Ово је најглупљи план помоћи икада

Цео споразум који је ноћас наметнут Грчкој методом уцена и са жељом да се Атина понизи због посезања за референдумом, ултимативним демократских оружјем демократске Европе, не доноси решење, каже Гардијанов економски уредник, већ само одлаже пропаст.

Свијет 14.07.2015 | 07:58

Настављају да се гомилају коментари стручњака везани за неодрживост и темељну погрешност договора који је наметнут Грцима на челу са премијером Алексисом Ципрасом, који многи упоређују са ратовањем, осветништвом и тероризмом.

Економски уредник британског Гардијана Лари Елиот каже да је прочитао цео споразум који је јутрос постигнут и закључује да он доноси катастрофу.

“Кејнс (утицајни енглески економиста; прим. н.) никада није постојао. ‘Општа теорија запослености, камате и новца’ никада није написана. Економска историја се завршила на дан када је Френклин Рузвелт заменио Херберта Хувера на месту председника Сједињених Држава. То је суштина договора који је Грчку задржао у евру, договора који ће продубити рецесију те земље, учинити њене дугове још неодрживијим и који буквално гарантује да ће њени проблеми ускоро поново испливати на површину“, написао је он.

Елиот указује такође и на то да ће Грчка сада морати сваке године да скупи све више и више него што троши, а ако привреда не буде довољно јака да покрије те циљеве онда ће се активирати “квази-аутоматски резови потрошње”.

"Да је Грчка у рупи, остатак еврозоне би јој додао кашичицу и рекао јој да настави да копа“, илуструје економски уредник Гардијана.

Овај приступ јавним финансијама је изашао из моде ’30-их година прошлог века, али се сада вратио, каже он. Већина савремених влада ради по принципу “аутоматских стабилизатора” који подразумевају веће дефиците или мање суфиците током тешких времена јер је општеприхваћено да подизање пореза или штедња током рецеције смањује потражњу и чини рецесију још гором.

Аутор овог текста, који у целини можете прочитати овде, наводи пример британског министра финансија Џорџа Озборна који је смањио буџетски дефицит током претходног мандата али је дозволио аутоматским стабилизаторима да прораде када привреди није ишло најбоље. Нова фискална правила која захтевају буџетски суфицит ће бити суспендована ако годишњи економски раст падне испод 1%.

Званични Берлин међутим инсистира на томе да се оваква флексибилност не примени у Грчкој, па је чак након њиховог ОXИ-ја отишао много даље у својим захтевима.

Атина је принуђена да повећа стопу ПДВ-а за бројне услуге и да спроведе моменталне измене пензијског система који ће повећати здравствене издатке и помоћ најсиромашнијим пензионерима. Такође ће морати да отпусте све државне службенике који су запослени у последњих шест месеци.

Захтеви који су били постављени пре референдума тако су додатно пооштрени, како кроз квази-аутоматске резове потрошње тако и кроз наметнуту распродају грчке државне својине. Наводно, требало би да у наредне три године продају имовину вредну 50 милијарди евра путем приватизације, од чега ће половина бити искоришћена за докапитализацију банака, половина друге половине за отплату дуга а друга половине друге половине за инвестиције у грчку економију.

“Грчка је, да позајмим фразу Харолда Мекмилана, принуђена да прода породично сребро (заједно са аеродромима, лукама и банкама) да би отплатила пакет помоћи и докапитализовала банке. То је план“, пише Елиот.

Истина је међутим да Грчка нема шансе да скупи тих 50 милијарди долара у наредне три године. Овај циљ је већ постављен 2011. године; у међувремену је грчка берза пала за 40 одсто, а скупљено је на овај начин само три милијарде.

Грчка за сада остаје у еврозони, али је јасно да постоје само два начина да се криза разреши, додаје он. Први је да се Грчкој отпише велики део дуга, а други је да јој се дозволи да продише и да почне поново да расте темпом који ће јој омогућити да сервисира своје дугове. Овај споразум не нуди ни једно ни друго.

Постоји само један мали уступак који подразумева да ће Грчкој бити продужен период отплате дугова ако предузме све неопходне кораке. То није решење, већ пукотина у решеткама дужничког затвора кроз коју пролази трачак светла, закључује он.

Због овог коментара господина Елиота, као и због коментара водећих светских економиста који су се већ одавно сложили са вођством Сиризе, о чему смо већ писали, не можемо да се не запитамо: да ли постоји неки тајни, злокобни план за Грчку? да ли ово бацање Грка на колена води ка нечему о чему не сме ни да се проговори? ка отвореној окупацији? или можда ка тоталној централизацији Европске уније и фискалној унији за земље еврозоне?

(Телеграф.рс)