Федерацији муниција, а Српској оквири

Уку­пан обим прои­зво­дње ору­жја у ФБиХ про­шле го­ди­не пре­ма­шио је ври­је­дност од 70 ми­ли­она КМ, а за ову го­ди­ну уго­во­ре­ни су по­сло­ви од 200 ми­ли­она КМ. Ис­то­вре­ме­но се у Ре­пу­бли­ци Српској три ком­па­ни­је бо­ре за оп­ста­нак – ба­ња­лу­чки „Ко­смос“, „Орао“ из Би­је­љи­не и Те­хни­чко-ре­мон­тни за­вод из Бра­тун­ца.

Република Српска 29.07.2015 | 08:21
Федерацији муниција, а Српској оквири

Умјес­то на­мјен­ске прои­зво­дње, у „Ча­јав­цу“ су ода­вно сва­дбе­ни са­ло­ни, а „Зрак“ из Те­сли­ћа је „из­да­хнуо“ при­је дви­је го­ди­не, ка­да је отво­рен сте­чај.

Дио ра­дни­ка ос­та­лих фа­бри­ка већ мје­се­ци­ма штрај­ку­је тра­же­ћи не­ко­ли­ко не­ис­пла­ће­них пла­та, упла­ту по­ре­за и до­при­но­са. Ра­зло­зи ова­квог ја­за у на­мјен­ској ин­дус­три­ји изме­ђу два ен­ти­те­та ле­же у по­дје­ли по­сло­ва уну­тар вој­не ин­дус­три­је у бив­шој Ју­го­сла­ви­ји до де­ве­де­се­тих го­ди­на, али ве­ли­ки број струч­ња­ка сма­тра да је ве­ома би­тну уло­гу сво­је­вре­ме­но оди­гра­ла и чу­ве­на афе­ра „Орао“.

Ва­шин­гтон је 2002. го­ди­не оп­ту­жио Срби­ју и Ре­пу­бли­ку Српску да су вој­но по­ма­га­ли Ирак у ври­је­ме сан­кци­ја и ем­бар­га на испо­ру­ке вој­ног ма­те­ри­ја­ла Са­да­му Ху­се­ину. Изби­ла је ве­ли­ка афе­ра „Орао“, на­зва­на по ре­мон­тном за­во­ду и фа­бри­ци ави­он­ских мо­то­ра „Орао“ у Би­је­љи­ни.

У оп­ту­жбе про­тив „Ор­ла“ укљу­чи­ла се и Ме­ђу­на­ро­дна кри­зна гру­па пре­ко сво­јих пред­ста­вни­ка у Бео­гра­ду с тврдња­ма „да су Срби Са­да­му Ху­се­ину про­да­ли еле­мен­те за прои­зво­дњу крста­ре­ћих и ба­лис­ти­чких ра­ке­та, пре­ци­зне жи­рос­ко­пе за крста­ре­ће про­је­кти­ле, со­фис­ти­ци­ра­не ле­тје­ли­це са да­љин­ским управ­ља­њем, РПВ те­хно­ло­ги­ју ра­ди пре­тва­ра­ња ира­чких ави­она МиГ 21 у бе­спи­ло­тне крста­ре­ће ра­ке­те, ра­да­ре за са­мо­на­во­ђе­ње“.

У Републици Српској се по­ди­гла ве­ли­ка пра­ши­на, у фа­бри­ци „Орао“ сми­је­ње­ни су сви ди­ре­кто­ри, а на­мјен­ска ин­дус­три­ја у Републици Српској став­ље­на је под лу­пу.

Та­даш­њи пред­сје­дник Републике Српске Дра­ган Ча­вић ка­же да то­ком те афе­ре ни­је био упи­тан са­мо би­је­љин­ски „Орао“, већ да су под зна­ком пи­та­ња би­ла и вој­на пре­ду­зе­ћа из сас­та­ва „Ча­јав­ца“, те­сли­ћки „Зрак“ и ба­ња­лу­чки „Ко­смос“. То је, ка­же Ча­вић, би­ло ве­ли­ко ин­те­ре­со­ва­ње Аме­ри­ка­на­ца и њи­хо­вих са­ве­зни­ка ко­ји су те го­ди­не пла­ни­ра­ли, а сље­де­ће го­ди­не и по­че­ли с на­па­дом на Ирак.

