Расправа у Скупштини о референдуму

Посланици Народне скупштине Републике Српске расправљали су о реактивирању одлуке о расписивању референдума о Суду и Тужилаштву БиХ на десетој посебној сједници, која ће бити настављена сутра.

Република Српска 14.07.2015 | 20:30

20.30 Предсједник Владе Републике Српске Жељка Цвијановић поручила је вечерас да референдум о Суду и Тужилаштву БиХ мора бити одржан јер се не могу више "сервирати" рјешења, према којима, сваки дан треба да се деси нека ерозија надлежности Српске.

"Таква рјешења нећемо јер и овако децентрализована земља може да се креће ка ЕУ. То су урадиле и друге сложене државе", рекла је Цвијановићева током расправе на посебној сједници Народне скупштине Српске.

19.47 Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић истакао је данас да правосудне институције са нивоа БиХ не признају жртве српског народа из посљедњег одбрамбено-отаџбинског рата.

"Због тога сматрам да је потребно одржати референдум о Суду и Тужилаштву БиХ", рекао је Савановић на посебној сједници Народне скупштине Републике Српске.

Он је напоменуо да у Српској мора бити показано апсолутно јединство када је ријеч о организовању референдума.

Посланик СДС-а у Народној скупштини Републике Српске Миладин Станић каже да ова странка није против референдума као демократског изражавања воље грађана, али не на предложени начин.

Шеф Клуба посланика ПДП-а у Народној скупштини Републике Српске Бранислав Бореновић нагласио је да ова странка није задовољна радом правосуђа БиХ, али ни оног у Српској.

"У Српској није процесуиран ниједан крупан предмет који се односи на криминал и корупцију, иако је ПДП поднио неколико пријава. Проблем је и што веома мало знамо о структуралном дијалогу", рекао је Бореновић.

На посебној сједници Народне скупштине Републике Српске требало би да буде реактивирана одлука о расписивању референдума о Суду и Тужилаштву БиХ.

18.57 Потпредсједник Народне скупштине Српске Ненад Стевандић истакао је да је моћ референдума несумњива и позвао посланике да се у вези са тим не дијеле јер ће, како сматра, подјеле створити "могућности за неки интервенционизам"

18.25 Клуб посланика СНСД је амандманом предложио да референдум буде одржан прве недјеље по истеку 50 дана од дана ступања на снагу Одлуке о референдуму. Одлука ступа на снагу осам дана од објављивању у Службеном гласнику.

18.12 Посланик ДНС-а у Народној скупштини Републике Српске Споменка Стевановић рекла је да се у Суду БиХ у области ратних злочина скоро 80 одсто пресуда односи на Србе, чиме се покушавати дати карактер рата, те нагласила да произилази да је само једна страна била агресор и чинила злочине, и то организовано.

Она је, током расправе на посебној сједници Народне скупштине Српске, рекла да су карактеристике Суда и Тужилаштва БиХ учешће страних судија и тужилаца у њиховом раду, што је супротно суверенитету једне земље, те ретроактивна примјена закона на коју је морао реаговати Суд за људска права у Стразбуру, спорост у рјешавању предмета и провођењу истрага.

Стевановићева је истакла да не види проблем о изјашњавању народа на референдуму, додајући да то није никакав атак на институције БиХ, већ враћање БиХ у оквире Дејтонског мировног споразума.

18.09 Посланик НДП-а Драган Чавић изјавио је да предсједнику РС-а Милораду Додику покретање приче о референдума у РС-у о Суду и Тужилаштву служи као средство политичког притиска према представницима ЕУ за реструктуирање тих правосудних институција на нивоу БиХ.

Казао је да је референдумска прича поново покренута у РС да би се заузеле боље старне позиције у наставку структуралног дијалога, који је и покренут 2011.године, након прве приче о референдуму у РС-у.

17.24 Након паузе, настављена је посебна сједница Народне скупштине Републике Српске на којој би требало да буде реактивирана одлука о расписивању референдума о Суду и Тужилаштву БиХ.

