Federaciji municija, a Srpskoj okviri

Uku­pan obim proi­zvo­dnje oru­žja u FBiH pro­šle go­di­ne pre­ma­šio je vri­je­dnost od 70 mi­li­ona KM, a za ovu go­di­nu ugo­vo­re­ni su po­slo­vi od 200 mi­li­ona KM. Is­to­vre­me­no se u Re­pu­bli­ci Srpskoj tri kom­pa­ni­je bo­re za op­sta­nak – ba­nja­lu­čki „Ko­smos“, „Orao“ iz Bi­je­lji­ne i Te­hni­čko-re­mon­tni za­vod iz Bra­tun­ca.

Republika Srpska 29.07.2015 | 08:21

Umjes­to na­mjen­ske proi­zvo­dnje, u „Ča­jav­cu“ su oda­vno sva­dbe­ni sa­lo­ni, a „Zrak“ iz Te­sli­ća je „iz­da­hnuo“ pri­je dvi­je go­di­ne, ka­da je otvo­ren ste­čaj.

Dio ra­dni­ka os­ta­lih fa­bri­ka već mje­se­ci­ma štraj­ku­je tra­že­ći ne­ko­li­ko ne­is­pla­će­nih pla­ta, upla­tu po­re­za i do­pri­no­sa. Ra­zlo­zi ova­kvog ja­za u na­mjen­skoj in­dus­tri­ji izme­đu dva en­ti­te­ta le­že u po­dje­li po­slo­va unu­tar voj­ne in­dus­tri­je u biv­šoj Ju­go­sla­vi­ji do de­ve­de­se­tih go­di­na, ali ve­li­ki broj struč­nja­ka sma­tra da je ve­oma bi­tnu ulo­gu svo­je­vre­me­no odi­gra­la i ču­ve­na afe­ra „Orao“.

Va­šin­gton je 2002. go­di­ne op­tu­žio Srbi­ju i Re­pu­bli­ku Srpsku da su voj­no po­ma­ga­li Irak u vri­je­me san­kci­ja i em­bar­ga na ispo­ru­ke voj­nog ma­te­ri­ja­la Sa­da­mu Hu­se­inu. Izbi­la je ve­li­ka afe­ra „Orao“, na­zva­na po re­mon­tnom za­vo­du i fa­bri­ci avi­on­skih mo­to­ra „Orao“ u Bi­je­lji­ni.

U op­tu­žbe pro­tiv „Or­la“ uklju­či­la se i Me­đu­na­ro­dna kri­zna gru­pa pre­ko svo­jih pred­sta­vni­ka u Beo­gra­du s tvrdnja­ma „da su Srbi Sa­da­mu Hu­se­inu pro­da­li ele­men­te za proi­zvo­dnju krsta­re­ćih i ba­lis­ti­čkih ra­ke­ta, pre­ci­zne ži­ros­ko­pe za krsta­re­će pro­je­kti­le, so­fis­ti­ci­ra­ne le­tje­li­ce sa da­ljin­skim uprav­lja­njem, RPV te­hno­lo­gi­ju ra­di pre­tva­ra­nja ira­čkih avi­ona MiG 21 u be­spi­lo­tne krsta­re­će ra­ke­te, ra­da­re za sa­mo­na­vo­đe­nje“.

U Republici Srpskoj se po­di­gla ve­li­ka pra­ši­na, u fa­bri­ci „Orao“ smi­je­nje­ni su svi di­re­kto­ri, a na­mjen­ska in­dus­tri­ja u Republici Srpskoj stav­lje­na je pod lu­pu.

Ta­daš­nji pred­sje­dnik Republike Srpske Dra­gan Ča­vić ka­že da to­kom te afe­re ni­je bio upi­tan sa­mo bi­je­ljin­ski „Orao“, već da su pod zna­kom pi­ta­nja bi­la i voj­na pre­du­ze­ća iz sas­ta­va „Ča­jav­ca“, te­sli­ćki „Zrak“ i ba­nja­lu­čki „Ko­smos“. To je, ka­že Ča­vić, bi­lo ve­li­ko in­te­re­so­va­nje Ame­ri­ka­na­ca i nji­ho­vih sa­ve­zni­ka ko­ji su te go­di­ne pla­ni­ra­li, a slje­de­će go­di­ne i po­če­li s na­pa­dom na Irak.

