реално стање. Иако и БНТВ и РТРС пате од недостатка супротних мишљења, БНТВ темама приступа професионалније.

Република Српска 06.08.2015 | 12:34

РТРС: Банализирање жртве

29. јули – 4. аугуст 2015.

ДОДИК У ПРИБИЛОВЦИМА: Да је РТРС прије свега гласило Милорада Додика, види се из начина на који је ове седмице третирана тема референдума у Српској. На перфидан начин, а без икаквог посебног увода, уредници Дневника 2 дозволили су Додику да о референдуму у Републици Српској говори у контексту “борби против неправде у БиХ” а против “притисака Запада по питању референдума”.

Затим је услиједила апсурдна реакција на коментар Бакира Изетбеговића да је Додикова политика деструктивна и конфликтна кроз директно препуцавање са Изетбеговићем. Додик је, наиме, представљајући референдум као борбу против унитаризације коју, по њему, представља Изетбеговић, изјавио да му је “драго ако је он то зауставио”, оптужујући притом Изетбеговића да жели “шеријатску државу”.

Додик на крају врло отворено истиче да “нас БиХ не интересује”, аутоматски се ипак ограђујући ријечима “осим онолико колико је предвиђено Дејтонским споразумом”. Све је, затим, даље компликовано чињеницом да је Додик ову изјаву дао у Прибиловцима крај Требиња, гдје се гради храм посвећен погинулим Србима у протеклом рату, што је представљено већ у сљедећем прилогу.

Јасно је да је оваква уредничка одлука разочаравајућа, јер кориштење било којег мјеста злочина у политичке сврхе банализира жртве и уједно их политизујеа. То РТРС-у очито није проблем када је у питању пропагандна дјелатност кроз подстицање емоција да би се у гледаоцима створио антибосански сентимент, а оснажила Додикова улога да говори испред српског народа у БиХ, умјесто само и једино испред своје странке.

ИНДИРЕКТНА КРИТИКА ОПОЗИЦИЈЕ: Главна вијест у Дневнику 2 30. јула третира напад на полицијску станицу у Зворнику.

Пошто је тог дана Дом народа БиХ усвојио закључке у вези Зворника, новинари и уредници РТРС-а искористили су прилику да у исто вријеме позитивним представе глас “против” представника СНСД-а и ДНС-а, ради ненавођења чињенице да је у питању терористички напад, те да за изгласавање закључка окриве СДС у уводу пред јављање новинара. Јасно је да се овдје ради о индиректној критици опозиције из Републике Српске на најперфиднији начин.

ПРОВОКАТИВНА ОДЛУКА: Горан Андрић (који се јавља из Источног Сарајева, иако је Парламент БиХ у Сарајеву, што је само по себи нелогична и дијелом провокативна одлука новинара на терену) најавио је прилог Гордана Шарца који Нердина Ибрића обиљежава као терористу, а затим наглашава свој став снимком говора Небојше Радмановића у Дому народа БиХ, гдје Радмановић критикује извјештај због необиљежавања инцидента као терористички напад.

У исто вријеме телоп “Тадић и Бабаљ подржали извјештај” служи даљој провокацији на рачун опозиционих странака у Српској. Ипак, потребно је рећи да је у прилог уврштена и изјава Огњена Тадића који објашњава свој глас “за” чињеницом да нема доказа за тако нешто. Офф у којем Шарац каже да је “расправа о терористичком нападу закашњела, закључци благи и немушти резултат су трулих компромиса и бјежања од истине да је безбједоносни систем на нивоу Босне и Херцеговине порозан, и да је срећа што терористи нису агресивнији”, врло је запаљив и уоквирује слику о пропагандистичком приступу РТРС-а о теми којој се требало приступити са изузетном пажњом.

ЗЛОЧИНИ И ТРАФОСТАНИЦЕ: Интересантно је било опет видјети на који начин РТРС третира ратне злочине у свом програму: након што су уредници прошле седмице одлучили не споменути годишњицу стријељања 200 цивила у Кератерму 1992., ове седмице је акција “Олуја” била једна од главних тема коју су уредници РТРС-а проширили причама и о другим ратним злочинима, али и страдањима српских војника, што се никако није смјело третирати заједно и на исти начин.

Напримјер, у Дневнику 2 од првог августа, овој и везаним темама посвећено је 13 минута, четвртог августа више од 14, док је другог августа у инфографици о броју страдалих у “Олуји”, између осталог наведен и број уништених трафостаница (!).

СЕЛЕКТИВНО И НЕКОРЕКТНО: За овоседмичну анализу најзанимљивији је ипак Дневник 2 од 31. јула, гдје је у својеврсном уводу у седмични уреднички фокус доста пажње посвећено чињеници да су због “Олује” у Хрватској покренута само три кривична поступка.