Предсједник Републике Српске Милорад Додик упутио је 2. јула захтјев Народној скупштини Српске да на посебној сједници разматра доношење, односно реактивирање, одлуке о референдуму о Суду и Тужилаштву БиХ.

Референдумско питање требало би да гласи "Да ли подржавате неуставно и неовлашћено наметање закона од високог представника међународне заједнице у БиХ, посебно наметнуте законе о Суду и Тужилаштву БиХ и примјену њихових одлука на простору Републике Српске?".

14.55 У току је пауза у Народној скупштини на захтјев Клуба посланика СНСД-а.

14.45 Предсједник Републике Српске, Милорад Додик је Вукоти Говедарици одговорио да док се СНСД супротстављао наметању закона, Говедарица "није био нигдје" и додао да га је звао европски комесар за проширење ЕУ и тражио укидање одлуке о референдуму, али да ми је он поручио да нема одустајања.

"СНСД је јасан бранитељ онога што ви и ваша партија упорно рушите док сте сарађивали са Педијем Ешдауном'' рекао је Милорад Додик.

14.30 Предсједник Владе Жељка Цвијановић рекла је да структурални дијалог није дао резултате зато што се настојало удаљити од кључних питања због којих је дијалог и започет, додала је да је могуће организовати референдум и водити структурални дијалог упоредо.

''Чињеница је да су неке наметнуте одлуке биле накнадно прихваћене у Парламенту, али да то не значи да су оне биле исправне'', казала је она. и додала да је долазак и интервенција тадашње високе представнице за спољну политику и безбједност ЕУ Кетрин Ештон 2011. године и њена молба да се не проведе референдум свједочи да су институције у Републици Српској биле у праву.

14:20 Посланик Слободан Протић, који говори у име Клуба СП, у својој дискусији истакао је да овакво правосуђе не доприноси помирењу, а високи представници својим одлукама су кршили правне постулате. Потпредсједник Владе Републике Српске Антон Касиповић се осврнуо на структурални дијалог.

"Да је овај процес успио, вјероватно данас не би било ове сједнице и ове теме. Структурални дијалог није успио јер неко није желио да успије. Једини допринос да он успије је давала Република Српска. Сви други су смањивали шансе," поручио је.

Миланко Михајлица из СРС је рекао да је предсједниок Републике Српске данас сат и по говорио о стварима у којима је сам учествовао и којима је доприњео. Михајлица је упитао Владу Републике Српске јесу ли за референдум или су за наставак структурисаног дијалога.

Вукота Говедарица, предсједник Клуба СДС каже да Додик није рекао ништа што није говорио и приликом прошлог расписивања референдума, и додао је да се СДС слаже са свим што је рекао у вези са наметнутим одлукама, анализи буџета трошења новоформираних институција на нивоу БиХ и додао:

"Ово је обрачун Милорада Додика са самим собом", рекао је Говедарица и истакао да је СНСД био савезник међународне заједнице у том периоду, о чему Додик данас, како је рекао, није говорио.

13:40 Након што је почела посланичка расправа бошњачки посланици изјавили су да иницијатива није у складу с Уставом БиХ и Дејтонским мировним споразумом, те да ће остати на сједници до краја и напустити је када буде гласање.

Они су медијима рекли да ће одлуку ако буде усвојена морати да потврди и Вијеће народа Републике Српске, што ће блокирати Клуб Бошњака.

13:20 Милорад Којић из Центра за истраживање ратних зложина рекао је да када је процесуирањw ратних злочина над Србима из протеклог рата и проналазак несталих лица Срба од када је у надлежности правосуђа на нивоу БиХ је у потпуном застоју.

''Одлукама високих представника стваран институцинални и правни оквир у којем се Србима приписује искљуичива кривица за злочине из протеклог рата'', појаснио је Којић.

