Kuzmić: Od borbe sa anemijom, do dresa Srbije i PAO-a!

Ognjen Kuzmić prošao je razvojni put kakav ima malo uspešnih igrača. Možda najvažnije godine proveo je u Finskoj, gde je ojačao i odgovorio na podsmehe.

Košarka 01.08.2015 | 09:20

Za Ognjena Kuzmića (25, 213 cm) šire se čulo u regionu tek kada je prešao u Golden Stejt 2013. Od tada pa do ovog leta odigrao je 37 utakmica za Voriorse, stavio šampionski prsten na ruku, ali i dalje bio uglavnom "ispod radara" mnogih, jer je "preko bare" uglavnom nastupao u razvojnoj ligi, koju je i osvojio.

Međutim, ovog leta snažni Dobojija stupa u prvi plan.

Vrativši se u Evropu, momak iz Republike Srpske pridružio se pripremama reprezentacije, nakon čega je potpisao i ugovor sa kontinentalnim gigantom - Panatinaikosom. Stoga je sasvim jasno da će u takmičarskoj 2015/16 dobiti priliku da nastupi u Evroligi i svima pokaže svoj talenat i kvalitet.

Razvojni put Ognjena Kuzmića vrlo je interesantan.

Karijeru je počeo u KK Findo iz rodnog Doboja, posle kojeg je nastupao za Borac iz Banjaluke. Neuspešno je prošao probu u Olimpiji zbog anemije i posle toga otišao, pomalo iznenadno, u Finsku.

Na severu je ojačao, nabacio mišićnu masu i počeo da gradi karijeru. Tamo je radio sa trenerom Jurijem Lehtonenom, koji je u petak, u razgovoru za specijalizovani portal Eurohoops, otkrio nekoliko detalja Kuzmićevih početaka.

"Imali smo beka iz Bosne, Bojana Sarčevića, koji je iz istog sela kao i Ognjen Kuzmić. On i dalje igra u Finskoj. E, pa on nam je rekao da poznaje dečka od 18 godina, koji je bio na probama u nekoliko timova i koga su svi odbili, ali koji bi mogao da napravi karijeru. Prihvatili smo izazov, pozvali Kuzmića u Finsku i videli mršavog i bledog klinca, koji nije mogao da sebe nosi na nogama".

"Bio je visok 213 centimetara i imao je samo 93 kilograma! Bez obzira na to, njegov raspon ruku dosezao je do 2,31 metra, dok je podignutim rukama iznad glave dodirivao tačku na 2,81 metru. Takođe, primetio sam da ima mekane ruke, što je vrlina u košarci", pamti Lehtonen.

Kuzmićev klub u Finskoj zvao se Korihajt i danas se na svojoj stranici na Wikipediji hvali srpskim centrom kao prvim na spisku značajnih igrača koji su nosili bordo-beli dres.

"Prve godine odlučili smo da trenira sa prvim timom, a da igra sa juniorima. Mnogi su ga gledali na terenu i mislili da je sve to samo šala. Međutim, ostao sam dosledan i video da dobro shvata prostor i ritam. Cilj je bio da mu pomognemo u dve oblasti - da razvije ličnost i da se izgradi fizički. Zato smo mu napravili posebnu dijetu, koja je podrazumevala živa jaja, proteine i tako dalje. Dva - tri puta dnevno dizao je tegove u teretani, kako bi stekao veličinu i snagu".

"Nije bilo potrebno dugo čekati. Kilaža je brzo stigla, dobio je boju u obrazima, naučio da priča engleski, adaptirao se i počeo da se šali sa svima. Počeo je da impresionira ljude svojim karakterom. Među juniorima je prosečno postizao 26 poena, uz 20 skokova po utakmici. Više nije posmatran kao šala".

"U tom momentu, menadžment kluba zatražio je moju procenu u vezi sa Kuzmićem. Rekao sam im: 'On može do NBA'. Smejali su se i zadirkivali me".

"Desetak meseci kasnije, nekoliko agenata je počelo da me zove da bi stekli prava na Kuzmića. To tog trenutka nisu pokazivali nikakvo interesovanje za njega. Dali smo mu još jedan ugovor na dve godine", prepričava Lehtonen.

Kuzmićev trener konstatovao je da je finska liga potcenjena, ali fizički naporna. Kuzmić je brzo nabacio masu i bio težak 106 kilograma. Uz to, konstantno je učio košarkaške elemente neophodne igračima na unutrašnjim pozicijama.

"Voleo je da se takmiči i tražio je od mene da igra više. Pozajmili smo ga klubu Lapuan Korikobrat, koji je igrao u drugoj ligi i u kojem je radio srpski trener, da bi se Ognjen lakše integrisao. Ipak, cifre su mu bile prosečne i opet su me ljudi iz kluba pitali šta da rade sa njim. Rekao sam im da bi trebalo da ga zadržimo i za treću sezonu, jer sam ga video kao projektovanog prvog centra".

Međutim...

"Ipak, oni su doneli odluku da ga otpuste. Tada sam rešio da više ne mogu da radim sa njima i podneo sam ostavku. Verovao sam da nije bio dobar potez pustiti Kuzmića da ode. Mislio sam da ćemo biti u stanju da osvojimo titulu, iako smo prethodnu sezonu završili na šestom mestu... Bio sam razočaran i otišao sam. I bez Kuzmića i mene zauzeli su četvrtu poziciju, ali..."

Kuzmić se potom spakovao i otišao u Čelik iz Zenice, na startu takmičarske 2010/11. Karijera ga je potom vodila u Unikahu, koja ga je pozajmljivala u Aksarkiju i Huventud. Na draft je izašao 2013. i nije se ni nadao da bi neko mogao da ga odabere.

Međutim, Golden Stejt je pokazao interesovanje i brzo ga "potpisao".

Da li su finski trener i Kuzmić ostali u kontaktu i danas, pet godina kasnije?

"Ne čujemo se redovno, ali mogu da kažem da se osećam kao ponosni otac, koji vidi svog sina da se razvija i ponosan sam izdaleka na sve što je uradio", poručio je Lehtonen.

Kakav je Kuzmić kao osoba?

"Konstantno voli da uči nove stvari, kao klinac. Na početku mu je Bojan bio prevodilac. Zapravo, Šarčević nije imao automobil, pa je išao okolo biciklom i vodio Kuzmića sa sobom. Bilo je zanimljivo videti dva ogromna momka na biciklu".

"Živeo sam sam u tom periodu i obojica su imali običaj da dođu do mene, da jedemo, gledamo Evroligu... Razvili smo poseban odnos. Kada je naučio da priča engleski zavoleli su ga svi - saigrači, Amerikanci...".