Мајска дјеца најмање склона болестима, октобарска највише

Какво ће нам бити здравље одређује и месец рођења, са којим је повезано чак 55 болести.

Здравље 13.07.2015 | 08:56

Активност гена мења се са годишњим добима, а са њима и имунитет организма, показује истраживање британских научника који су утврдили да се активности готово четвртине гена мењају сезонски. Тако је "зимска" активност гена повезана са бржим развојем запаљења у организму.

То пружа могуће објашњење да су неке болести, попут кардиоваскуларних обољења или реуматоидног артритиса, чешће зими или тада имају теже симптоме, док су људи лети здравији, закључио је тим научника са Кембриџа у Беликој Британији.

Одавно је познато да кардиоваскуларне и аутоимуне болести попут дијабетеса типа један или мултипле склерозе варирају у зависности од годишњег доба.

Научници су утврдили да је 5.136 од 22.822 гена, које су испитивали, било активније током лета. Та, сезонска активност гена утиче на ћелије одговорне за имуни одговор као и на састав крви и масног ткива.

Резултати би могли да утичу на приступ лечењу дијабетеса типа један, као и на планирање будућих истраживања. Лечење неких болести могло би бити ефикасније ако буде усклађено са годишњим добима, тврде научници.

Тим је истраживао узорке крви и масног ткива више од 16.000 особа у Британији, САД, Исланду, Аустралији и Гамбији. Низом различитих метода анализирали су одабране гене у одређеним ћелијама или ткивима. У зависности од тога јесу ли узорци били узети људима са северне или јужне полулопте, више од 5.000 гена имало је супротне обрасце понашања, показали су резултати објављени у часопису Натуре Цоммуницатионс.

Посебну пажњу привукло је понашање гена АРНТЛ који потискује упалну реакцију, односно брани се од инфекције. Овај ген је био активнији лети него зими.

Истраживачи су, такође, утврдили да су гени одговорни за појединачне реакције на вакцине активнији зими него лети. То значи да би неки програми вакцинисања били ефикаснији зими кад је имуни систем боље припремљен за квалитетнију реакцију.

Доктор Крис Валас, коаутор студије и генетски статистичар са Универзитета у Кембриџу каже да ови резултати указују да, у модерном окружењу, пораст запаљенских реакција у имунитету који се догађа током зиме, објашњава повећање броја оболелих од инфламаторних болести током овог годишњег доба, јер су људи тада једноставно осетљивији и подложнији болестима.

Примера ради, за време зимског периода код становника северне Земљине хемисфере, ниво протеина у крви који су повезани са кардиоваскуларним и аутоимуним болестима је већи него за време летњих месеци.

Има смисла, каже др Валас, да се наш имуни систем адаптира варијацијама генетског понашања у запаљенским процесима, јер су они управо и најчешћи узрочници смртности у људској еволуцији.

Није, међутим, баш јасно како се имуни систем мења по сезонама. Вероватно, кажу истраживачи, у том механизму велику улогу има циркадијални ритам, који регулише будност и спавање, а којим делимично управља дневна светлост, као и ниво витамина Д у организму.

- Када знамо да је имуни систем зими, током хладних и мрачних дана, осетљивији на инфламације, између осталог и због мањка витамина Д, разумљиво је што се опште здравствено стање поправља чим се дани продуже и када има више сунца - каже Џон Тод, коаутор студије и професор медицинске генетике на Унивезитету у Кембриџу.

Професор Мајк Тарнер, из истраживачког биомедицинског центра у Кембриџу, објашњава:

- Ово је изванредна студија која даје стваран доказ популарном схватању да смо здравији у лето. Активност великог броја наших гена, као и структура крви и масног ткива, варира од сезоне до сезоне.

Докторка Карен Адингтон каже да је одавно познато да се највише дијабетеса типа један дијагностикује зими:

- Сада знамо и зашто је тако. Студија открива биолошке механизме који нам до сада нису били познати, а који организам чине склонијим аутоимуним нападима честим код дијабетеса типа један.

Још једна недавна британска студија дала је занимљиве податке о томе колико нас месец у ком смо рођени предодређује за одређене болести. Истраживање нема везе са астрологијом, већ управо са разлозима које су у претходном истраживању изнели научници са Кембриџа.

Они су наиме, открили повезаност месеца рођења са 55 различитих болести. Најпре су дошли до закључка да су они који су рођени у мају најмање склони болестима током живота, за разлику од оних који су рођени у октобру, код којих је "пронађено" да болују од највише обољења.

- Овај податак може да помогне стручњацима да открију нове ризикофакторе болести - каже др Николас Татонети, аутор студије и професор биомедицинске информатике на Колумбија универзитету.

Конкретно, истраживање је показало да особе које су рођене током зимских месеци, када има мање сунца, имају мањак витамина Д, а тиме и већу склоност ка кардиоваскуларним болестима.

Истраживачи су открили да је чак 10 кардиоваскуларних болести повезано са зимским месецом рођења. На пример, кардиомиопатија и хипертензија чешћи су код оних који су рођени у јануару, а ређи код рођених у септембру или октобру.

Студија је, такође, показала да је ризик од настанка поремећаја хиперактивности и пажње (АДХД) већи код оних који су рођени последњих месеци у години, а највећи код оних рођених у новембру.

Истраживачи, међутим, кажу да климатско и социоекономско окружење значајно могу да промене везу између месеца рођења и потенцијалног ризика од многих болести.

Б 92