"Додиков страшни суд"

Још само да се огласи видовита Зорка и слика ће бити потпуна, јер су се сви - и важни и мање важни, и питани и непитани, и аналитичари и они који воле да их тако зову - огласили о референдуму у Републици Српској о Суду и Тужилаштву БиХ.

Република Српска 25.07.2015 | 21:32

Ако је то у почетку и био само један озбиљан проблем који је затресао БиХ, по многима више него иједан од рата досад, сада је то већ регионална невоља, па и више од тога јер су изгледа и они највећи у свету нашли још једно згодно место и време да међусобно одмере снаге.

Зна се, Парламент РС донео је одлуку о расписивању референдума, ипак се он и у домаћим, али и иностраним медијима углавном зове "Додиков референдум", делом што се председник Милорад Додик доживлајава као политичар који парламент види више као народно тркалиште на којем се народ и народни представници истрче до миле воље, док се одлуке доносе на сасвим другом месту, а делом и због тога што сам Додик није сасвим невин у настанку сада оспораваних Суда и Тужилаштва БиХ.

У РС већ поодавно постоји незадовољство радом и Тужилаштва и Суда, поготово њихових одељења за ратне злочине и то је више пута избијало у јавност. Најчешће замерке су да се углавном суди Србима, да се код Бошњака процесуирају углавном нижерангирани у војсци и полицији и слично.

Подаци кажу: Србима је досад изречено 1.498 година затвора за различита ратна недела, Бошњацима 224, а Хрватима 188 година.

Још пре четири године Парламент РС је донео одлуку да се распише референдум, али тада је све заустављено договором Додика и тадашње високе представнице за спољну политику ЕУ Кетрин Ештон да отпочне тзв. структурални дијалог које је требало довести до реконструкције Суда и Тужилаштва и исправљања, како је тада речено, свих лоших ствари.

Али, како тада тако и данас, састајања којекаквих експерата је било, али се буквално није променило ништа. И сада је Додик поново повукао ногу.

Али да ли је само у игри Суд и Тужилаштво, да ли је Додик довољно кредибилан да води целу причу, ко има које савезнике у свету, да ли ће ово бити увод у драматичан политички расплет у РС, али и на нивоу БиХ, може ли то имати какав утицај на регионална збивања, хоће ли референдума уопште бити...

Све су ово питања која су избила одједном након званичне одлуке о расписивању референдума.

Прво о Додику. Сви декрети и одлуке међународних намесника о Суду и Тужилаштву непосредно након њиховог доношења су претворене у законе које су оба дома Парламентарне скупштине БиХ усвојила.

Од српских представника за то су увек гласали, а неретко домовима и председавали, људи Додиковог СНСД-а, док рецимо посланици СДС ни у једној прилици нису гласали, уз образложење да је то нелегалан пренос надлежности.

Било је то доба велике Додикове љубави са међународном управом, пре свих Вашингтоном и Бриселом, и он је за српске представнике који нису хтели бити део те приче говорио како ништа не разумеју.

Други проблем Додика озбиљан свет види у чињеници да за овакав потез није обезбедио већу подршку од танке и врло шаролике скупштинске већине, која често делује не као апсолутна већ као покорна већина. Нико од опозиције није гласо за одржавање референдума, али нису били ни против, већ су се уздржали од гласања, пре свега што знају да је јавност врло негативно расположена према Суду и према Тужилаштву, а и сами мисле исто.

Додик их због тога бар два пута дневно у својим бројним јавним наступима назива издајницима.

Аргументација опозиције за овакав свој став је најчешће - да Додик води авантуристичку политику, да није осмислио потез после референдума чији се исход унапред зна, да није требао гласати у парламенту БиХ за оснивање Суда и Тужилаштва и коначно. оно што Додика највише боли, да све ово ради јер су до њега дошле вести да су почеле тужилачке истраге о бројним криминалним аферама тешким више стотина милиона евра, у којма се спомињју многи његови најближи сарадници, а и он сам.

Има наравно, и процена да он тако одвлачи пажњу јавности од демографског и економског суноврата у којем се налази РС.

