Анализа: Ооо, Звездо, јеси ли то ти?!

Ни играч више, ни врло сумњив гол, ни пенал нису били довољни за победу против Радничког!

Фудбал 01.08.2015 | 23:40

Звездо, да ли си то ти? Нагледали су се свакаквих понижења навијачи најтрофејнијег српског клуба претходних година, шетње малих клубова и опскурних тимова по трави Маракане, али овакво безнађе и осећај срамоте не памте. Један од најтужнијих стартова у историји клуба Црвена звезда је "надоградила" на гурку извојеваним ремијем против нишког Радничког - 1:1.

Екипа са југа Србије савршено прецизно је нацртале све тренерске заблуде Миодрага Грофа Божовића који као да се труди да стане раме уз раме са Здењеком Земаном, познатом по кратком стажу у Звезди. Актуелном вицешампиону није помогао ни играч више, ни бескорисна иницијатива у другом полувремену, ни изједначујући гол Луке Јовића из врло сумњиве позиције, ни пенал Катаија у самом финишу... Постоји та космичка правда или равнотежа у фудбалу која каже да не можеш да победиш ако за 45 минута не упутиш шут у оквир објективно слабијег ривала. А то вам је данас Црвена звезда... На другој страни Нишлијама и њиховом стратегу Милану Раставцу свака част, на спознаји да и лимитирана екипа може да делује као уигран тим и да парира дружини у којој свако води своју политику. А Звездина политика, па и досадашњи биланс је поразан. Толико да би навијачи волели да се земља отвори и прогута их... Класичан осећај стида који је манифестован повицима са запада и истока: Управа напоље, које је појачао промашени једанаестерац Катаија за три бода.

Симбиоза квалитета тактичара какви су Жозе Мурињо и Рафаел Бенитез, мотиватора какав је Јирген Клоп, и фудбалских естета какав је Пеп Гвардиола, биће потребна Миодрагу Грофу Божовићу да од овакве Звезде направи шампионски тим. Само што најпопуларнији спорт на свету није мађионичарски трик, па да се током сезоне ваде зечеви из шешира или да жене са брадом забављају публику. Лепо замишљена идеја руководства клуба и навијача да израњавана екипа осети карневалску атмосферу у Љутице показала се, још једном, као озбиљан мач са две оштрице. Креатори мутне слике из Црвене звезде, они доле на терену, нису могли да одговоре на хук и карневал са трибина.

И онако тотално уништеног самопоуздања после казахстанске голготе и милановачке срамоте ученици Миодрага Грофа Божовића почели су да возе у контра смеру већ у 15 минуту. Чим су на својој кожи осетили тврд блок Нишлија. Звучи као понављање, али у једној реченици саткана је ближа прошлост и садашњост Црвене звезде: играчи које свакодневно бруси Миодраг Гроф Божовић не показују тенденцију напретка, нити у себи имају онај жар у очима, својствен за играче који носе црвено-бели дрес.

У врло негледљивој представи у првом полувремену гости вођени руком младог, али врло студиозног стручњака Милана Раставца знали су у сваком тренутку шта желе и како да до тога дођу, док су у редовима актуелног вицешампиона само Идан Веред на тренутке и Лучо Ибањез подсећали на кадар спреман да се потуче и макар мушки погине. Звезда нема срца тима, а тешко бреме које на својим неспремним плећима носи Вукан Савићевић додатно је отежало после 20 минута када је публика са запада сваки његов погрешан пас пропратила звиждуцима. Маневар домаћина није постојао, Џош Паркер је био у међупростору, а Лука Јовић одсечен и индолентан. Комичном реакцијом публику је додатно ражестио Мамаду Мбођ. Тотална карикатура од тима!
"Ти доле на терену Звездин грб што носиш, од тебе тражим само да као лав се бориш", грмели су навијачи са севера.

Али дубок канал у који се налазила Грофова Звезда додатно је продубио резервиста Лазар Росић спретном реакцијом после корнера. И ту није крај: Звездини играчи којима, током првог полувремена, као да је млади Александар Берчек из култног остварења "Ко то тамо пева" позајмио повез за очи могли су да буду још једном санкционисани, али је Предраг Рајковић пантерском интервенцијом сачувао мрежу.

Ако ништа друго тренер Црвене звезде Миодраг Божовић показао је да није баш толико фудбалски кратковид. Покушао је увођењем свеже крви, у ликовима Звездине деце Михаила Ристића и Марка Грујића до промени ток утакмице, и раздрма поставу. Међутим, нишка тврђава је била јака и постојана, а донекле је је урушио стрелац Росић непотребним кошкањем са младим Луком Јовићем. Нишлије су од 60. минуту после општег метежа остали са играчем мање, али су дефицит надоместили хоботницом на голу - Александром Јовановићем. Голман Нишилија је првом случају имао среће приликом прекида Ибањеза и стативе, а онда је неутралисао снажан шут после сумњивог индиректа.

Када екипа нема газду и команданта онда је и нормално да се резервиста Матос уместо фудбалом и добробитом екипе бави популизмом. Хтео је некадашњи фудбалер Новог Пазара да купи навијаче на пречац, па је имао своју уметничку тачку, покушаје рабоне у празно... Још један доказ опште импровизације. Међутим, и у таквој клиничкој смрти Звезда се подигла, можда и због превида помоћног арбитра који није сигнализирао офсајд приликом паса Јовановића за Јовића...

Катаји је имао цео плен на тацни, али је Александар Јовановић спустио рампу. Већ поменута космичка правда и питање с почетка текста: Звездо, јеси ли то ти?