„До­шао сам та­да до до­ку­ме­на­та Са­ве­зног се­кре­та­ри­ја­та за на­ро­дну од­бра­ну и бео­град­ског пре­ду­зе­ћа за про­мет вој­не опре­ме и на­ору­жа­ња ‘Ју­го­им­порт – СДПР’. До­шао сам до шо­кан­тног от­кри­ћа: у ис­то ври­је­ме док се при­ча­ло о ‘Ор­лу’, фир­ме из ФБиХ, по­пут ‘Брат­ства’ из Но­вог Тра­вни­ка и ‘Ви­те­зи­та’ из Ви­те­за, испо­ру­чи­ва­ле су ору­жје Ира­ку. ‘Ви­те­зит’ је испо­ру­чи­вао ек­спло­зив за не­ка ра­ке­тна пу­ње­на, а ‘Брат­ство’ је испо­ру­чи­ва­ло ци­је­ви за ви­ше­ци­је­вне ба­ца­че и то упра­во пре­ко ‘Ју­го­им­пор­та – СДПР‘“, ре­као је Ча­вић.

Са­да ка­да је све за­врше­но су­шти­на је, тврди Ча­вић, сље­де­ћа: због је­дног ве­ли­ког ис­то­риј­ског по­ре­ме­ћа­ја, ка­ква је аме­ри­чка ин­тер­вен­ци­ја у Ира­ку, уни­ште­на је на­мјен­ска ин­дус­три­ја у Српској. Афе­ра „Орао“ је ис­кон­стру­иса­на из оби­чног по­сла ре­мон­та мо­то­ра за МиГ 21, ко­ји ни­ка­да на те ави­оне ни­су ни угра­ђе­ни.

„Пре­ду­зе­ћа ко­ја су би­ла пре­дмет ове ис­тра­ге су бу­квал­но про­па­ла и је­дан ду­ги пе­ри­од су би­ла без по­сла јер су би­ла ана­те­ми­са­на. За­вод ‘Орао’ је имао уго­во­ре­не по­сло­ве са ‘Ролс-Рој­сом’ и то је про­па­ло. ‘Ко­смос’ је ра­дио озби­љне по­сло­ве у Афри­ци и ти по­сло­ви су та­ко­ђе про­па­ли. Вој­на ин­дус­три­ја је ко­ла­би­ра­ла, али све је ви­ше ини­ци­ја­ти­ва да се она ди­гне на но­ге, па су та­ко пре­ду­зе­ћа из ФБиХ ос­тва­ри­ла ми­ли­он­ске по­сло­ве. Та­ква пре­ду­зе­ћа из Републике Српске – по­пут ба­ња­лу­чког ‘Ко­смо­са’ и Ре­мон­тног за­во­да из Бра­тун­ца – има­ју пер­спе­кти­ву, али власт се мо­ра за­ин­те­ре­со­ва­ти за то„, сма­тра Ча­вић.

Ди­ре­ктор гран­ских удру­же­ња При­вре­дне ко­мо­ре Српске Пе­ро Ћо­рић сма­тра да афе­ра „Орао“ ни­је мно­го ути­ца­ла на про­паст на­мјен­ске ин­дус­три­је у Републици Српској. Он сма­тра да је на­мјен­ска ин­дус­три­ја у РС при­је ра­та има­ла ли­ми­ти­ра­не те­ри­то­ри­јал­не ка­па­ци­те­те и ску­че­но тржи­ште.