Баш су припретили Додику. Уз оно уобичајено кад год им се не свиђа потез неког из домаће власти "да је против Дејтона" овога пута има и сасвим конкретних, као што је рецимо из Амбасаде САД да ће одређена одељења и агенције Владе те земље "предузети одговарајуће мере". Са те, али и још неких западних адреса стижу и оптужбе да су Додик и његова власт корумпирани и криминализовани.

Озбиљнија правна аргументација у оспоравању накане о референдуму се још није чула из тог дела међународне заједнице. Истовремено, и министри спољних послова ЕУ затражили су од власти РС да одустане од референдума.

Руска амбасада, за разлику од неких ранијих времена, овога пута не дозвољава да Американци искораче, већ су поручили да се мора уважавати "шта мислим пола Босне", мислећи наравно, на РС. Тако велики, ето и овде одмеравају снаге. И то ће, кажу упућени, потрајати

Многе, цела ова ситуација неодољиво подсећа на ону уочи рата.

Суштински, ствари су ипак другачије.

Овде су још мировне трупе ЕУ, које делују под називом ЕУФОР, ни опште светске политичке прилике нису исте, као ни штошта друго.

Најнепристраснији и они најхладније главе, а таквих је овде исувише мало, уместо видовите Зорке покушавају прогнозирати даљу драматургију.

По тим веровањима, референдума, по свој прилици, неће бити. Самом наканом да га одржи РС је, процењује се, ојачала своје позиције у дијалогу о Суду и Тужилаштву, који ЕУ води већ четири године. Такав расплет они виде у чињеници да је шеф Делегације ЕУ У БиХ Ларс Гунар Вигемарк већ дао изјаву да није била намера да Суд и Тужилаштво процесуирају само Србе и да ће се то, ако је тачно, исправити.

Он има податке, као и сви, да постоји неравнотежа, што страни управници у БиХ признају, али само у неформалном разговору. Многи су ово схватили као прављења корака уназад и формулисање неке врсте излазне стратегије.

И Додик је, након разговора са Вучићем, изгледа направио корак уназад формулишући четири услова чије испуњавање би значило одустајање од референдума. По њему су то: независност Суда и Тужилаштва, што би требало да значи излазак странаца из њих, други, процесуирање и оних који су чинили злочине над Србима, трећи услов је да се накнадна проширења надлежности ових институција елиминишу, а која су дошла након њиховог формирања пре четрнаест година, и последње, Додик тражи да се примењују они закони који су важили у време извршења кривичних дела, а не они који су донесени после рата.

Ако би се ствари и овако расплеле многи би могли успех приписати себи. У Бриселу би рецимо могли рећи да су зауставили референдум, Вучић би могао очекивати похвале како је смирио Додика. У Сарајеву би могли причати како су они уз помоћ моћних приајтеља зауставили "оне тамо". И Додик би могао причати како је одиграо велику игру и штошта добио.

У самој БиХ где се последњих година међунационални односи озбиљно кваре цела ова ситуација је само допринела да стање буде још горе.

Само Додик и његов СНСД, чини се, да су своју позицију додатно погоршали, јер и без овога губе снагу и поверење јавности. По једнима, зато што већ више од деценије причају о разноразним референдумима, па и оном о самосталности, а никако да га одрже - једноставно троше и обесмишљавају и тај последњи адут ако би РС заиста била угрожена. Ако су имали намеру да овом причом скрену пажњу са драматичних економских и социјалних прилика, неће успети јер се нака побољшања не виде. Стално називање опозиције "издајничком фалангом" превршило је сваку меру и они му то неће опростити. Већ се из њихових редова чује да је то Додик започео само зато "јер се истражује његов криминал".

Чак иду дотле и тврде да он зна да је политички готов и сад покушава "да падне као борац за националне ствари, а не као криминалац". Свако даље истраживање његовог криминала, кажу, он ће образлагати да је то због тога што штити Републику Српску и Србе.

Аутор: Бранислав Божић
(НИН)