„Do­šao sam ta­da do do­ku­me­na­ta Sa­ve­znog se­kre­ta­ri­ja­ta za na­ro­dnu od­bra­nu i beo­grad­skog pre­du­ze­ća za pro­met voj­ne opre­me i na­oru­ža­nja ‘Ju­go­im­port – SDPR’. Do­šao sam do šo­kan­tnog ot­kri­ća: u is­to vri­je­me dok se pri­ča­lo o ‘Or­lu’, fir­me iz FBiH, po­put ‘Brat­stva’ iz No­vog Tra­vni­ka i ‘Vi­te­zi­ta’ iz Vi­te­za, ispo­ru­či­va­le su oru­žje Ira­ku. ‘Vi­te­zit’ je ispo­ru­či­vao ek­splo­ziv za ne­ka ra­ke­tna pu­nje­na, a ‘Brat­stvo’ je ispo­ru­či­va­lo ci­je­vi za vi­še­ci­je­vne ba­ca­če i to upra­vo pre­ko ‘Ju­go­im­por­ta – SDPR‘“, re­kao je Ča­vić.

Sa­da ka­da je sve za­vrše­no su­šti­na je, tvrdi Ča­vić, slje­de­ća: zbog je­dnog ve­li­kog is­to­rij­skog po­re­me­ća­ja, ka­kva je ame­ri­čka in­ter­ven­ci­ja u Ira­ku, uni­šte­na je na­mjen­ska in­dus­tri­ja u Srpskoj. Afe­ra „Orao“ je is­kon­stru­isa­na iz obi­čnog po­sla re­mon­ta mo­to­ra za MiG 21, ko­ji ni­ka­da na te avi­one ni­su ni ugra­đe­ni.

„Pre­du­ze­ća ko­ja su bi­la pre­dmet ove is­tra­ge su bu­kval­no pro­pa­la i je­dan du­gi pe­ri­od su bi­la bez po­sla jer su bi­la ana­te­mi­sa­na. Za­vod ‘Orao’ je imao ugo­vo­re­ne po­slo­ve sa ‘Rols-Roj­som’ i to je pro­pa­lo. ‘Ko­smos’ je ra­dio ozbi­ljne po­slo­ve u Afri­ci i ti po­slo­vi su ta­ko­đe pro­pa­li. Voj­na in­dus­tri­ja je ko­la­bi­ra­la, ali sve je vi­še ini­ci­ja­ti­va da se ona di­gne na no­ge, pa su ta­ko pre­du­ze­ća iz FBiH os­tva­ri­la mi­li­on­ske po­slo­ve. Ta­kva pre­du­ze­ća iz Republike Srpske – po­put ba­nja­lu­čkog ‘Ko­smo­sa’ i Re­mon­tnog za­vo­da iz Bra­tun­ca – ima­ju per­spe­kti­vu, ali vlast se mo­ra za­in­te­re­so­va­ti za to„, sma­tra Ča­vić.

Di­re­ktor gran­skih udru­že­nja Pri­vre­dne ko­mo­re Srpske Pe­ro Ćo­rić sma­tra da afe­ra „Orao“ ni­je mno­go uti­ca­la na pro­past na­mjen­ske in­dus­tri­je u Republici Srpskoj. On sma­tra da je na­mjen­ska in­dus­tri­ja u RS pri­je ra­ta ima­la li­mi­ti­ra­ne te­ri­to­ri­jal­ne ka­pa­ci­te­te i sku­če­no trži­šte.

„Sve te fa­bri­ke su se po­sli­je ra­ta su­oči­le s ve­li­kim fi­nan­sij­skim pro­ble­mi­ma i odli­vom ka­dro­va, jer ni­su mo­gle da na­do­mjes­te iz­gu­blje­no trži­šte. Oni ko­ji su pre­ži­vje­li, us­pje­li su to za­hva­lju­ju­ći sta­roj sla­vi, ali ni nji­hov po­sao ni­je kao što je ne­ka­da bio. Bi­je­ljin­ski ‘Orao’ je uspio da se po­di­gne, dok ba­nja­lu­čki ‘Ko­smos’ tek po­ma­lo ra­di„, re­kao je Ćo­rić.