Основа прилога који се у основи базирао на вијести о скупу у Загребу, организованом од стране Српског грађанског вијећа, организације Сенсе и Центра за суочавање са прошлошћу, углавном је базирана на критици суђења Готовини и Мерчепу, те константном истицању малог броја судских поступака. Изузетно селективно и прилично некоректно, посебно када се узме у обзир да су двије изјаве у прилогу говориле у корист промјене политике сјећања и инсистирању на “сјећању за мир, а не за рат”. Новинар Данијел Ковачевић, свјесно или несвјесно, за крај прилога управо одлучује да потпуно игнорише оно што је речено од стране учесника скупа, те “поентира” инфографиком и наглашавањем броја убијених и протјераних лица без икакве контекстуализације овог догађаја.

Оваква одлука новинара посебно је бешћутна ако се узме у обзир константно игнорисање теме других ратних злочина, те се стиче утисак да су новинарима и уредницима РТРС важни само злочини других страна, а кроз инсистирање на жртвама само једне стране, те је као таква контрапродуктивна.

РЕФЕРЕНДУМ У КАТАЛОНИЈИ: Да се у јавности Републике Српске жели створити утисак о референдуму у Републици Српској као борби за равноправност и слободу, свједочи и начин на који је у Дневнику 2 третирана тема референдума у Каталонији. Прилог Радане Клепић, без икакве контекстуализације историјата, тренутног стања и разлога за отцјепљење Каталоније, у бити је послужио као пропагандни материјал у којем би било довољно замијенити покрајинског предсједника Мааса Додиком, а Шпанију Босном и Херцеговином, да би се добио идеалан сценарио отцјепљења Републике Српске.

ПЛУС СЕДМИЦЕ:
Прилог Весне Вуковић Дурић о Николи Костићу, земљораднику из села Пељаве, младићу који је одлучио да се врати на село и бави пољопривредом. Занимљива људска прича као добра илустрација чињенице да села у Босни и Херцеговини све више одумиру ради миграције у урбане средине, и надасве позитиван примјер.

МИНУС СЕДМИЦЕ:
Релативизација и политизација жртава да би се остварили одређени идеолошки и етнонационални циљеви централни су проблем овоседмичних дневника РТРС-а. Посебно се истичу Додикова изјава о референдуму у Прибиловцима, као и изједначавање цивилних и војних жртава. Све у свему, недостојанствен начин третирања тематике од изузетне важности у Босни и Херцеговини, који сигурно не доприноси пријеко потребном дијалогу.

ОЦЈЕНА: 1

БНТВ: Занимљиви и информативни прилози

29. јули – 4. аугуст 2015.

НАПАД У ЗВОРНИКУ: Док се РТРС бавио тиме да ли је закључак Дома народа БиХ у себи садржавао термин “терористички напад” или не, БН је у Дневнику 2 од 31. јула приступила овој теми из другог угла. Тако је једна од главних тема Дневника 2 била вијест да је МУП Републике Српске шест мјесеци раније знао да се припрема терористички напад на станицу полиције у Зворнику. Увод у прилог био је информативан и без икаквих етнонационалних конотација, иако се уредницима може замјерити чињеница да је за обраду ове теме као извор кориштен искључиво блог Слободана Васковића, те се прилог Жељка Раљића у потпуности базира на Васковићевом блогу. Раљић ипак наводи да је информација из октобра 2014. садржавала наводе да је потребно провјерити вођу вехабија и групу екстремиста из Малог Зворника, али се такође фокусира на чињеницу да су челници Републике Српске имали прецизне информације, те нису никога обавијестили.

Иако је ситуација у Зворнику у вријеме напада обиљежена од стране Раљића као “на ивици међуетничких сукоба”, прилог је закључен питањем зашто су челни људи одговорни за некориштење информација још увијек на челу полиције Српске.

Без обзира на похвале, потребно је нагласити да је за овакву тему показано недовољно самосталног истраживачког рада.

ЗАКОН О РАДУ: Када је у питању тема новог Закона о раду, у Дневнику 2 од 31. јула представљена је само штура вијест из Федерације о гласању Представничког дома ФБиХ, и то тек у деветој минути. Када се могло помислити да ће читава тема бити игнорисана, као што је то био случај са РТРС-ом, већ у наредном дневнику гостовао је Саша Тривић из Уније послодаваца Српске, који је причао о Закону о раду из угла послодаваца.

Из Тривићеве приче очито је да послодавци подржавају нови Закон о раду, уз наду да неће бити протеста као у Федерацији, те да о реформској агенди имају позитиван, а о постојећем систему негативан став.

