Ovo je najgluplji plan pomoći ikada

Ceo sporazum koji je noćas nametnut Grčkoj metodom ucena i sa željom da se Atina ponizi zbog posezanja za referendumom, ultimativnim demokratskih oružjem demokratske Evrope, ne donosi rešenje, kaže Gardijanov ekonomski urednik, već samo odlaže propast.

Svijet 14.07.2015 | 07:58

Nastavljaju da se gomilaju komentari stručnjaka vezani za neodrživost i temeljnu pogrešnost dogovora koji je nametnut Grcima na čelu sa premijerom Aleksisom Ciprasom, koji mnogi upoređuju sa ratovanjem, osvetništvom i terorizmom.

Ekonomski urednik britanskog Gardijana Lari Eliot kaže da je pročitao ceo sporazum koji je jutros postignut i zaključuje da on donosi katastrofu.

“Kejns (uticajni engleski ekonomista; prim. n.) nikada nije postojao. ‘Opšta teorija zaposlenosti, kamate i novca’ nikada nije napisana. Ekonomska istorija se završila na dan kada je Frenklin Ruzvelt zamenio Herberta Huvera na mestu predsednika Sjedinjenih Država. To je suština dogovora koji je Grčku zadržao u evru, dogovora koji će produbiti recesiju te zemlje, učiniti njene dugove još neodrživijim i koji bukvalno garantuje da će njeni problemi uskoro ponovo isplivati na površinu“, napisao je on.

Eliot ukazuje takođe i na to da će Grčka sada morati svake godine da skupi sve više i više nego što troši, a ako privreda ne bude dovoljno jaka da pokrije te ciljeve onda će se aktivirati “kvazi-automatski rezovi potrošnje”.

"Da je Grčka u rupi, ostatak evrozone bi joj dodao kašičicu i rekao joj da nastavi da kopa“, ilustruje ekonomski urednik Gardijana.

Ovaj pristup javnim finansijama je izašao iz mode ’30-ih godina prošlog veka, ali se sada vratio, kaže on. Većina savremenih vlada radi po principu “automatskih stabilizatora” koji podrazumevaju veće deficite ili manje suficite tokom teških vremena jer je opšteprihvaćeno da podizanje poreza ili štednja tokom rececije smanjuje potražnju i čini recesiju još gorom.

Autor ovog teksta, koji u celini možete pročitati ovde, navodi primer britanskog ministra finansija Džordža Ozborna koji je smanjio budžetski deficit tokom prethodnog mandata ali je dozvolio automatskim stabilizatorima da prorade kada privredi nije išlo najbolje. Nova fiskalna pravila koja zahtevaju budžetski suficit će biti suspendovana ako godišnji ekonomski rast padne ispod 1%.

Zvanični Berlin međutim insistira na tome da se ovakva fleksibilnost ne primeni u Grčkoj, pa je čak nakon njihovog OXI-ja otišao mnogo dalje u svojim zahtevima.

Atina je prinuđena da poveća stopu PDV-a za brojne usluge i da sprovede momentalne izmene penzijskog sistema koji će povećati zdravstvene izdatke i pomoć najsiromašnijim penzionerima. Takođe će morati da otpuste sve državne službenike koji su zaposleni u poslednjih šest meseci.

Zahtevi koji su bili postavljeni pre referenduma tako su dodatno pooštreni, kako kroz kvazi-automatske rezove potrošnje tako i kroz nametnutu rasprodaju grčke državne svojine. Navodno, trebalo bi da u naredne tri godine prodaju imovinu vrednu 50 milijardi evra putem privatizacije, od čega će polovina biti iskorišćena za dokapitalizaciju banaka, polovina druge polovine za otplatu duga a druga polovine druge polovine za investicije u grčku ekonomiju.

“Grčka je, da pozajmim frazu Harolda Mekmilana, prinuđena da proda porodično srebro (zajedno sa aerodromima, lukama i bankama) da bi otplatila paket pomoći i dokapitalizovala banke. To je plan“, piše Eliot.

Istina je međutim da Grčka nema šanse da skupi tih 50 milijardi dolara u naredne tri godine. Ovaj cilj je već postavljen 2011. godine; u međuvremenu je grčka berza pala za 40 odsto, a skupljeno je na ovaj način samo tri milijarde.

Grčka za sada ostaje u evrozoni, ali je jasno da postoje samo dva načina da se kriza razreši, dodaje on. Prvi je da se Grčkoj otpiše veliki deo duga, a drugi je da joj se dozvoli da prodiše i da počne ponovo da raste tempom koji će joj omogućiti da servisira svoje dugove. Ovaj sporazum ne nudi ni jedno ni drugo.

Postoji samo jedan mali ustupak koji podrazumeva da će Grčkoj biti produžen period otplate dugova ako preduzme sve neophodne korake. To nije rešenje, već pukotina u rešetkama dužničkog zatvora kroz koju prolazi tračak svetla, zaključuje on.

Zbog ovog komentara gospodina Eliota, kao i zbog komentara vodećih svetskih ekonomista koji su se već odavno složili sa vođstvom Sirize, o čemu smo već pisali, ne možemo da se ne zapitamo: da li postoji neki tajni, zlokobni plan za Grčku? da li ovo bacanje Grka na kolena vodi ka nečemu o čemu ne sme ni da se progovori? ka otvorenoj okupaciji? ili možda ka totalnoj centralizaciji Evropske unije i fiskalnoj uniji za zemlje evrozone?

(Telegraf.rs)