On do­da­je da na­mjen­sku in­dus­tri­ju ni­je uvi­jek pra­ti­la sa­mo trži­šna lo­gi­ka. Svi su že­lje­li da ra­de za voj­sku, jer su, ka­že, voj­ni ar­ti­kli bi­li tri pu­ta sku­plji od ci­vil­nog pro­gra­ma, a sa­mim tim je i za­ra­da bi­la da­le­ko ve­ća.

„Voj­na in­dus­tri­ja je uvi­jek bi­la pod po­se­bnim re­ži­mom. ‘Orao’ je uspio da za­drži izu­ze­tan ka­dar i zbog to­ga su us­pje­li da se pro­bi­ju na trži­štu. ‘Ča­ja­vec’ je pro­pao, a sa njim i voj­na gra­na ovog proi­zvo­dnog gi­gan­ta. ‘Ko­smo­su’ je po­tre­bna re­or­ga­ni­za­ci­ja. Sa­da proi­zvo­di okvi­re za po­luauto­mat­ske pu­ške, ali to ni­je do­vo­ljno da ovo pre­du­ze­će op­sta­ne. ‘Ko­smo­su’ tre­ba mno­go vi­še ko­mer­ci­jal­nih po­slo­va, a os­ta­tak mo­že da se pre­tvo­ri u, na pri­mjer, in­dus­trij­sku zo­nu„, tvrdi Ćo­rić.

Pred­sje­dnik Kon­fe­de­ra­ci­je sin­di­ka­ta Srpske Obrad Be­len­za­da ka­že da je afe­ra „Orao“ bez su­mnje na­pra­vi­la ve­li­ku šte­tu „Or­lu“ i svi­ma ko­ji su s „Or­lom“ ra­di­li, ali i do­brom di­je­lu na­mjen­ske in­dus­tri­je Republike Srpske. Ipak, ta afe­ra ni­je i uni­šti­la na­mjen­sku in­dus­tri­ju u Republici Srpskoj , ko­ju, ka­ko ka­že, tre­ba što pri­je re­vi­ta­li­zo­va­ti.

„Pre­du­ze­ća iz FBiH, ko­ja se ba­ve na­mjen­skom in­dus­tri­jom i ko­ja os­tva­ru­ju ogro­mne pri­ho­de, proi­zvo­de mu­ni­ci­ju, a mi to­ga ne­ma­mo. Se­gment voj­ne in­dus­tri­je ‘Ča­jav­ca’ je tre­ba­lo da bu­de za­držan, jer je mo­gao da ra­di. Vlast od ra­ta na­ova­mo ni­je zna­la šta bi s na­mjen­skom in­dus­tri­jom i to je klju­čni pro­blem„, is­ti­če Be­len­za­da.

On sma­tra da je to­li­ka ra­zli­ka u voj­noj in­dus­tri­ji u FBiH i Srpske uje­dno i re­zul­tat or­ga­ni­za­ci­je po­slo­va u biv­šoj Ju­go­sla­vi­ji i tvrdi da je kraj­nje vri­je­me da se na­mjen­ska in­dus­tri­ja u Srpskoj re­for­mi­še i uklju­či u trži­šnu uta­kmi­cu.

„Na pri­mjer, fir­ma iz Republike Srpske je ne­ka­da pra­vi­la mo­tor za tenk, ko­ji je skla­pan u Đa­ko­vu ili u Slo­ve­ni­ji. Bi­li smo, pre­ma to­me, sa­mo dio uve­za­nog sis­te­ma. Re­for­me idu spo­ro. Po­slje­dnjih 20 go­di­na sa­mo se ra­zva­lji­va­lo i uni­šta­va­lo, a ni­šta se ni­je stva­ra­lo i ra­zvi­ja­lo. Drža­va mo­ra da preu­zme klju­čnu ulo­gu, jer je voj­na in­dus­tri­ja svu­gdje u svi­je­tu pod ša­pom drža­ve„, re­kao je Be­len­za­da.