„Све те фа­бри­ке су се по­сли­је ра­та су­очи­ле с ве­ли­ким фи­нан­сиј­ским про­бле­ми­ма и одли­вом ка­дро­ва, јер ни­су мо­гле да на­до­мјес­те из­гу­бље­но тржи­ште. Они ко­ји су пре­жи­вје­ли, ус­пје­ли су то за­хва­љу­ју­ћи ста­рој сла­ви, али ни њи­хов по­сао ни­је као што је не­ка­да био. Би­је­љин­ски ‘Орао’ је успио да се по­ди­гне, док ба­ња­лу­чки ‘Ко­смос’ тек по­ма­ло ра­ди„, ре­као је Ћо­рић.

Он до­да­је да на­мјен­ску ин­дус­три­ју ни­је уви­јек пра­ти­ла са­мо тржи­шна ло­ги­ка. Сви су же­ље­ли да ра­де за вој­ску, јер су, ка­же, вој­ни ар­ти­кли би­ли три пу­та ску­пљи од ци­вил­ног про­гра­ма, а са­мим тим је и за­ра­да би­ла да­ле­ко ве­ћа.

„Вој­на ин­дус­три­ја је уви­јек би­ла под по­се­бним ре­жи­мом. ‘Орао’ је успио да за­држи изу­зе­тан ка­дар и због то­га су ус­пје­ли да се про­би­ју на тржи­шту. ‘Ча­ја­вец’ је про­пао, а са њим и вој­на гра­на овог прои­зво­дног ги­ган­та. ‘Ко­смо­су’ је по­тре­бна ре­ор­га­ни­за­ци­ја. Са­да прои­зво­ди окви­ре за по­луауто­мат­ске пу­шке, али то ни­је до­во­љно да ово пре­ду­зе­ће оп­ста­не. ‘Ко­смо­су’ тре­ба мно­го ви­ше ко­мер­ци­јал­них по­сло­ва, а ос­та­так мо­же да се пре­тво­ри у, на при­мјер, ин­дус­триј­ску зо­ну„, тврди Ћо­рић.

Пред­сје­дник Кон­фе­де­ра­ци­је син­ди­ка­та Српске Обрад Бе­лен­за­да ка­же да је афе­ра „Орао“ без су­мње на­пра­ви­ла ве­ли­ку ште­ту „Ор­лу“ и сви­ма ко­ји су с „Ор­лом“ ра­ди­ли, али и до­бром ди­је­лу на­мјен­ске ин­дус­три­је Републике Српске. Ипак, та афе­ра ни­је и уни­шти­ла на­мјен­ску ин­дус­три­ју у Републици Српској , ко­ју, ка­ко ка­же, тре­ба што при­је ре­ви­та­ли­зо­ва­ти.

„Пре­ду­зе­ћа из ФБиХ, ко­ја се ба­ве на­мјен­ском ин­дус­три­јом и ко­ја ос­тва­ру­ју огро­мне при­хо­де, прои­зво­де му­ни­ци­ју, а ми то­га не­ма­мо. Се­гмент вој­не ин­дус­три­је ‘Ча­јав­ца’ је тре­ба­ло да бу­де за­држан, јер је мо­гао да ра­ди. Власт од ра­та на­ова­мо ни­је зна­ла шта би с на­мјен­ском ин­дус­три­јом и то је кљу­чни про­блем„, ис­ти­че Бе­лен­за­да.

Он сма­тра да је то­ли­ка ра­зли­ка у вој­ној ин­дус­три­ји у ФБиХ и Српске ује­дно и ре­зул­тат ор­га­ни­за­ци­је по­сло­ва у бив­шој Ју­го­сла­ви­ји и тврди да је крај­ње ври­је­ме да се на­мјен­ска ин­дус­три­ја у Српској ре­фор­ми­ше и укљу­чи у тржи­шну ута­кми­цу.

„На при­мјер, фир­ма из Републике Српске је не­ка­да пра­ви­ла мо­тор за тенк, ко­ји је скла­пан у Ђа­ко­ву или у Сло­ве­ни­ји. Би­ли смо, пре­ма то­ме, са­мо дио уве­за­ног сис­те­ма. Ре­фор­ме иду спо­ро. По­сље­дњих 20 го­ди­на са­мо се ра­зва­љи­ва­ло и уни­шта­ва­ло, а ни­шта се ни­је ства­ра­ло и ра­зви­ја­ло. Држа­ва мо­ра да преу­зме кљу­чну уло­гу, јер је вој­на ин­дус­три­ја сву­гдје у сви­је­ту под ша­пом држа­ве„, ре­као је Бе­лен­за­да.

