Истина: Има ли "Миле" кеца у рукаву?

Скоро идентичне реченице које су прије неколико дана у Београду изговорили српски члан Предсједиштва БиХ Младен Иванић и премијер Србије Александар Вучић, са поруком да они који причају лоше о другима тако понајвише говоре о себи самима, без трунке сумње се односе на Милорада Додика и његову причу о патриотама и издајницима у Републици Српској.

Република Српска 27.07.2015 | 13:58

И само новинарско питање које је претходило поменутим изјавама Вучића и Иванића односило се на Додиков београдски наступ седам дана прије тога. Камере су показале да Вучићу ни тада нису пријале Додикове изјаве, а реакција премијера Србије приликом посјете чланова Предсједништва БиХ, осмјеси, шале, шетња без кравата, шах, пиће и тамбурице, упућује на закључак да се много пријатније осјећао у друштву „Драгана, Бакира и Младена“ него уз „Милета“.

Многе је изненадило то што је Александар Вучић, без оклијевања и њему својствених и помало заморних „драмских пауза“, подржао шмекерски одговор Младена Иванића на Додикове оптужбе. Некима се чак учинило да је такав „сценарио“ унапријед договорен па се поставља питање да ли то предсједник Српске губи „дипломатску битку“ око позиционирања у регионалним политичким односима.

Остаје нејасно и како је Додик, као искусан политичар, лако упао у замку брзоплетости која је највише нашкодила њему лично, а потом и цијелој Републици Српској. Јер, Додик је морао да буде свјестан да ће Иванић одговорити на његове оптужбе, и да ће при томе бити у предности јер је „наступао“ касније и имао је више маневарског простора да осмисли добитну комбинацију.

Очигледно су савјетници Милорада Додика, а има их више него довољно, и сви су добрано плаћени од новца напаћеног народа Републике Српске, овога пута оманули! Или предсједник Додик ни њих није слушао и сам се уплео у пораз?!

На Балкану, нема сумње, дувају неки нови вјетрови.

Донедавно нико није могао ни са ким а данас, свједоци смо, сви могу са свима, ако разговарају и сарађују у складу са пројектованом „политиком регионалног мира и толеранције“ чији је најистакнутији репрезент премијер Србије Александар Вучић који је, јасно је, истипован од стране моћних међународних кругова као политички лидер Балкана са задатком да промијени стање на терену.

Све оно што се догађа у региону посљедњих дана, од дешавања у Поточарима и постпоточарским данима, указује да је Вучић задужен да поправи односе међу балканским народима. А његове све чешће критике на рачун Милорада Додика актуелизују питање да ли се предсједник Српске уклапа у „нове трендове“. Или је Вучић од некога већ добио инструкцију да Додик никако није играч за будућност.

Може ли Додик да се одржи у игри? Реално, позиција предсједника Српске са нагомиланим проблемима у тешко криминализованом друштву не представља ресурс из којег Додик у наредном периоду може да црпи снагу у борби за опстанак у „регионалној елити“. Напротив. Стална злоупотреба институција од стране владајуће олигархије у Српској, све тежа економска ситуација, политичка подијељеност друштва, фамилија и породица коју је до „савршенства“ разрадила управо „Додикова екипа“, мада у томе нису ништа позитивније ни остале странке, девастирали су вриједност и снагу Републике Српске. То је реалност, колико год она била болна.

Производ тога је опасна ситуација у којој је судбина Републике Српске вјештачки доведена у еквивалентан однос са политичком судбином Милорада Додика. Шта ће бити са Српском ако је он и заиста „извисио“ у „Вучићевом тиму“? Какве су шансе Милорада Додика? Чини се, никакве. Или „Миле“ има још неког кеца у рукаву?!

Аутор: Саша Мирић

Извор: Магазин Истина