Ra­kić: „Zrak“ će do kra­ja go­di­ne bi­ti pro­dat

Pre­du­ze­će za proi­zvo­dnju op­ti­čkih, op­to­me­ha­ni­čkih i op­to­elek­tron­skih ure­đa­ja i sis­te­ma „Zrak“ iz Te­sli­ća oti­šlo je u ste­čaj 18. no­vem­bra 2013. go­di­ne. Vla­da RS je to­kom 2012. go­di­ne po­ku­ša­la da na­đe kup­ca za „Zrak“, ali u to­me ni­je us­pje­la, pa je ovo ne­ka­da vi­še ne­go us­pje­šno pre­du­ze­će oti­šlo u ste­čaj. U tre­nut­ku otva­ra­nja ste­ča­ja ra­dni­ci­ma „Zra­ka“ ni­je bi­lo is­pla­će­no 17 pla­ta.

„Na ‘Zrak’ je naj­vi­še uti­ca­lo trži­šte, odno­sno re­žim do­zvo­la, ko­je ni­smo mo­gli da do­bi­je­mo. Ne­dos­ta­tak po­sla je bio sve oči­gle­dni­ji i fa­bri­ka je po­la­ko pro­pa­da­la. Da­nas ‘Zrak’ ima ve­li­ka du­go­va­nja, a po­kre­nut je i ste­čaj­ni pos­tu­pak. Vje­ru­jem da će ‘Zrak’ do No­ve go­di­ne bi­ti pro­dat i da će tom pro­da­jom bi­ti is­pla­će­no ba­rem onih obe­ća­nih de­vet mi­ni­ma­la­ca ra­dni­ci­ma“, re­kao je di­re­ktor „Zra­ka“ Bo­ri­slav Ra­kić.

U FBiH cvje­ta na­mjen­ska in­dus­tri­ja

I dok na­mjen­ska in­dus­tri­ja u Republici Srpskoj go­to­vo ne pos­to­ji, u FBiH – cvje­ta. U pro­šloj go­di­ni u na­mjen­skoj os­tva­ren je re­kor­dan pro­met od 150 mi­li­ona ma­ra­ka. Za ovu go­di­nu, ako je su­di­ti po ugo­vo­re­nim po­slo­vi­ma, oče­ku­je se pri­hod od 200 mi­li­ona ma­ra­ka. U pro­te­kle če­ti­ri go­di­ne u ovom se­kto­ru broj za­po­sle­nih je po­ve­ćan za 34 od­sto.

Na­jus­pje­šni­ja fir­ma u ovoj gra­ni pri­vre­de u BiH tre­nu­tno je „Igman“ iz Ko­nji­ca. U „Igma­nu“ da­nas ra­di 915 ra­dni­ka, s iz­gle­di­ma da taj broj bu­de po­ve­ćan i na vi­še od hi­lja­du. Di­re­ktor Dža­hid Mu­ra­tbe­go­vić is­ti­če da su ugo­vo­ri ove kom­pa­ni­je pre­te­žno ve­za­ni za ame­ri­čko trži­šte, ali da ima­ju ku­pa­ca iz Evro­pe, Azi­je, Afri­ke.

„Ra­di­mo u pu­ne dvi­je smje­ne, a na po­je­di­nim ope­ra­ci­ja­ma, gdje su us­ka grla, i u tri smje­ne. Na­ša proi­zvo­dnja je ta­kva, pu­no mla­dih i že­na. Ima­mo je­dan ugo­vor iz Azi­je sa kraj­njeg is­to­ka, ima­mo ugo­vor za je­dnu ju­go­is­to­čnu arap­sku ze­mlju. Des­ti­na­ci­je, ti­po­vi, ko­li­či­ne i ko­ma­di se ap­so­lu­tno ne go­vo­re u na­šoj bran­ši. Vi­šak ka­pi­ta­la ko­ji nam os­ta­ne na­kon ove go­di­ne, si­gur­no ne­kih de­se­tak mi­li­ona, ulo­ži­će­mo u iz­gra­dnju no­vih proi­zvo­dnih li­ni­ja, prven­stve­no lo­va­čke mu­ni­ci­je„, re­kao je Mu­ra­tbe­go­vić.

Izvor: Capital.ba i Nezavisne novine