Побједа интересних група, а не грађана

Вашингтон контролишу утицајне интересне групе, а не грађани на изборима, док се двије водеће странке не боре за различите политичке визије него за уносну позицију служења Вол стриту, војно-безбједносном комплексу, индустријским интересима, лобијима.

Република Српска 09.11.2012 | 06:16 Вашингтон контролишу утицајне интересне групе, а не грађани на изборима, док се двије водеће странке не боре за различите политичке визије него за уносну позицију служења Вол стриту, војно-безбједносном комплексу, индустријским интересима, лобијима... - пише Пол Крејг Робертс, сарадник Центра за глобална истраживања "Глобал рисерч".Робертс, бивши замјеник министра финансија САД и уредник у "Вол стрит џурналу", сматра да је Барак Обама побиједио на предсједничким изборима зато што оставља утисак лидера који окупља грађане и не угрожава их, док је Ромни изградио имиџ "ми против њих". Као други разлог Робертс наводи чињеницу да "избори нису били довољно неизвјесни да би машине за електронско гласање могле да их покраду". "Бити проститутка интересних група важно је зато што таквима слиједи награда за услуге које испоручују. Побиједити у трци за положај у Бијелој кући или за предсједничку номинацију - догађај је који вам осигурава каријеру, зато што за том особом касније трагају богате и утицајне интересне групе. У Конгресу већинска странка може да пружи више услуга и зато вриједи више од мањинске странке", додаје овај аналитичар. Он подсјећа да је један од америчких предсједника, који раније није био богат, стекао имовину од 36 милиона долара убрзо по окончању државне службе, "као што је то учинио и бивши британски премијер Тони Блер, који је служио Вашингтону много боље него сопственој земљи". "Ратови су профитабилни за војно-безбједносни комплекс... Пуњење регулатроних агенција за заштиту животне средине званичницима енергетског сектора, рударства и шумарства награђује се као пријатељско понашање", пише Робертс. Он наводи да "многи Американци то схватају и зато се не труде да гласају, пошто знају да ће интересне групе превладати који год кандидат или странка побиједи". "Роналд Реган био је посљедњи предсједник који се успротивио интересним групама, барем неким. Вол стрит није желио његово смањење пореза, јер је очекивао раст инфлације и каматних стопа, што би нанијело штету њиховим акцијама и хартијама од вриједности. Војно-безбједносни комплекс није желио да Реган преговара са Горбачовом о окончању хладног рата", додаје се у коментару. Аутор сматра да су гласачи занесени политичком реториком и да не виде лицемјерје које им се сервира у лице. Он сматра да се на изборима једино одлучивало о томе "ко ће да служи интересним групама", али не и ратовима или провоцирању Ирана, Русије и Кине градњом војних база у њиховој околини. "Неуставно овлаштење које је извршна власт преузела привођењем грађана на неограничено вријеме и без одговарајућег процеса, као и њихово убијање само на основу сумње - нису била питања за ове изборе. То није било ни жртвовање природне средине интересима индустрије шумарства, рударства и енергије", наводи Робертс. Он закључује да неспособност да се препознају права питања за дебату угрожава не само САД, него цијели свијет. "Безобзирна тежња Вашингтона да оствари хегемонију на основу неоконзервативне идеологије води ка војној конфронтацији са Русијом и Кином. Убиру се плодови једанаест година неоправданих ратова и економске политике, у којој се финансијске институције штите од њихових сопствених грешака, што је Америци донијело огроман буџетски дефицит", пише Робертс.