Лако је сад писати хвалоспеве о Новаку...

У марту 2007. године тениски аналитичар Питер Бодо написао је чланак под називом „Савршени играч“.

Тенис 17.07.2015 | 16:40

Чланак се односио на Новака Ђоковића, тада 19-годишњака и 13. тенисера света.

Бодо је видео оно што је у том тренутку мало људи видело, иако је и тада било јасно да ће Ђоковић имати веома добру каријеру.

Он је чланак написао током Мастерса у Индијан Велсу на који је отишао како би боље погледао Ришара Гаскеа који је у то време представљан као предводник нове генерације, односно ’бејби Федерер’.

„Желео сам боље да погледам Ришара Гаскеа, односно бејби Федерера како га многи зову. И што га више гледам, све мање ми се свиђа. Он је сјајан момак, али је очајан тенисер (овде говорим о врхунском тенису). У одређеном смислу, он је моја верзија анти-тенисера. Веома је талентован, али бејби Федерер? Нема шансе. Ипак, овај чланак пишем због теоретски савршеног играча. Њега видим у Новаку Ђоковићу“, пише Бодо у уводу текста.

Српски тенисер је управо на том турниру у Индијан Велсу направио пробој у светски врх, а Бодо је овај чланак написао током меча који је Ђоковић играо против Жулијена Бенетоа.

„Он још није стигао ни до полуфинала Грен слема, па ћете ме сигурно нападати, али... Постоје ствари код Ђокера које су неупоредиве (као што је на пример његова ротација тела током ударца). Гледао сам га против Француза Бенетоа који игра веома добро у последње време са једносатвном формулом – направи што мање грешака и натерај противника да погађа ударце које мора како би победио. Прва ствар коју сам записао док је Ђоковић ударио бекенд којим је направио брејк и повео са 5:3 била је ’сјајна ротација тела приликом ударца’. За мене је то велика ствар. Милослав Мечир, момак који је играо као да не трчи, је што се тога тиче био непревазиђен. Ђокер исто тако чисто удара лоптицу, али је у одређеним стварима бољи од Мечира и због тога његови ударци имају већу снагу. Ротација тела приликом ударца добија максималну ефикасност тек са сјајним тајмингом, а то је Ђоковићев још један велики таленат. Комбинација тајминга и ротације доводи до максималне брзине. То је прилично добра дефиниција ефикасности ударца. Сервирајући за сет Ђоковић је имао 0:40 и у том тренутку је из беса бацио качкет на земљу. Следећа два поена добио је моћним инсајд-аут форхенд винерима. Стигао је до 40:40 још једним форхендом и добио је сет.“

Он је већ тада видео колики је Ђоковић перфекциониста.

„Бенето је играо довољно добро и сваки пут када би Ђоковић направио грешку или ударио винер бурно је то прославио. Он је емотиван тип, али некако то не утиче на његове ударце. Често су играчи који играју са много емоција перфекционисти. Такав је био Џон Мекинро. Енди Мари и Новак Ђоковић су такође такви. Делује да Ђоковић успева да обузда своје емоције, јер то не утиче на његову игру. Такође, Ђоковићеве ноге су веома активне и увек је на лоптици. Он једноставно има увек корак више од, на пример, Гаскеа и то му омогућава да дода мало више снаге и прецизности у своје ударце. Ђоковић је лако брејкнуо Бенетоа на старту 2. сета, а онда је лако и потврдио брејк бомбом из сервиса. Бенето је само одмахивао главом. У том тренутку сам помислио на најсјајнију реченицу у рок музици коју је написао Џон Ландо: ’Видео сам будућност рок ен рола (тениса) у Брусу Спрингстину (Новаку Ђоковићу).’“

Српски тенисер брзо је завршио посао са Французом, па је Бодо одлучио и да поприча са њим.

„Гемови су брзо пролазили у другом сету, а то је због Ђоковићеве борбености. Он је сјајан такмичар. И док сам записивао неколико ствари које сам приметио Ђоковић је већ повео са 4:0. До краја је лако завршио посао – 6:3, 6:1. Помислио сам да сам управо гледао савршеног тенисера, па сам пожелео и да му кажем то. АТП ми је заказао интервју са њим. Он има импресиван изглед, као да је из 50-их година прошлог века и носи се као војник. Нема фризуру, једноставно је ошишан на кратко. Има спартански излглед. Он је пријатељски настројен момак и директан је. Рекао сам му да не желим да му се улизујем, али да је он нешто најближе савршеном тенисеру што сам видео у животу. Прво се насмејао на моју констатацију, а онда је рекао: ’Могу да кажем да је у неку руку то судбина. У Србији никада нисмо имали Топ15 играча, па ми је било тешко да се развијем и успем. Имао сам среће са својим првим тренером. У питању је Јелена Генчић, његов ментор, жена која је радила и са Моником Селеш. Ђоковић ми је рекао да га је она научила основама тениса и да га је пазила од 6. до 11. године. Тада је одлучио да оде у Немачку код бивше југословенске звезде Никија Пилића, који је у својој академији избрусио звезде као што су Борис Бекер и Горан Иванишевић. ’Мојој породици је било тешко да пусти дете да оде са 12 година у другу земљу. Али, то сам морао да урадим’. Ђоковић је на почетку играо једноручни бекхенд, али је рекао да је био превише мршав, па је због тога увек био у дефанзиви и развио је дворучни бекхенд. Све остало се у његовој игри природно развило. Јелена Генчић га је 2005. године, када се повукао током меча са Коријом ухватила и рекла му: ’Играш сјајно, али када имаш прилику да завршиш поен, користиш превише спина. Изравнај ударац’. Што се тиче његове менталне чврстине, рекао је: ’Сазрео сам. Покушавам да сусдржим емоције колико мопгу, али такав сам. Волим да вичем на терену. Волим да се борим. Волим да се такмичим.’ А на моје питање о теорији савршеног играча? Насмејао се: ’ Не могу да кажем да сам савршен играч. Такав не постоји, а мислим да могу много да напредујем.’ Добро, можда није савршен, али је спектакуларно даровит играч кога његов перфекционизам неће осујетити. А, то је за мене најближе савршенству.“

Ђоковић је управо на том турниру у Индијан Велсу стгао до финала где га је победио Рафаел Надал, али је већ следеће недеље у Мајамију победио Шпанца и најавио блиставу каријеру...