"Јелшинград": Тона челика по глави радника

Нај­ве­ћи обим прои­зво­дње од 12.600 то­на че­ли­чних одли­ва­ка ба­ња­лу­чка Ли­вни­ца че­ли­ка „Јел­шин­град“ има­ла је 1984. го­ди­не. Да­нас, 31 го­ди­ну ка­сни­је, Ли­вни­ца че­ли­ка „Јел­шин­град“ мје­се­чно изли­је от­при­ли­ке 120 то­на че­ли­ка, одно­сно 1.440 то­на го­диш­ње. Дру­гим ри­је­чи­ма, да­наш­њи обим прои­зво­дње Ли­вни­це че­ли­ка пред­став­ља 11 од­сто прои­зво­дње из 1984. го­ди­не.

Република Српска 28.07.2015 | 09:16

Ли­вни­ца че­ли­ка „Јел­шин­град“ осно­ва­на је 1936. го­ди­не. Го­ди­ну да­на ка­сни­је из­гра­ђе­ни су сви прои­зво­дни и пра­те­ћи обје­кти и ин­ста­ли­ра­на је ком­пле­тна опре­ма за прои­зво­дњу одли­ва­ка и ра­зних ма­ши­на. Од та­да се „Јел­шин­град“ ра­зви­јао у дви­је дје­ла­тнос­ти: ли­вар­ство и ма­ши­но­гра­дња.

У Дру­гом свјет­ском ра­ту ра­зо­ре­ни су и уни­ште­ни сви обје­кти и пос­тро­је­ња „Јел­шин­гра­да“, али је убрзо, го­ди­ну да­на на­кон за­вршет­ка ра­та, обнов­љен и та­да је пре­шао у држа­вно вла­сниш­тво. До 1964. го­ди­не ли­вни­ца је би­ла уни­вер­зал­на за же­ље­зо, че­лик и обо­је­не ме­та­ле и та­да је одлу­че­но да се по­све­ти са­мо ли­ве­њу че­ли­чних одли­ва­ка.

Ре­кон­стру­кци­ја и мо­дер­ни­за­ци­ја Ли­вни­це че­ли­ка за го­диш­њи ка­па­ци­тет од 16.000 то­на че­ли­чних одли­ва­ка за­врше­на је 1982. го­ди­не, да би дви­је го­ди­не ка­сни­је био дос­ти­гнут нај­ве­ћи обим прои­зво­дње од 12.600 то­на че­ли­чних одли­ва­ка. Од те го­ди­не обим прои­зво­дње па­да да би у пе­ри­оду од 1991. до 1995. го­ди­не прои­зво­дња па­ла на 500 то­на го­диш­ње. На­кон то­га прои­зво­дња се пос­те­пе­но по­ве­ћа­ва и у 2005. го­ди­ни дос­ти­гнут је ни­во прои­зво­дње од 2.326 то­на, да би у 2007. го­ди­ни прои­зве­ли 4.225 то­на че­ли­чних одли­ва­ка.

Ли­вни­ца че­ли­ка „Јел­шин­град“ при­ва­ти­зо­ва­на је 1. ју­на 2005. го­ди­не – ку­пио ју је сло­ве­на­чки „Ли­вар“ из Иван­чне Го­ри­це, ко­ји је нај­ве­ћи по­је­ди­на­чни вла­сник са 43,03 од­сто ка­пи­та­ла.

При­је при­ва­ти­за­ци­је у Ли­вни­ци је би­ло за­по­сле­но бли­зу 380 ра­дни­ка (при­је ра­та 1.500), а да­нас их је 225. Ру­ко­во­ди­лац прои­зво­дно-те­хни­чког се­кто­ра Љу­бин­ка Бо­гда­нић ка­же да Ли­вни­ца не­ма ду­га пре­ма за­по­сле­ни­ма и да се пла­те, то­пли оброк и пре­воз ре­до­вно ис­пла­ћу­ју.

"Од но­вем­бра про­шле го­ди­не до­шло је до па­да ци­је­на наф­те, што се не­га­ти­вно одра­зи­ло и на на­шу прои­зво­дњу. За првих де­вет мје­се­ци 2014. го­ди­не пре­ду­зе­ће је по­сло­ва­ло са до­бит­ком. Али, не­пла­ни­ра­но смо се од окто­бра про­шле го­ди­не су­очи­ли с нај­ве­ћим про­бле­мом, а то је не­дос­та­так по­сла. У но­вем­бру је пре­ду­зе­ће ра­ди­ло са­мо са 50 од­сто прои­зво­дних ка­па­ци­те­та, а та­ко и да­нас ра­ди", ре­кла је Љу­бин­ка Бо­гда­нић.