''У поступцима против Срба оптужнице се терете на упитним исказима свједока док докуменацјиа институција Републике Српске која се шаље за Суд и Тужилаштво не представља важан доказни материјал'', прича Којић и додаје да је циљ је да се Срби прогласе за једине кривце за догађаје у протеклом рату.

13:15 Посланицима се обратио Душко Милетић у име Борачке организације Републике Српске који је рекао да Суд и Тужилаштво нису оправдали своју улогу и њихов рад и даље представља камен спотицања.

'Република Српска мора формирати више истражних тимова с циљем истраживања свих догађаја из протеклог рата како би ефикасније могли поднијети докази и аргументи кад се појаве нови случајеви процесуирања Срба од стране Суда и Тужилаштва БиХ'', закључио је.

''Интерес БОРС је политички стабилна и јака Република Српска'', казао је Милетић на крају свог излагања пред посланицима Српске.

13:00 Предсједник Републике Српске Милорад Додик оцијенио је да ће доношње одлуке о референдуму о раду Суда и Тужилаштва БиХ бити записано у политичкој историји Српске као један од најважнијих тренутака након њеног оснивања.

"Не смијемо изневјерити будуће генерације које од нас очекују одговорност и зато треба да сви поносно будемо дио овог процеса без обзира на политичке и страначке разлике, као и личне анимозитете. Треба да будемо окупљени око јединственог циља одбране националних и народних права. Ово што данас радимо и радићемо на референдуму односиће се на генерације које нису ни рођене и ако сада пропустимо прилику, пропустићемо да наши потомци имају будућност. Увјерен сам да, уколико Република Српска не очува снагу, за Србе на овим просторима неће бити мјеста. Само бранећи нашу снагу и права можемо да на адекватан начин осигурамо нашу будућност", нагласио је предсједник Српске.

У обраћању посланицима у Народној скупштини Републике Српске Додик је истакао да се кључна мотивизација за покретање ове процедуре заснива на доказу да су Суд и Тужилаштво БиХ селективни, што је најбоље видљиво у случају "Орић" и покушајима да се наметне врховни суд БиХ, што мора да буде бити одбијено, као и постојање ових институција.

"Увјерен сам да у Републици Српској можемо имати јединство о овом питању и зато позивам све народне посланике да након обухватне расправе донесу одлуку о расписивању референдума и утврде референдумско питање, те да се одлуком директно или индиректно одреди датум одржавања референдума, који по Закону не може бити прије 30 дана ни касније од шест мјесеци од када одлука ступи на снагу", поручио је предсједник Додик.

Истичући да је поносан што Република Српска и на овај начин показује демократски капацитет, што додатно охрабрује и увјерава у исправност њених ставова, Додик је рекао да право на став мора бити ствар националне одговорности и дио политичког карактера и државне одговорности.

"Морамо рећи да су погрешне и злонамјерне тврдње да референдумом желимо да извршимо сецесију Републике Српске од БиХ. Одржавање референдума не крши Дејтонски мировни споразум, него представља један од најзначајнијих облика демократског изјашњавања грађана у складу с међународним правом. Одлука на референдуму неће угрозити интегритет и суверенитет БиХ, само ће захтијевати да се реформа правосуђа у БиХ врати у оквире уставног уређења с јасно одређеним надлежностима. Референдумско изјашњење о обавези поштовања Дејтонског споразума, биће допринос демократском и европском путу БиХ", констатовао је Додик.

Ако је референдум проблем у Републици Српској и БиХ, нагласио је предсједник Српске, онда то само потврђује чињеницу да ово није истински слободна и демократска земља, већ међународни протекторат, па се референдуму као демократској форми углавном противе странци.

"Неки сада говоре да о овом питању и не треба референдум, јер су сви против Суда и Тужилаштва БиХ. Сматрам да референдум треба да потврди оно 'што се већ зна', чиме би ојачали и потврдили дејтонску позицију Републиике Српске. Веома је важно да се успоставља институт референдума као начина доношења важних одлука, али даје институцијама Републике Српске додатни капацитет за дјеловање према нашим представницима у органима БиХ и утиче на њихово дјеловање и доношење одлука које морају бити у интересу Републике Српске", нагласио је Додик.