Водитељ Дневника 2 Горан Гајић је поставио одлично питање о повећању радних сати са 48 на 60, на шта је Тривић ипак признао да неко ко ради 60 сати не може квалитетно радити и да УПС не тражи повећање радних сати, али тражи да се радници плаћају на основу квалитета рада а не других критерија. Такође, од Тривића смо могли чути да послодавац не може опстати без радника, битан је однос са радницима, на шта је Гајић поентирао још једним одличним питањем: зашто у том случају УПС не инсистира на бољим условима за послодавце, већ пристају на Закон о раду који иде на штету радника?

ДРУГА СТРАНА: Друга страна могла се чути у сљедећем дневнику (други јули).

Ранка Мишић, предсједница Синдиката Републике Српске, говорила је о томе зашто се радници противе доношењу Закона о раду. Појашњење о промјенама чланова о колективном уговору и свим правима које радници губе новим Законом о раду посебно је добродошло у ситуацији у којој бројни други медији нису успјели да информишу грађане о овој проблематици. Добар интервју кулминирао је одличним питањем шта представља коначни обрачун, а потребно је прије свега похвалити одличан избор уредника, који је након представника послодаваца позвао и представницу радника.

КОЛАПС ЕКОНОМИЈЕ: БН се ове седмице није устезао да говори о економским проблемима у Републици Српској: поред врло добро истражене теме о Поштама Српске која се налази у предстечајном стању ради губитака, гдје је Владимир Ковачевић (додуше, користећи се истраживањем портала Журнал) довео у питање тврдње предсједнице Српске Жељке Цвијановић, која је за стање у Поштама окривила вишак радника, назвавши га “оптерећењем”, тако што је сучелио њену изјаву разговором с Милицом Лакић, економистом. Лакићка је појаснила да је из њене перспективе “проблем другдје: у дужницима, тј. у Влади Републике Српске”, те утврдила да се пошта намјерно гура у дубиозу.

У наредном Дневнику 2, могли смо погледати одличан прилог о борби за преживљавање радника на пијацама који се свакодневно боре да задрже муштерије које све чешће по воће, поврће и остале намирнице радије иду у супермаркете. Занимљив и информативан прилог обогаћен је изјавама радника на пијаци, и такав приступ вијестима посебно охрабрује.

ШТРАЈК РАДНИЦА: Доста простора дало се штрајку радница Фабрике текстила “Никола Тесла” у Билећи, гдје је 80 радница у штрајку ради неисплаћивања плата. Уз изјаве представнице синдиката “Тесле” и других радница, могли смо чути мишљење и начелника општине Билећа о именовању новог директора, што би могло представљати рјешење њиховог проблема.

Вијест о штрајку проширена је у наредном дневнику, четвртог аугуста, када је у новом прилогу појашњено да је у међувремену покренута кривична пријава против радница у штрајку од стране директора који се налази у Бањалуци, те да је велики број њих остао без уговора. Једина замјерка овом прилогу налази се у чињеници да се није могла чути и друга страна.

У току седмице говорило се и о нелегалним пословима у каменолому у Чемерници, високој незапослености студената, те незадовољним пољопривредницима који се осјећају незаштићеним од владе поводом овогодишњих суша.

Закључак је да су уредници БН-а ипак вољни да говоре и истражују приче о све очитијој економској кризи у Републици Српској, што је за сваку похвалу.

ОЦЈЕНА: 8

МИНУС СЕДМИЦЕ:
Дневник 2 од трећег аугуста за прву вијест је имао двије саобраћајне несреће, од којих је она у Милићима садржавала врло узнемирујуће снимке. Нејасно је зашто се уредник одлучио да нагласи ову вијест, а посебно је упитно зашто је водитељ навео пуна имена страдалих.

ПЛУС СЕДМИЦЕ:
Одличан третман теме о новом Закону о раду додатно је подцртан квалитетним избором тема о економској ситуацији у Републици Српској. Посебно треба похвалити чињеницу да су се уредници и новинари БН-а потрудили да пронађу што директније изворе информација када су у питању појединачне приче о овој теми.

Компаративна анализа
Разлике између уређивачких политика БНТВ-а и РТРС-а никако не могу бити очитије. Док се РТРС претвара да је ситуација у Републици Српској у најбољем реду, те избјегава теме које би могле нарушити ту идеалну слику, уредништво БНТВ-а се труди приказати реално стање, посебно у економској сфери. Иако и БНТВ и РТРС (у значајно већој мјери) пате од недостатка супротних мишљења, чини се да БНТВ ипак приступа практично свакој теми из много озбиљнијег и конкретнијег угла.

Александар Брезар

(анализирај.ба)