Ку­пац за ко­га су, до­да­је, нај­ви­ше ра­ди­ли, ви­ше од 50 од­сто прои­зво­дње и про­да­је у овој го­ди­ни, ни­је ни­шта на­ру­чио. Чак је, ка­же Бо­гда­ни­ће­ва, не­ке на­ру­џбе за но­вем­бар и де­цем­бар 2014. го­ди­не от­ка­зао.

"Пад ци­је­на наф­те се не­га­ти­вно одра­зио на по­траж­њу за на­шим прои­зво­ди­ма, бу­ду­ћи да прои­зво­ди­мо и ди­је­ло­ве за наф­тне пла­тфор­ме. И то је осно­вни ра­злог због че­га се пре­ду­зе­ће на­ла­зи у овој си­ту­аци­ји, одно­сно због че­га ос­тва­ру­је при­ход ко­ји ни­је до­во­љан да по­кри­је све оба­ве­зе и те­ку­ће и ре­про­гра­ми­ра­не оба­ве­зе", ис­ти­че Бо­гда­ни­ће­ва.

Сви куп­ци, до­да­је она, на­ру­чу­ју ро­бу са­мо за те­ку­ће по­тре­бе, али не и за скла­ди­ште, па та­ко Упра­ва Ли­вни­це не зна да ли ће већ сље­де­ћег мје­се­ца има­ти по­сао и у ко­јем оби­му.

"Ве­ли­ки про­блем нам пред­став­ља и ста­ро пос­тро­је­ње. То је ме­ха­ни­зам ко­ји де­це­ни­ја­ма ни­је ми­је­њан. Та­ко­ђе, у Ба­ња­лу­ци не пос­то­је шко­ле или фа­кул­те­ти ко­ји шко­лу­ју ка­дар ко­ји је на­ма по­тре­бан. Код нас ра­де пе­ка­ри и ме­са­ри, ко­је вре­ме­ном пре­ква­ли­фи­ку­је­мо у ли­ва­ре. Но­ви куп­ци те­шко до­ла­зе на овај прос­тор, јер су­мња­њу у ов­даш­њи ам­би­јент. Угла­вном се осла­ња­мо на ста­ре куп­це", до­да­ла је Љу­бин­ка Бо­гда­нић.

Ли­вни­ца је у 2014. го­ди­ни по­сло­ва­ла са до­би­ти од 4.414.971 ма­ра­ку, што је зна­ча­јан раст у одно­су на прет­хо­дну, 2013. го­ди­ну, ка­да је до­бит би­ла са­мо 159.137 КМ. Гу­би­так из ра­ни­јих го­ди­на изно­си 13.194.360 КМ и те­ку­ће до­би­ти ко­рис­те се за по­кри­ће ди­је­ло­ва то­га гу­бит­ка. Ли­вни­ца има ду­го­ро­чни кре­дит од 4.105.264 КМ, док ре­про­грам оба­ве­за пре­ма По­рес­кој упра­ви ко­ји је одо­бри­ла Вла­да РС у 2014. го­ди­ни изно­си 85.674 КМ. Ду­го­ва­ња пре­ма ба­ња­лу­чкој „Елек­тро­дис­три­бу­ци­ји“ изно­се 239.736 КМ.

"Ли­вни­ца би с овим ка­па­ци­те­ти­ма мо­гла да прои­зво­ди око 250 то­на че­ли­чних одли­ва­ка мје­се­чно, уко­ли­ко би кри­за ко­ја је тре­ну­тно по­го­ди­ла тржи­ште че­ли­чних одли­ва­ка по­че­ла да па­да и уко­ли­ко би се по­бољ­ша­ла си­ту­аци­ја с по­слом. По­сло­ви Ли­вни­це су кон­стан­тни, али са зна­тно сма­ње­ним ка­па­ци­те­ти­ма„, ка­же Љу­бин­ка Бо­гда­нић.

Слав­ко Пи­је­тло­вић у Ли­вни­ци ра­ди 30 го­ди­на. Ка­же да су по­че­ци Ли­вни­це би­ли изу­зе­тни, а да је по­том нас­ту­пио пе­ри­од по­сло­вне ка­тас­тро­фе. Да­нас је, ка­же, до­бро, али по­сла је све ма­ње.

"Не­ка­да је у Ли­вни­ци ра­ди­ло 1.500 ра­дни­ка, а да­нас их је 250. Рус­ко тржи­ште је би­ло гла­вно. Ли­је­ва­ли смо 1.250 то­на че­ли­ка мје­се­чно. Има­ли смо пет пу­та ви­ше ра­дни­ка не­го да­нас. Ли­је­ва­ли смо 700 ки­ло­гра­да по ра­дни­ку, а да­нас ли­је­мо то­ну по ра­дни­ку, што је бли­зу европ­ског стан­дар­да. Али, та­да је би­ло по­сла. Да­нас је по­сао не­из­вјес­тан", ка­же Пи­је­тло­вић.