Ра­кић: „Зрак“ ће до кра­ја го­ди­не би­ти про­дат

Пре­ду­зе­ће за прои­зво­дњу оп­ти­чких, оп­то­ме­ха­ни­чких и оп­то­елек­трон­ских уре­ђа­ја и сис­те­ма „Зрак“ из Те­сли­ћа оти­шло је у сте­чај 18. но­вем­бра 2013. го­ди­не. Вла­да РС је то­ком 2012. го­ди­не по­ку­ша­ла да на­ђе куп­ца за „Зрак“, али у то­ме ни­је ус­пје­ла, па је ово не­ка­да ви­ше не­го ус­пје­шно пре­ду­зе­ће оти­шло у сте­чај. У тре­нут­ку отва­ра­ња сте­ча­ја ра­дни­ци­ма „Зра­ка“ ни­је би­ло ис­пла­ће­но 17 пла­та.

„На ‘Зрак’ је нај­ви­ше ути­ца­ло тржи­ште, одно­сно ре­жим до­зво­ла, ко­је ни­смо мо­гли да до­би­је­мо. Не­дос­та­так по­сла је био све очи­гле­дни­ји и фа­бри­ка је по­ла­ко про­па­да­ла. Да­нас ‘Зрак’ има ве­ли­ка ду­го­ва­ња, а по­кре­нут је и сте­чај­ни пос­ту­пак. Вје­ру­јем да ће ‘Зрак’ до Но­ве го­ди­не би­ти про­дат и да ће том про­да­јом би­ти ис­пла­ће­но ба­рем оних обе­ћа­них де­вет ми­ни­ма­ла­ца ра­дни­ци­ма“, ре­као је ди­ре­ктор „Зра­ка“ Бо­ри­слав Ра­кић.

У ФБиХ цвје­та на­мјен­ска ин­дус­три­ја

И док на­мјен­ска ин­дус­три­ја у Републици Српској го­то­во не пос­то­ји, у ФБиХ – цвје­та. У про­шлој го­ди­ни у на­мјен­ској ос­тва­рен је ре­кор­дан про­мет од 150 ми­ли­она ма­ра­ка. За ову го­ди­ну, ако је су­ди­ти по уго­во­ре­ним по­сло­ви­ма, оче­ку­је се при­ход од 200 ми­ли­она ма­ра­ка. У про­те­кле че­ти­ри го­ди­не у овом се­кто­ру број за­по­сле­них је по­ве­ћан за 34 од­сто.

На­јус­пје­шни­ја фир­ма у овој гра­ни при­вре­де у БиХ тре­ну­тно је „Игман“ из Ко­њи­ца. У „Игма­ну“ да­нас ра­ди 915 ра­дни­ка, с из­гле­ди­ма да тај број бу­де по­ве­ћан и на ви­ше од хи­ља­ду. Ди­ре­ктор Џа­хид Му­ра­тбе­го­вић ис­ти­че да су уго­во­ри ове ком­па­ни­је пре­те­жно ве­за­ни за аме­ри­чко тржи­ште, али да има­ју ку­па­ца из Евро­пе, Ази­је, Афри­ке.

„Ра­ди­мо у пу­не дви­је смје­не, а на по­је­ди­ним опе­ра­ци­ја­ма, гдје су ус­ка грла, и у три смје­не. На­ша прои­зво­дња је та­ква, пу­но мла­дих и же­на. Има­мо је­дан уго­вор из Ази­је са крај­њег ис­то­ка, има­мо уго­вор за је­дну ју­го­ис­то­чну арап­ску зе­мљу. Дес­ти­на­ци­је, ти­по­ви, ко­ли­чи­не и ко­ма­ди се ап­со­лу­тно не го­во­ре у на­шој бран­ши. Ви­шак ка­пи­та­ла ко­ји нам ос­та­не на­кон ове го­ди­не, си­гур­но не­ких де­се­так ми­ли­она, уло­жи­ће­мо у из­гра­дњу но­вих прои­зво­дних ли­ни­ја, првен­стве­но ло­ва­чке му­ни­ци­је„, ре­као је Му­ра­тбе­го­вић.

