Зашто нећете да радите за три евра дневно?

Устала сам у пет ујутру да бих у седам, кад званично почиње радно вријеме на плантажи малина, стигла на вријеме...

У задње вријеме сам прочитала много новинских текстова у којима се каже да је „у Босни и Херцеговини лакше пронаћи инжињера било које струке него берача малина”, да млади “неће да раде” иако им газде гарантују дневницу од 30 КМ, обезбијеђен оброк, карту за превоз и чак кутију цигара сваки дан. Ако би, под тим условима, млад човјек непрестано радио 30 дана мјесечно, ево рачунице: зарадио би мјесечно 900 марака, имао карту, оброк на послу и кутију цигарета. То значи да му газда у наведеним бонусима, обезбјеђује додатно још пола плате.

А који је начин да се то провјери? Наравно: одеш и запослиш се.

Устала сам у пет ујутру да бих у седам, када званично почиње радно вријеме на плантажи малина “Јонус” у Блажују надомак Сарајева, стигла на вријеме. Од града сам промијенила два превоза- трамвај до Илиџе, па аутобус до Блажуја.

Дочекао ме газда и питао ко сам, шта сам и због чега желим да радим. Рекла сам да желим да радим, али и то да сам по струци новинар. Ту је већ устукнуо и кренуо да ме одговара од посла.

На питање знам ли шта ме очекује, избифлала сам оно што сам прочитала у медијима: 30 марака, ручак, цигаре. На то он устукну, па рече да медији свашта пишу, да бих то као новинар требала знати, те да је он некада по килограму убраних малина плаћао 30, па 35 и сада- коначно 40 фенинга.

Била сам истрајна у намјери да на тој плантажи проведем дан у својству неквалификованог радника, на плус 40 и берем малине о којима се толико пише- само да видим како то уживо изгледа. На крају ми је дао четири гајбе и показао гдје требам да идем и шта да радим.

Раднике који су већ били тамо сам питала шта и како треба да радим. Тета Када ми је одмах објаснила како да разгрнем грм, послажем гајбе, те како да што брже берем јер малина нема још пуно а свака је важна.

Колико су малине “важне” најбоље је представити математички: по килограму убраних малина радник је плаћен фамозних 40 фенинга, с обзиром да малина и нема превише- не може се убрати више од 30-ак килограма ( читај: радиш девет сати за 12 КМ!),  а тих истих 30 кг газда продаје за 180 КМ (шест марака по килограму).

Онако почетнички, успјела сам набрати 18, 600 кг малине. За то сам, по обрачуну, зарадила 6,16 КМ. За цијели дан. Дан на сунцу. Без оброка, а камоли обећане кутије цигара. Воде, додуше има, а нико ти неће ништа ако и поједеш коју малину. Шта ћеш више?

Можда мислите да је убитачно досадно и напорно на сунцу брати малине, али мени није било. Размишљала сам о свачему, ковала планове за будућност, разгртала жбуње и била сретна кад угледам једно десетак малина на истом мјесту.

Када се радни дан завршио раније него је планирано због кише и града, дошло је вријеме обрачуна. У теку је пажљиво уписано колико је свако од нас убрао малина тај дан. На мом папирићу је писало: 23.07, 18,60 кг, зарађених: 6,16 КМ. Са том цедуљицом се иде код директора. А директора није било. Секретарици је рекао да ће нас исплатити сутра.

На паузи за ручак сам гледала двије сестре како из торбе ваде најјефтинији хљеб од бијелог брашна и дијеле га напола. Нека жена је од куће понијела краставце и дијелила их около.

Сестре су огулиле краставац и ставиле га у сендвич. Касније је та жена: испијена, уморна, са марамом на глави, погнуте кичме али са неким жаром у очима- свима пришла са кутијом кекса и нуткала га. Црвена марама, тај жар у очима и у дрхтавој руци кутија јефтиних наполитанки. “Узми бона! Што нећеш?”- рече ми, а у мени се све скупи.

Другог радника сам питала како се осјећа јер сваки дан ради за пет марака. “Секо, некад је овако, некад онако… Стари сам ја берач…”- одговори половично, као да ми се правда.

“Данас је за ухар. Имам за карте”- рече једна жена и болно се насмија.

Газдина секретарица ме питала хоћу ли доћи и сутра због исплате мојих зарађених 6,16 КМ.

“Дајте то газди. Њему очито треба више него мени”- одговорих и наставих пјешке ка Илиџи.

А све контам однос медија и те све силне незапослене младе људе. Како их није стид па неће да раде?

Аутор: Јелена Пауновић
Тачно.нет