Кри­за на тржи­шту је усло­ви­ла и до­да­тно упо­зо­ре­ње, по­сла мо­жда не­ће би­ти. Ипак, ка­же Пи­је­тло­вић, ра­дни­ци за са­да ре­до­вно до­би­ја­ју пла­те, а и сви ра­дни­ци ко­ји су по­сли­је при­ва­ти­за­ци­је ос­та­ли без по­сла су по­ште­но пла­ће­ни.

"Ка­дро­ви су на­ша ста­ра бо­љка. Вје­ру­јем да је про­сје­чна пла­та ра­дни­ка 550 ма­ра­ка. Је­ди­но што нас за­бри­ња­ва је тржи­ште, ко­је је све нес­та­бил­ни­је", сма­тра Слав­ко Пи­је­тло­вић. 

Ис­то­ри­ја

"Јел­шин­град“ је свој први извоз ос­тва­рио 1947. го­ди­не. Че­ти­ри го­ди­не ка­сни­је „Јел­шин­град“ је из­гра­дио твор­ни­цу ки­се­они­ка и ме­ха­ни­чку ра­ди­они­цу – бу­ду­ћу Твор­ни­цу ала­тних стро­је­ва ТАС. „Јел­шин­град“ је 1973. го­ди­не био ра­дна ор­га­ни­за­ци­ја са шест осно­вних ор­га­ни­за­ци­ја: Ли­вни­ца че­ли­ка Ба­ња­лу­ка, Ли­вни­ца че­ли­ка Ба­чка То­по­ла, Твор­ни­ца ала­тних стро­је­ва Ба­ња­лу­ка, Твор­ни­ца стро­је­ва Бо­сан­ска Гра­ди­шка, Твор­ни­ца ла­ких ала­тних стро­је­ва и ди­за­ли­ца Прња­вор и Твор­ни­ца стро­је­ва и уре­ђа­ја Ко­тор Ва­рош.

Зе­мљи­ште у Хрват­ској

Одма­ра­ли­ште и зе­мљи­ште ФАМ „Јел­шин­град“ у Био­гра­ду на Мо­ру у Хрват­ској, чи­ја је ври­је­дност про­ци­је­ње­на на 542.000 КМ, при­је дви­је го­ди­не би­ли су пре­дмет спо­ра изме­ђу „Јел­шин­гра­да“ и Ли­вни­це че­ли­ка. Љу­бин­ка Бо­гда­нић ка­же да је то за­врше­на при­ча: "Тај спор не пос­то­ји. То зе­мљи­ште је у вла­сниш­тву држа­ве".

На­ков­њи за то­пље­ње

Је­дна од ане­гдо­та из „зла­тног до­ба“ ба­ња­лу­чке при­вре­де и Ли­вни­це мо­жда нај­бо­ље опи­су­је ка­ко се осва­ја­ло тржи­ште у инос­тран­ству и сти­цао ути­сак да нас ци­је­не у сви­је­ту. Ли­вни­ца је се­дам­де­се­тих го­ди­на до­би­ла ин­стру­кци­ју из Бео­гра­да да испо­ру­чи хи­ља­де то­на на­ко­ва­ња ра­зли­чи­тих ди­мен­зи­ја за рус­ко тржи­ште, уз на­по­ме­ну да сви мо­ра­ју би­ти врхун­ског ква­ли­те­та и још бо­ље за­вршне обра­де.

Ви­ше не­го озби­љно схва­ће­но упо­зо­ре­ње, на по­слу су пре­ко­вре­ме­но ра­ди­ли са­мо нај­бо­љи лив­ци, а про­вје­ре­ни мај­сто­ри су у де­се­ти дио ми­ли­ме­тра врши­ли за­вршну обра­ду, чес­то и ру­чно шмир­гл па­пи­ром. Мје­се­ци­ма су ка­ми­они на­то­ва­ре­ни на­ков­њи­ма одла­зи­ли за Мос­кву. По­сли­је одре­ђе­ног вре­ме­на са­ра­дње, је­дан од ин­же­ње­ра Ли­вни­це је са де­ле­га­ци­јом отпу­то­вао у по­сје­ту рус­кој фир­ми ко­јој су испо­ру­чи­ва­ли ро­бу. Био је по­но­сан, оче­ку­ју­ћи све по­хва­ле, ко­је је и до­био, али оно што је ви­дио, ис­при­чао је тек по­сли­је ра­спа­да бив­ше Ју­го­сла­ви­је.

Њи­хо­ве, ми­ли­ме­тар­ски обра­ђе­не на­ков­ње у Ру­си­ји су одмах по до­спи­је­ћу пре­та­па­ли у ли­вни­ци и ис­то­пље­но же­ље­зо ко­рис­ти­ли за одлив­ке сво­јих прои­зво­да.

Извор: Цапитал и Независне новине