Кузмић: Од борбе са анемијом, до дреса Србије и ПАО-а!

Огњен Кузмић прошао је развојни пут какав има мало успешних играча. Можда најважније године провео је у Финској, где је ојачао и одговорио на подсмехе.

Кошарка 01.08.2015 | 09:20
Кузмић: Од борбе са анемијом, до дреса Србије и ПАО-а!

За Огњена Кузмића (25, 213 цм) шире се чуло у региону тек када је прешао у Голден Стејт 2013. Од тада па до овог лета одиграо је 37 утакмица за Вориорсе, ставио шампионски прстен на руку, али и даље био углавном "испод радара" многих, јер је "преко баре" углавном наступао у развојној лиги, коју је и освојио.

Међутим, овог лета снажни Добојија ступа у први план.

Вративши се у Европу, момак из Републике Српске придружио се припремама репрезентације, након чега је потписао и уговор са континенталним гигантом - Панатинаикосом. Стога је сасвим јасно да ће у такмичарској 2015/16 добити прилику да наступи у Евролиги и свима покаже свој таленат и квалитет.

Развојни пут Огњена Кузмића врло је интересантан.

Каријеру је почео у КК Финдо из родног Добоја, после којег је наступао за Борац из Бањалуке. Неуспешно је прошао пробу у Олимпији због анемије и после тога отишао, помало изненадно, у Финску.

На северу је ојачао, набацио мишићну масу и почео да гради каријеру. Тамо је радио са тренером Јуријем Лехтоненом, који је у петак, у разговору за специјализовани портал Еурохоопс, открио неколико детаља Кузмићевих почетака.

"Имали смо бека из Босне, Бојана Сарчевића, који је из истог села као и Огњен Кузмић. Он и даље игра у Финској. Е, па он нам је рекао да познаје дечка од 18 година, који је био на пробама у неколико тимова и кога су сви одбили, али који би могао да направи каријеру. Прихватили смо изазов, позвали Кузмића у Финску и видели мршавог и бледог клинца, који није могао да себе носи на ногама".

"Био је висок 213 центиметара и имао је само 93 килограма! Без обзира на то, његов распон руку досезао је до 2,31 метра, док је подигнутим рукама изнад главе додиривао тачку на 2,81 метру. Такође, приметио сам да има мекане руке, што је врлина у кошарци", памти Лехтонен.

Кузмићев клуб у Финској звао се Корихајт и данас се на својој страници на Wикипедији хвали српским центром као првим на списку значајних играча који су носили бордо-бели дрес.

"Прве године одлучили смо да тренира са првим тимом, а да игра са јуниорима. Многи су га гледали на терену и мислили да је све то само шала. Међутим, остао сам доследан и видео да добро схвата простор и ритам. Циљ је био да му помогнемо у две области - да развије личност и да се изгради физички. Зато смо му направили посебну дијету, која је подразумевала жива јаја, протеине и тако даље. Два - три пута дневно дизао је тегове у теретани, како би стекао величину и снагу".

"Није било потребно дуго чекати. Килажа је брзо стигла, добио је боју у образима, научио да прича енглески, адаптирао се и почео да се шали са свима. Почео је да импресионира људе својим карактером. Међу јуниорима је просечно постизао 26 поена, уз 20 скокова по утакмици. Више није посматран као шала".

"У том моменту, менаџмент клуба затражио је моју процену у вези са Кузмићем. Рекао сам им: 'Он може до НБА'. Смејали су се и задиркивали ме".

"Десетак месеци касније, неколико агената је почело да ме зове да би стекли права на Кузмића. То тог тренутка нису показивали никакво интересовање за њега. Дали смо му још један уговор на две године", препричава Лехтонен.

Кузмићев тренер констатовао је да је финска лига потцењена, али физички напорна. Кузмић је брзо набацио масу и био тежак 106 килограма. Уз то, константно је учио кошаркашке елементе неопходне играчима на унутрашњим позицијама.

"Волео је да се такмичи и тражио је од мене да игра више. Позајмили смо га клубу Лапуан Корикобрат, који је играо у другој лиги и у којем је радио српски тренер, да би се Огњен лакше интегрисао. Ипак, цифре су му биле просечне и опет су ме људи из клуба питали шта да раде са њим. Рекао сам им да би требало да га задржимо и за трећу сезону, јер сам га видео као пројектованог првог центра".

Међутим...

"Ипак, они су донели одлуку да га отпусте. Тада сам решио да више не могу да радим са њима и поднео сам оставку. Веровао сам да није био добар потез пустити Кузмића да оде. Мислио сам да ћемо бити у стању да освојимо титулу, иако смо претходну сезону завршили на шестом месту... Био сам разочаран и отишао сам. И без Кузмића и мене заузели су четврту позицију, али..."

Кузмић се потом спаковао и отишао у Челик из Зенице, на старту такмичарске 2010/11. Каријера га је потом водила у Уникаху, која га је позајмљивала у Аксаркију и Хувентуд. На драфт је изашао 2013. и није се ни надао да би неко могао да га одабере.

Међутим, Голден Стејт је показао интересовање и брзо га "потписао".

Да ли су фински тренер и Кузмић остали у контакту и данас, пет година касније?

"Не чујемо се редовно, али могу да кажем да се осећам као поносни отац, који види свог сина да се развија и поносан сам издалека на све што је урадио", поручио је Лехтонен.

Какав је Кузмић као особа?

"Константно воли да учи нове ствари, као клинац. На почетку му је Бојан био преводилац. Заправо, Шарчевић није имао аутомобил, па је ишао около бициклом и водио Кузмића са собом. Било је занимљиво видети два огромна момка на бициклу".

"Живео сам сам у том периоду и обојица су имали обичај да дођу до мене, да једемо, гледамо Евролигу... Развили смо посебан однос. Када је научио да прича енглески заволели су га сви - саиграчи, Американци...".

Коментари / 0

Оставите коментар