"Dodikov strašni sud"

Još samo da se oglasi vidovita Zorka i slika će biti potpuna, jer su se svi - i važni i manje važni, i pitani i nepitani, i analitičari i oni koji vole da ih tako zovu - oglasili o referendumu u Republici Srpskoj o Sudu i Tužilaštvu BiH.

Ako je to u početku i bio samo jedan ozbiljan problem koji je zatresao BiH, po mnogima više nego ijedan od rata dosad, sada je to već regionalna nevolja, pa i više od toga jer su izgleda i oni najveći u svetu našli još jedno zgodno mesto i vreme da međusobno odmere snage.

Zna se, Parlament RS doneo je odluku o raspisivanju referenduma, ipak se on i u domaćim, ali i inostranim medijima uglavnom zove "Dodikov referendum", delom što se predsednik Milorad Dodik doživlajava kao političar koji parlament vidi više kao narodno trkalište na kojem se narod i narodni predstavnici istrče do mile volje, dok se odluke donose na sasvim drugom mestu, a delom i zbog toga što sam Dodik nije sasvim nevin u nastanku sada osporavanih Suda i Tužilaštva BiH.

U RS već poodavno postoji nezadovoljstvo radom i Tužilaštva i Suda, pogotovo njihovih odeljenja za ratne zločine i to je više puta izbijalo u javnost. Najčešće zamerke su da se uglavnom sudi Srbima, da se kod Bošnjaka procesuiraju uglavnom nižerangirani u vojsci i policiji i slično.

Podaci kažu: Srbima je dosad izrečeno 1.498 godina zatvora za različita ratna nedela, Bošnjacima 224, a Hrvatima 188 godina.

Još pre četiri godine Parlament RS je doneo odluku da se raspiše referendum, ali tada je sve zaustavljeno dogovorom Dodika i tadašnje visoke predstavnice za spoljnu politiku EU Ketrin Ešton da otpočne tzv. strukturalni dijalog koje je trebalo dovesti do rekonstrukcije Suda i Tužilaštva i ispravljanja, kako je tada rečeno, svih loših stvari.

Ali, kako tada tako i danas, sastajanja kojekakvih eksperata je bilo, ali se bukvalno nije promenilo ništa. I sada je Dodik ponovo povukao nogu.

Ali da li je samo u igri Sud i Tužilaštvo, da li je Dodik dovoljno kredibilan da vodi celu priču, ko ima koje saveznike u svetu, da li će ovo biti uvod u dramatičan politički rasplet u RS, ali i na nivou BiH, može li to imati kakav uticaj na regionalna zbivanja, hoće li referenduma uopšte biti...

Sve su ovo pitanja koja su izbila odjednom nakon zvanične odluke o raspisivanju referenduma.

Prvo o Dodiku. Svi dekreti i odluke međunarodnih namesnika o Sudu i Tužilaštvu neposredno nakon njihovog donošenja su pretvorene u zakone koje su oba doma Parlamentarne skupštine BiH usvojila.

Od srpskih predstavnika za to su uvek glasali, a neretko domovima i predsedavali, ljudi Dodikovog SNSD-a, dok recimo poslanici SDS ni u jednoj prilici nisu glasali, uz obrazloženje da je to nelegalan prenos nadležnosti.

Bilo je to doba velike Dodikove ljubavi sa međunarodnom upravom, pre svih Vašingtonom i Briselom, i on je za srpske predstavnike koji nisu hteli biti deo te priče govorio kako ništa ne razumeju.

Drugi problem Dodika ozbiljan svet vidi u činjenici da za ovakav potez nije obezbedio veću podršku od tanke i vrlo šarolike skupštinske većine, koja često deluje ne kao apsolutna već kao pokorna većina. Niko od opozicije nije glaso za održavanje referenduma, ali nisu bili ni protiv, već su se uzdržali od glasanja, pre svega što znaju da je javnost vrlo negativno raspoložena prema Sudu i prema Tužilaštvu, a i sami misle isto.

Dodik ih zbog toga bar dva puta dnevno u svojim brojnim javnim nastupima naziva izdajnicima.

Argumentacija opozicije za ovakav svoj stav je najčešće - da Dodik vodi avanturističku politiku, da nije osmislio potez posle referenduma čiji se ishod unapred zna, da nije trebao glasati u parlamentu BiH za osnivanje Suda i Tužilaštva i konačno. ono što Dodika najviše boli, da sve ovo radi jer su do njega došle vesti da su počele tužilačke istrage o brojnim kriminalnim aferama teškim više stotina miliona evra, u kojma se spominjju mnogi njegovi najbliži saradnici, a i on sam.

Ima naravno, i procena da on tako odvlači pažnju javnosti od demografskog i ekonomskog sunovrata u kojem se nalazi RS.

