Српска има право да контролише правосуђе

Не постоји уставна забрана када је ријеч о одржавању референдума у ентитетима, нити за одржавања референдума, посебно за правосудне надлежности - наводи Стивен Мејер, амерички експерт за Балкан.

Босна и Херцеговина 19.07.2015 | 19:53

Амерички експерт за Балкан Стивен Мејер сматра да је Република Српска у праву када упозорава да Дејтонски споразум није додијелио правосуђе на ниво БиХ те да Српска има право да се о томе одреди на референдуму.

Мејер напомиње да предсједник Републике Српске Милорад Додик, Влада и већина у парламенту желе да лоцирају правосудну одговорност која се тиче народа Српске у Републику Српску и да су дебата вођена прошле седмице и референдум значајни из три главна разлога.

Први разлог је уставни - Устав БиХ /Анекс 4 Дејтонског мировног споразума/ не даје специфичне одговорности ниједном специфичном органу власти за одржавање референдума, али у Члану 3 каже:

"Све функције власти и овлаштења које нису изричито додијељене институцијама БиХ биће у надлежности ентитета", а право одржавања референдума није изричито додијељено Сарајеву.

Штавише, исти члан Устава не укључује правосудне функције као одговорност власти на нивоу БиХ, осим за захтјеве Уставног суда. То значи да, генерално, не постоји уставна забрана када је ријеч о одржавању референдума у ентитетима, нити одржавања референдума посебно за правосудне надлежности.

У ствари, истиче Мејер, чини се сасвим јасно да Члан 3 подржава ентитетску контролу правосудних функција тврдњом да је одговорност ентитета "да обезбијед безбједну и сигурну атмосферу ....одржавањем цивилних агенција за спровођење закона".

У демократским друштвима цивилне агенције за спровођење закона укључују више од полиције - оне укључују цијели правни систем.

Други разлог је, наводи Мејер, висок степен мијешања из извора који нису у Републици Српској, и у томе, наравно, нема ништа ново, али 20 година након краја рата и потписивања Дејтонског споразума најзначајнија ствар је то што и даље превладава спољно мијешање у нешто што би требало да буде потпуно унутрашња ствар БиХ.

Подсјећајући да су прије и послије парламентарне дебате Савјет за провођење мира и високи представник критиковали референдумски процес, Мејер истиче да ове двије анахроне институције, које је требало да буду укинуте годинама уназад, буквално поткопавају легитимине уставне прерогативе и суверенитет БиХ и њених ентитета.

"Штавише, у вријеме гласања, неколико западних амбасадора појавило се у Бањалуци да изврши притисак на парламент да промијени свој курс и одбаци захтјев за одобрење референдума" - напомиње Мејер.

У својим коментарима истакнут је био Едвард Фергусон, британски амбасадор, који је осудио референдумски поступак. " Питам се да ли би прихватио критике из БиХ прошлогодишњег референдума у Британији о шкотској независности или обећање премијера Камерона да ће одржати референдум до 2017. године о британском чланству у ЕУ", наводи Мејер.

Предсједник Европског парламента Мартин Шулц изнио је мишљење да је у реду за ентитете да одрже референдум о мање битним питањима, али не и о питању тако значајном као што је правосудна реформа. "Шулц није дао објашњење како је дошао до тог закључка. Очигледно он зна мало о уставним прерогативима у БиХ или о националном суверенитету", истиче Мејер.

Трећи разлог због ког је важан садашњи процес у Српској јесте изјава да дебата о референдуму представља преузимање одговорности за још једну надлежност. То је корак унапријед. јер је правосудни систем централне власти дисфункционалан и веома неефикасан - као што је и случај са многим компетенцијама лоцираним у Сарајеву.

Референдум ће бити позитиван за демократске процедуре и подијељени суверенитет - за неке компетенције је боље да су лоциране у ентитетима, док је за друге можда боље да су лоциране унутар централне власти. То је процедура коју из истих разлога треба да прихвати и Федерација БиХ - сматра Мејер.

На жалост, наводи он, чини се да опозиција у Републици Српској не види корист од приближавања правосудног система народима којима служи.

Интересантно је, оцјењује Мејер, да је већина опозиције била уздржана, а не против, односно није гласала против става Владе. Чини се да је опозиција жељела да се одвоји од Владе, али да не буде непријатељски настројена према основним интересима Републике Српске.

"Међутим, узнемирујући аспект јесте став опозиције да се спољни утицај - мора признати и слушати", наводи Мејер.

Опозициони посланици су током дебате тврдили да "није право вријеме" и да се сада превише тога дешава у региону да би референдум био мудар потез. На примјер, они тврде да су догађаји у Македонији и Сребреници усмјерили пажњу на регион, али ова питања немају никакве везе са референдумским питањем у Републици Српској.

"У стварности, опозиција се плаши неодобравања са Запада. А оно што је можда најнесрећнији аргумент опозиције јесте тај да је Република Српска `превише мала` и немоћна да се противи жељама великих западних сила. То је управо она врста размишљања која заговара потчињеност и одбацује преузимање одговорности", истиче стручњак за Балкан Стивен Мејер.