У сваком случају, каже он, одлука на референдуму ће бити снажна препорука нашим представницима у Парламентарној скупштини БиХ за дјеловање, а наше институције могу оспорити дејство одлука Суда и Тужилаштва БиХ на територији Републике Српске.

"Референдумом Република Српска, као страна по међународном уговору и државотворни ентитет БиХ, упозорава да више неће допустити кршење принципа правде и владавине права. Неотуђиво је право Републике Српске да оцјењује дјеловање високог представника и усклађеност са мандатом који има по Анексу 10. и само за Анекс 10.

Сваки покушај смањивања аутономије Републике Српске, под плаштом реформи, сагледаваћемо у свјетлу сличних покушаја као што је била реформа полиције, којим се покушавала промијенити уставна конструкција БиХ утврђена међународним Дејтонским уговором. Наш приступ је уставан, а непостојање уставног основа за правосуђе на нивоу БиХ је наш темељни став", поручио је Додик.

Он је поновио да Суд и Тужилаштво БиХ немају уставну основу и дејтонски капацитет, немају сагласности и они су наметнути.

"Није довољно тврдити да је Уставни суд БиХ донио одлуку о томе или пак да је Парламентарна скупштина потврдила наметнуте законе. Ту напросто недостаје базични уставни услов за пренос надлежности, а то је споразум ентитета као страна-потписница свих анекса Дејтонског споразума. Република Српска ту сагласност никад није дала и не постоји одлука Републике Српске о томе. Не постоји ни одлука Федерације БиХ о томе. Ове одлуке страна и њихов споразум морају да постоје, јер ако их нема, нема уставног основа, а наравно ту онда почиње неправно насиље. Наша воља се мора поштовати јер је легална и легитимна", поручио је Додик.

Суд и Тужилаштво БиХ, каже он, могу добити сагласност Српске ако се измјене и допуне закони који их регулишу, у смислу да се онемогући напад на независност и уставну надлежност правосуђа Републике Српске, искључи примјена ретроактивности, укине досадашња апелациона пракса и да се процесуирање обезбиједи за све злочине без селекције.

"Врховни суд Републике Српске мора да буде задња правосудна инстанца за коначне одлуке по законима Републике Српске. Суд и тужилаштво БиХ могу имати надлежности да пресуђују по законима за које је надлежна БиХ и никако по законима ентитета. Зато не прихватамо увођење института врховног суда БиХ", нагласио је Додик.

Он је рекао да Устав БиХ и Дејтонски споразум једино ентитетима дају надлежност за правосуђе, а БиХ има једино Уставни суд у складу са Уставом БиХ.

"Нажалост, Уставни суд БиХ се претворио у политички суд, проширио своју апелациону улогу и претворио се у суд треће инстанце за редовне правосудне процесе, а требало би да то користи само онда кад је евидентно кршење људских права. Зато треба на нивоу БиХ донијети и Закон о Уставном суду БиХ и тако уредити ову област. Уставни суд БиХ не може да оцјењује акте уставних судова ентитета, јер таква пракса руши политички систем БиХ", истакао је предсједник Српске.

Он је нагласио да су високи представник и ОХР већ годинама проблем, а не рјешење за БиХ, те да су сада постали и проблем који дијели међународну заједницу.

У обраћању посланицима на посебној сједници Народне скупштине Републике Српске о расписивању референдума о Суду и Тужилаштву БиХ, Додик је рекао да истрајавање на тој превазиђеној и недемократској институцији, БиХ само удаљава од пријеко потребног консензуса у унутрашњим односима.

