Да ли је довољно 20 сати рада седмично?

Радна недјеља од 40 сати је предугачка и треба је преполовити, тврде економисти британске фондације "Њу економист"!

Регион 20.07.2015 | 09:35

Они сматрају да када би људи радили до 20 сати недјељно било би више радних мјеста, а радници би могли више времена да проводе са породицом. С друге стране, била би смањена потрошња енергије што би имало и добар ефекат на климатске промјене.

- Краћа радна недјеља не значи и мање успјешну фирму. С друге стране, велика је неуједначеност између људи који имају превише плаћеног посла и људи који га имају премало или га уопште немају - тврди чланица фондације Ана Коте.

Дијељење послова

Она је рекла да не постоје докази да би краћа радна недјеља довела и до мање успјешне економије, већ је управо супротно.

- Живимо ли само да бисмо радили, радимо да бисмо зарадили и зарађујемо да бисмо конзумирали? - упитала је она и навела примјер Холандије гдје просјечна радна недјеља траје 21 сат и Њемачке са 26,5 сати недјељно.
Сличан став дијели и Роберт Скиделски, аутор књиге "Колико је довољно?", који истиче да ће због развоја технологије ускоро бити још мање радних мјеста него што их има данас.

- Цивилизовани одговор на тај проблем би требало да буде дијељење послова. Влада треба законом да дефинише најдуже могуће трајање радне недјеље - тврди Скиделски.

Међутим, Небојша Атанацковић из Уније послодаваца Србије каже да је систем обрачуна плата у Европи другачији него код нас, па је тако могуће и скратити радну недјељу на овај начин.

- Тамо се плате обрачунавају према радном сату, и стриктно се поштује радно вријеме. Они вјероватно мисле на скраћење ефективног рада на радном мјесту, што код нас није присутно. У Србији, када урачунате разне паузе и слично, радници најчешће не раде више од пет сати дневно што се отприлике своди на тих двадесетак сати рада, али ефективног. У иностранству се плаћа само оно што сте ефективно радили. Ми смо далеко од система који се примјењују у ефикасним друштвима. Нека неко то уведе, па ћемо ми лако да промијенимо ако се покаже као ефикасно - закључио је Атанацковић.

Потпредсједник Уније удружења послодаваца Републике Српске, Саша Тривић, каже да се прије свега мора имати у виду да западне земље не познају појам радне недјеље, већ сатнице током једног дана. Он каже да су све земље код којих радна недјеља обухвата 33 или 36 сати, увеле плаћање по сату, а да нема плаћене паузе какав је случај код нас.

- Код нас је ситуација обрнута. Причамо о плаћеној радној седмици и паузи што је захтјев синдиката, а посљедица тога је често да радници раде прековремено, а нико им то не признаје. Сматрам да би радницима користило много више да буду плаћени на сат, јер би послодавцима онда била ограничена могућност да их задржавају дуже на послу,  а да им то не буде плаћено - каже Тривић и додаје да је ограничење на сатницу добро за обје стране јер нико нема користи од премореног радника.

Бесмислена сатница

У Савезу синдиката Републике Српске (ССРС) кажу да је прописана радна седмица од 40 сати добра и да нема разлога да се нешто мијења. Сатница коју послодавци заговарају је бесмислена, каже Велка Оџаковић из синдиката, јер послодавци не поштују ни тренутне прописе, па је јасно да неће поштовати ни нове.

- Наш закон о раду каже да радници седмично раде 40 сати, а само изузетно могу да раде 10 више, у случају неочекиваног повећања обима посла или елементарне непогоде. Код нас је изгледа сваки дан елементарна непогода јер сви раде дуже, а за то нису плаћени. Не видим зашто би се нешто мијењало у регулативи и уводила сатница јер ни сада послодавци не плаћају прековремени рад. Потребно је појачати контроле и укинути двоструке шихтарице. Тек тада ће све имати смисла - каже она.

40 сати је законом прописана радна недјеља у Србији и Републике Српске 

26,5 сати се просјечно ради у Њемачкој

21 сат недјељно раде Холанђани

Извор: Пресс.рс