Извор: Цапитал.ба и Независне новине

Коментари / 14

Оставите коментар
Name

дивља јабука

29.07.2015 06:39

У РС је све затрао лик који се зове Милорад Додик. Он и његова банда су највеће зло које је овај наопако насадјен народ могао свезати себи око врата.

ОДГОВОРИТЕ
Name

разум

29.07.2015 06:43

Да је памети па све фабрике оружја затворити!

ОДГОВОРИТЕ
Name

мозак

29.07.2015 06:59

Људи прихватите се посла , свака част овим из Коњица , само тражити разлоге зашто не ради Орао или овај или онај не води ничему .

ОДГОВОРИТЕ
Name

Милораде

29.07.2015 07:09

Читаш ли ово? Чиме ће ти син бранити капитал издајниче!

ОДГОВОРИТЕ
Name

Бакс

29.07.2015 07:32

Ма не секирај се бре. Бакс ће да му пошаље кад буде референдум !

Name

нешо

29.07.2015 07:10

"Разум" је.ем те разумна.

ОДГОВОРИТЕ
Name

дикобраз

29.07.2015 07:24

Радићете кад све ставите под америчку шапу.

ОДГОВОРИТЕ
Name

зоо

29.07.2015 08:12

Ово сугерирање да су ето Амери само Српске фирме хтјели унистити је будаластина. Витезит је пропао а БНТ се окренуо цивилним пословима. Витезит и БНТ су унистили исти (с истим намјерама) људи који су и намјенску индустрију у РСу унистили. Мозда ови у ФБиХ нису били Срби али им је намјера била иста, опљацкај и бјези.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Удружен

29.07.2015 08:37

Па ето нека се удруже , једни праве муниције једни оквир и продају готов производ

ОДГОВОРИТЕ
Name

4 ''ЕС''

29.07.2015 09:26

Ја сам више за раздруживање. Наравно, само мирна дисолуција долази у обзир.

Name

САМО МИРНА ДИСОЛУЦИЈА

29.07.2015 09:46

Ја предлажем да се раздружимо, наравно мирним путем. Тако је најбоље за све нас. Тачка

Name

дон Кихот

29.07.2015 09:21

Па вјероватно ће Пендешева,Шпирић,Баја и Вучић покренути намјенску у РС... а онда ће Небојша узети пинку...

ОДГОВОРИТЕ
Name

Геограпхy

29.07.2015 09:56

Ја колико се сјећам и радници Игмана из Коњица су били на рубу пропасти прије пар година али када неко хоће и зна и не гледа одмах свој лични интерес предузеће се може извући из дубиозе и у овом случају да постане профитабилно. Има и у Федерацији војних предузећа која су ставила кључ у браву или тек животаре. Не треба тражити у другим кривца за оно што смо сами криви. Јесу ли онда Американци криви за инцел, шећерану, полихем, творницу алата и море других фабрика у БиХ које нису из војног сектора, нису срушене у рату а меким чудим пропале још ако је добра локација у неком граду .

ОДГОВОРИТЕ
Name

Брод

29.07.2015 11:18

Обраде какво црно Ђаково, тенк Т.84 монтиран у Славонском Броду у фирми Ђуро Ђаковић а мотор приоизводио Фамос Коран-Пале кои је влада уништила а ви из синдиката нисте проговорили о томе, очито је да ти немаш појма шта је ко и гдје радио, као што не знаш да су и многе друге фирме у току рата радиле намјенску производњу које угашена завршетком рата.

ОДГОВОРИТЕ