"То је видљиво, јер бошњачке политичке, вјерске, медијске, невладине структуре не желе да се одрекну досадашњих поклона ОХР-а, противправно учињених на централизацији вишенационалне и вишеструко сложене државе. Интервенционизам високог представника довео је до огромних проблема, што је већ дуго и најважнији циљ ОХР-ове структуре", констатовао је Додик.

Он је рекао да је покушај високог представника Валентина Инцка да од Савјета безбједности УН исходи накнадну легализацију свега онога што је чињено против Дејтонског споразума, доживио неуспјех.

Да је све што је чинио високи представник било легално и у складу са Дејтонским споразумом и међународним правом, каже Додик, зашто је онда тражио ретроактивну легализацију и покриће од Савјета безбједности?

"Као легалисти, не намјеравамо да расписивањем референдума доводимо у питање суверенитет и територијални интегритет БиХ. Управо супротно - желимо да сачувамо интересе и права Републике Српске, њених институција и грађана, а тиме и БиХ. Само потврђујемо уставно одређење да је судска власт дефинисана уставима ентитета, као и одговарајућим законима", нагласио је предсједник Републике.

Он је појаснио да Република Српска, као страна потписница Анекса 4 Дејтонског мировног споразума, није постигла споразум са Федерацијом БиХ за преношење надлежносги за Суд и Тужилаштво БиХ на ниво БиХ, како је прописано члановима ИИИ 5.а) и ИВ 4.е) Устава БиХ, и поручио да за сваки пренос надлежности мора да постоји споразум страна потписница, а у случају наметнутих закона од високог представника тих споразума није било.

"Накнадно увођење одлука високог представника у правни систем БиХ и ентитета је за нас, такође, акт под присилом и зато одбацујемо као недопустиву праксу да Парламентарна скупштина може да доноси одлуке у име ентитета који су једине легитимне и легалне стране у БиХ. Парламентарна скупштина не представља легалну алтернативу институту споразума страна-потписница свих анекса Дејтонског мировног споразума, па и Анекса 4. Као Устава БиХ. Народна скупштина Републике Српске је мјесто претходног усаглашавања и доношења одлука које може касније само да потврди и Парламентарна скупштина", појаснио је Додик.

Он је навео да је високи представник злоупотријебио овлаштења да би наметао законе, а према Бонској декларацији, има искључиво овлаштења да доноси одлуке из надлежности Предсједништва и Савјета министара БиХ, додавши да је наметањем закона, прекршио и такозвана "Бонска овлаштења".

Према његовим ријечма, високи представник је наметнутим одлукама преузео ингеренције извршне и законодавне власти и изашао из мандата који му је дат Дејтонским споразумом.

"Свјесни смо тежине наших одлука, њихове важности за Републику Српску и управо из тих разлога желимо да чујемо и мишљење грађана о нашим ставовима. Ми имамо легално и легитимно право на референдум. Високи представник није имао ни легално ни легитимно право да наметнутим одлукама успоставља Суд БиХ, са специфичним надлежностима и Тужилаштво БиХ, такође, са специфичним надлежностима са тенденцијом ка успостављању Врховног суда БиХ.

Нормална уставом предвиђена законодавна активност унапријед се осуђује као антидејтонски чин. Референдум је одговор и реакција на правно и политичко насиље које осјећамо као дискриминаторско", поручио је Додик у обраћању посланицима у Народној скупштини Српске.

Уводно излагање предсједника Републике Српске трајало је око сат и 30 минута. Прије почетка сједнице у парламенту Српске данас је виђен специјални представник ЕУ у БиХ Ларс-Гунар Вигемарк.

Предсједник Републике Српске Милорад Додик упутио је 2. јула захтјев Народној скупштини Српске да на посебној сједници разматра доношење, односно реактивирање, одлуке о референдуму о Суду и Тужилаштву БиХ.

Референдумско питање требало би да гласи "Да ли подржавате неуставно и неовлашћено наметање закона од високог представника међународне заједнице у БиХ, посебно наметнуте законе о Суду и Тужилаштву БиХ и примјену њихових одлука на простору Републике Српске?".