Оде и Радио Б92

После укидања инфромативних саџаја по којима је деценијама уназад, са различитим квалитетом, ТВ Б92 била препознатљива, на ред је стигао звршни ударац усмерен на Радио, основан давне 1989. године. И мада је нови грчки власник ове медијске куће за коју су везани сентименти многих Београђана, наследио већ подоста урушен некадашњи симбол бунтовног Београда из 90-их (по чему се прославио и изван Србије), ипак зачуђује ћутња којом је све мање-више пропраћено.

Србија 16.07.2015 | 22:00

Група од нешто више од 10-ак стално запослених у Радију Б92 и аутори неколико култних музичких емисија, примили су 9. јула мејл, понеко уз то и телефонски позив, и сазнали да за њих више нема посла:

„Поштовани,
До сада сте вероватно већ упознати са променама у Радију Б92 од четвртка 9. јула. Да избегнемо евентуалне недоумице, те промене подразумевају и укидање свих ауторских емисија, укључујући и Ваше.
Хвала Вам свима на дугогодишњој сарадњи и јединственим садржајима по којима је био препознаван Радио Б92.
Желим Вам све најбоље у даљем раду.”

Миша Стојиљковић, новинар информативног програма и Биљана Вујасиновић, бивша уредница Инфомативног програма са 25 година стажа, описују за РСЕ како су сазнали да више не ради у Радију Б92:

"Мене је позвала директорка Људских ресурса да ми каже да сам добио отказ. Док смо ми причали преко телефон, чуо сам да ми је стигла СМС порука. Кад смо завршили разговор, видео сам да је то порука из банке у којој ми јављају да ми је стигла уплата – отпремнина", каже Стојиљковић.

"Ја сам дошла на посао у четвртак, као и сваки други дан, и спремала дневник. Нешто после вести у 16 часова, добила сам позив да одем у кадровску службу. Све је било припремљено. Крајем ове недеље, сутра-прекосутра треба да добијем папире са којима идем на биро", наводи Вујасиновићева.

Радио Б92 , онај који је крајем 80-их и почетком 90-их био симбол непослушног, рок Београда и у политичком и у музичком смислу, дефинитивно више нема. Онај ко не памти то време, можда ће тешко размети следећу истиниту причу које се присећа Драган Јањић, потпредседник НУНС-а:
​​​​
„Супруга једног нашег колеге који је у то време (90-их) куповао стан, носила је са собом транзистор и пристајала је да разговара једино о стану у коме може да се чује Б92. Дакле, основни услов за куповину некретнине је био да ли може да се чује Радио Б92 или не.“

У јеку припрема за рат који ће уследити, 1989. године у једној собици у Дому омладине у Македонској улици у центру Београда, група младих људи, ентузујаста, надгласавала је бучну националистичку реторику државних медија и давала микрофон разумним људима и окупљала око себе младе пробраном урбаним звуком, протераним из такозваних патриотских медија.

Информатива се одавно урушавала, постепено су одлазиле Цеце, Данице, Љубице....Препознатљива рок музика са препознатљивим брендом Радио Б92 одржала се до пре неки дан. Са својим ауторима цењеним много шире од круга двојке.

Марка Настића, светски познатог ДЈ – аутора емисије “Мусиц фор бодy анд соул” више нема у шеми Радија Б92.

“Жалосно је то да тај радио толико година ради на свом имиџу и да се све са продајом брзо урушило. Баш ми је жао да нису веровали у тај имиџ који је Радио имао све те године", констатује Настић.

Правићемо поново наш радио

Рок критичар Петар Јањатовић каже да је победио профит и лош укус:

”Битне одлике тог радија су биле ауторске музичке емисије које су представљале основу и рок новинарства: специјализовано, стручно, са пуно укуса те наше колеге су годинама обавештавали публику и васпитавали нове генерације да разумеју и добро капирају шта је суштина рока и разних других жанровских подваријанти", коментарише Јањатовић.

Нови власник Радија и Телевизије Б92, грчки бизнисмен, брзо је показао шта ће бити судбина овог медија. И то је његово право, на другима је било да чувају београдски бренд, да процене укус и намере купца. Укључујући и оно што се претходни десило са укидањем најгледанијих инфромативних ТВ емисија. Али, сада говоримо о радију.

Ако Закон о раду власнику омогућава да мејлом обавести запослене да више нису потребни са отказним роком-одмах, шта је са додељеном националном фреквенцијом? Она је добијена за поднети програмски елаборат.

Гордана Суша, чланица Регулаторног електронског тела, каже да мониторинг тим прати радијски програм и ако се испостави да он одудара од елабората на основу којих је добијена национална фреквенција, она се може, уз поштовање предвидјеног потупка одузети:
​​
“Ја, свакако, не желим ништа да прејудицирам, али ако Радио Б92 постане само музички радио, а таквих имамо колико хоћете, имамо 200 радио станица у Србији, вероватно ће РЕМ просуђивати о томе да ли нам је још један такав радио потребан на националним фреквенцијама”, каже Суша.

Све у свему, видеће се да ли се национална фреквенција може очувати и формалним отаљавањем информативе пакетићима вести, како описује Миша Стоиљковић: “Четири, пет наслова и временска прогноза, све стане у минут.”

Ни новинарска удружења ни синдикати ни други медији нису се баш узбудили због тога што се дешава на Радију Б92, мада је јасно, каже дугогодишња новинарка Гордана Суша:

“Некоме је јако стало да један симбол медијске слободе нестане са ове сцене", сматра Суша.
Слушаоци нису остали равнодушни. Расписали су се по друштвеним мрежама, новим каналима комуникације:

Дејан Данаилов: Постаће Б92 нова Каролина, пуштаће само пробране хитове са скраћеним соло деоницама ... Туга.

Милена Кwапеел: Драги Жикица Симић, срећом па нису висе деведесете, постоји интернет - надам се да ћете Ви и још пар људи уз чији рад смо музички и културно одрастали, наћи начина да направите нову оазу музике, доброг укуса и правих вредности.

Срђан Страјнић: Идемо на нет, нема нам друге!

Катарина Ружа: Јупи! Сад ћемо да правимо наш радио! Опет!

Игор Пејковић: 'Оде Б92!

(РСЕ)