Представљамо златну кик-боксерку из Бањалуке - Надежду Томић!

Надежда Томић, наизглед њежна двадесетједногодишњакиња, недавно је у Хрватској освојила титулу аматерског првака Европе у кикбоксу, у WКФ асоцијацији у дисциплини "лоw кицк".

Остали спортови 02.08.2015 | 19:00

Надежда је чланица бањалучког Кикбокс клуба "Свети Георгије", а не смета јој ни што тренира у подруму, ни загушљивост, ни ударци...

"У Вараждину сам нападала титулу проаматерског првака Европе. Радила сам пет рунди против Сандре Ткалчец коју сам побједила судијском одлуком. У свих пет рунди сам била доминантнија од ње, могао се десити нокаут у задњој рунди, али гонг је мало спасио моју противницу", присјећа се посљедњег такмичења одржаног крајем јуна.

Поносна је и на своје раније резултате. Прошле године, за вријеме поплава које су задесиле Босну и Херцеговину, освојила је на Свјетском првенству у WАКФ асоцијацији злато у двије категорије. Прошле године донијела је у Бањалуку злато са Свјетског купа у Београду у дисциплини К1.

"Освојила сам државно првенство Босне и Херцеговине у све три 'тврде' дисциплине 'лоw кицк', 'фулл цонтацт' и 'К1'", прича Томићева.

На питање како се почела бавити овим спортом, с обзиром да се сматра мушким, одговара да је хтјела да искористи своје слободно вријеме на прави начин. Распитала се о клубовима у Бањалуци, изабрала свој садашњи, тренинзи су јој се јако свидјели, па је одлучила да почне да тренира, а након шест мјесеци кренула је и на такмичења.

"Тренирамо све радне дане у седмици, обично тренинг траје сат и по времена, али пред такмичења тренирамо и два пута на дан. Сваки тренинг је сам по себи тежак јер се спремамо да будемо у што бољој форми да би што мање повреда имали, а да би доказали квалитет нашег клуба и рада нашег тренера".

Надежда каже да момци, али сви други реагују чудно, када сазнају којим се спортом бави и говоре јој да то није за њу и да треба да се бави неким "женским" спортом.

"Својим сам резултатима доказала да то није само спорт за мушкарце, него и за жене и да се могу све генерације бавити овим спортом бар рекреативно, ако не такмичарски".

Њено одушевљење кикбоксом тешко је описати ријечима, а она каже да воли све у овом спорту. У то смо се увјерили током тренинга, нарочито док јој је тренер бацао лопту "медицинку" на стомак.

"Волим што, иако је борилачки спорт, није само доказивање снаге. Сви мисле да је то груби спорт, у ствари је то надмудривање противника и техником и брзином. Обично између нас такмичара вриједи фер плеј тако да је борилачка вјештина, али није груби спорт", каже ова дјевојка.

Томићева је из својих досадашњих борби излазила без тежих повреда иако је имала јако тешке мечеве.

"Наравно у кикбоксу се дешавају ломови носева, поткољеница, могуће је сломити и шаку иако имамо рукавице, тако да има повреда, али трудимо се да сваким тренингом будемо у што бољој форми како би избјегли тешке повреде".

Она је студенткиња друге године Одсјека за предшколско васпитање Филозофског факултета у Бањалуци. Морали смо питати како је могуће спојити предшколско васпитање и кикбокс.

"Спајам, трудим се да у клубу радим с најмлађим узрастом да их кроз игру, како они најбоље уче, уводим у овај спорт и да покажем на технички начин какав је кикбокс и да их научим све ударце правилно", каже будућа тета у вртићу.

У будућности планира да се професионално бави кикбоксом као и да се посвети професионалном боксу у асоцијацима WБА и WБЦ.

Каже да је прије неколико дана била на семинару за тренере и положила за тренера приправника у кикбоксу, тако да је сада лиценцирани тренер и жели да се посвети младим члановима клуба.

Надеждин тренер Душко Зорић каже да је она у само једној години објединила све титуле на државном нивоу, али да је и даље превише скромна. Говорећи о њеној лиценци тренера, објаснио је да је она једна од прве двије жене у Републици Српској које су постале лиценцирани тренери кик бокса.

Тренер, али и колеге из клуба, поносни су на Надежду, јер је уз мало среће и пуно тренинга остварила значајне резултате. Зорић за њу има само ријечи хвале, каже да од тренутка када ушла у клуб до данас показује само квалитете. Редовна је на тренинзима, завршава многобројне обавезе у клубу, тренира по два пута на дан, а тренер јој замјера скромност, јер сматра да када Надежда прича о кикбоксу то звучи превише једноставно и лако, што уопште није случај. Осим напорних тренинга потребна је и огромна воља и храброст.