Baš su pripretili Dodiku. Uz ono uobičajeno kad god im se ne sviđa potez nekog iz domaće vlasti "da je protiv Dejtona" ovoga puta ima i sasvim konkretnih, kao što je recimo iz Ambasade SAD da će određena odeljenja i agencije Vlade te zemlje "preduzeti odgovarajuće mere". Sa te, ali i još nekih zapadnih adresa stižu i optužbe da su Dodik i njegova vlast korumpirani i kriminalizovani.

Ozbiljnija pravna argumentacija u osporavanju nakane o referendumu se još nije čula iz tog dela međunarodne zajednice. Istovremeno, i ministri spoljnih poslova EU zatražili su od vlasti RS da odustane od referenduma.

Ruska ambasada, za razliku od nekih ranijih vremena, ovoga puta ne dozvoljava da Amerikanci iskorače, već su poručili da se mora uvažavati "šta mislim pola Bosne", misleći naravno, na RS. Tako veliki, eto i ovde odmeravaju snage. I to će, kažu upućeni, potrajati

Mnoge, cela ova situacija neodoljivo podseća na onu uoči rata.

Suštinski, stvari su ipak drugačije.

Ovde su još mirovne trupe EU, koje deluju pod nazivom EUFOR, ni opšte svetske političke prilike nisu iste, kao ni štošta drugo.

Najnepristrasniji i oni najhladnije glave, a takvih je ovde isuviše malo, umesto vidovite Zorke pokušavaju prognozirati dalju dramaturgiju.

Po tim verovanjima, referenduma, po svoj prilici, neće biti. Samom nakanom da ga održi RS je, procenjuje se, ojačala svoje pozicije u dijalogu o Sudu i Tužilaštvu, koji EU vodi već četiri godine. Takav rasplet oni vide u činjenici da je šef Delegacije EU U BiH Lars Gunar Vigemark već dao izjavu da nije bila namera da Sud i Tužilaštvo procesuiraju samo Srbe i da će se to, ako je tačno, ispraviti.

On ima podatke, kao i svi, da postoji neravnoteža, što strani upravnici u BiH priznaju, ali samo u neformalnom razgovoru. Mnogi su ovo shvatili kao pravljenja koraka unazad i formulisanje neke vrste izlazne strategije.

I Dodik je, nakon razgovora sa Vučićem, izgleda napravio korak unazad formulišući četiri uslova čije ispunjavanje bi značilo odustajanje od referenduma. Po njemu su to: nezavisnost Suda i Tužilaštva, što bi trebalo da znači izlazak stranaca iz njih, drugi, procesuiranje i onih koji su činili zločine nad Srbima, treći uslov je da se naknadna proširenja nadležnosti ovih institucija eliminišu, a koja su došla nakon njihovog formiranja pre četrnaest godina, i poslednje, Dodik traži da se primenjuju oni zakoni koji su važili u vreme izvršenja krivičnih dela, a ne oni koji su doneseni posle rata.

Ako bi se stvari i ovako rasplele mnogi bi mogli uspeh pripisati sebi. U Briselu bi recimo mogli reći da su zaustavili referendum, Vučić bi mogao očekivati pohvale kako je smirio Dodika. U Sarajevu bi mogli pričati kako su oni uz pomoć moćnih priajtelja zaustavili "one tamo". I Dodik bi mogao pričati kako je odigrao veliku igru i štošta dobio.

U samoj BiH gde se poslednjih godina međunacionalni odnosi ozbiljno kvare cela ova situacija je samo doprinela da stanje bude još gore.

Samo Dodik i njegov SNSD, čini se, da su svoju poziciju dodatno pogoršali, jer i bez ovoga gube snagu i poverenje javnosti. Po jednima, zato što već više od decenije pričaju o raznoraznim referendumima, pa i onom o samostalnosti, a nikako da ga održe - jednostavno troše i obesmišljavaju i taj poslednji adut ako bi RS zaista bila ugrožena. Ako su imali nameru da ovom pričom skrenu pažnju sa dramatičnih ekonomskih i socijalnih prilika, neće uspeti jer se naka poboljšanja ne vide. Stalno nazivanje opozicije "izdajničkom falangom" prevršilo je svaku meru i oni mu to neće oprostiti. Već se iz njihovih redova čuje da je to Dodik započeo samo zato "jer se istražuje njegov kriminal".

Čak idu dotle i tvrde da on zna da je politički gotov i sad pokušava "da padne kao borac za nacionalne stvari, a ne kao kriminalac". Svako dalje istraživanje njegovog kriminala, kažu, on će obrazlagati da je to zbog toga što štiti Republiku Srpsku i Srbe.

Autor: Branislav Božić
(NIN)