Анализа: Шта је Звезда радила годину дана?!

Довела 17 играча, а само једно појачање! Терзић, Кокеза и бивши тренер Лалатовић су одрадили два катастрофална прелазна рока чије резултате смо видели против Каирата...

Фудбал 13.07.2015 | 00:00

Елиминацијом од Каирата, Црвена звезда је опет поставила стандарде у срозавању рејтинга некадашњег првака Европе и света. Некада су се порази од Розенборга или Глазгов Ренџерса доживљавали као смак света на Маракани, а данас је заиста Звездина реалност да јој Казахстанци деле лекције. И то баш Казахстанци јер оне дупле пасове и акције “а ла Барселона” у Београду и Алматију су углавном биле у режији Казахстанаца, а не Бразилаца, Африканаца или осталих странаца. Тако да не вреди никаква алиби прича о "вундертиму" из Алматија с фараонским буџетом. То су ипак Каират и Казахстанци. Уз сав респект који су заслужили за игру против Звезде.

Црвена звезда је против Каирата у два меча успела да постигне гол тек из поклоњеног пенала, имала је неколико пристојних шанси, али да не беше голманског чуда Предрага Рајковића, могли су црвено-бели да заврше ова два дуела са десетак комада у мрежи. Звезду је Каират изненадио као наше путаре снег у децембру. Гомила лажних обећања је дошла на наплату. Шта друго очекивати од тима који је у претходних годину дана скрпљен с конца и конопца, а јавности представљен као неки озбиљан подухват тобоже озбиљних фудбалских људи.

Као да једино Звезда у Европи није знала термине првог кола квалификација, па због тога није стигла да региструје појачања. Стална кукњава и бацање прашине у очима разним саопштењима можда могу да покрију неуспех на домаћој сцени. Али у Европи се лошим ђацима не поклањају оцене.

Јадац је што је Звезда за овај Каират испуцала скоро све адуте и у перспективи тек нема чему да се нада. Потрошене су паре од Гаспрома од којих је клуб требало да животари једно време. Руководство није успело да доведе ниједног златног Орлића са Мундијалита што довољно говори о њиховом утицају и способности у српском . Претходних годину дана није урађено ништа вредно помена. Није освојен ниједан трофеј, УЕФА лиценца је скупо плаћена и брзо потрошена, а да не беше Мундијалита да скочи цена Рајковићу, Грујићу и Јовановићу, тешко да би могли да кажемо и да је успео пројекат о заради на младим играчима.

Елиминација од Каирата је заправо била огледало једногодишњег рада људи који воде Црвену звезду. За годину дана су довели 17 фудбалера. Не и појачања. Јер од тих 17 играча, Звезда је неке користи имала само од једног - Александра Катаија. Он заслужује прелазну оцену за партије у последње време, већина осталих се показала као потпуни промашај људи који се на Маракани играју “Фоотбалл Манагера”.

Људи који су највише одговорни за изглед оног Франкештајна од тима који смо видели против Каирата су Звездан Терзић, потом Славиша Кокеза и бивши тренер Ненад Лалатовић. Председник Мијаиловић не сноси одговорност јер се није мешао у свој посао док је вежбао потпис на саопштењима. Поменути трилинг је био иницијатор 17 трансфера од којих би макар за 15 било боље да се нису никада десили Црвеној звезди.

Богдан Планић, (ОФК Београд, лето 2014.) - 6 утакмица/1 гол/502 минута

Није тешко за претпоставити по чијој жељи је овај момак дошао на Маракану. Од свих играча из ОФК Београда који су могли да буду појачања у Звезди и који су могли да јој донесу и зараду, дошао је само Планић. Стављеног у излог Маракане који је много атрактивнији од оног руинираног на Карабурми, Планића је тренер Лалатовић врло брзо прекрио чаршафом да га неко не види. Одиграо је само шест мечева и после се вратио на Карабурму.

Данијел Аврамовски (Работнички, лето 2014), 15 утакмица/1 гол/461 минут

Доведен као наследник Ненада Милијаша, Македонац никада није успео да попуни те велике копачке. Константни проблеми са повредама су само разоткрили лош скаутинг и потврдили да је Звезда довела “мачку у џаку”.

Ненад Гаврић (Напредак, лето 2014), 18 утакмица/2 гола/994 минута

Изум тренера Лалатовића који га је за собом повукао из Напретка и учинио га стандардним првотимцем све док и њему у финишу сезоне није постало јасно да је реч о играчу који не прави никакву разлику и који не може да се сматра појачањем.

Дамир Кахриман (Таврија, лето 2014), 5 утакмица, 405 минута

Он је дошао да буде резервни голман и тај посао је људски одрадио. Поред Рајковића ни много бољи голмани не би могли да бране. Овог лета врло вероватно напушта Маракану, Звезда врло вероватно неће ништа зарадити, па се поставља питање зашто клуб дозвољава себи да буде успутна станица за играче који му не доносе профит. Мада, руку на срце, Кахриман је имао позитиван утицај на дешавања у свлачионици.

Мамаду Мбођ (Дакар, лето 2014.) 4 утакмице/307 минута

Дошао је на пробу, потом потписао уговор, а Звезда је Сенегалцима платила 100.000 евра за откуп уговора. Мбођ је добио трогодишњи уговор вредан 150.000 евра, али је тек у финишу сезоне добио шансу на кашичицу. До сада није поставио утисак појачања. Истакао се као занимљив тип на друштвеним мрежеама.

Ђорђе Деспотовић (Локерен, лето 2014.), 12 утакмица/2 гола/536 минута

Био је на преговорима са Чукаричким када га је Звездан Терзић убедио да дође у Звезду. Доведен је као појачање у нападу и лек за неефикасност, а трајао је тек шест месеци. Углавном је улазио са клупе, није правио никакву превагу на терену и отишао је у Казахстан.

Стефан Ђорђевић (Вождовац, лето 2014,) 3утакмице/270 минута

Још један Лалатовићев пулен са којим је Звездин бивши тренер сарађивао у Пролетеру и Вождовцу. Није ни добио озбиљну шансу, тако да представља још један луксуз који је Звезда приуштила себи. Довођење играча на које се не рачуна.

Предраг Ђорђевић (Јавор, лето 2014.), 0 утакмица

Појачање које не одигра ниједну утакмицу више говори о озбиљности људи које воде клуб и тренера, него о себи самом.

Никола Антић (Рад, лето 2014.), 2 утакмице/180 минута

Члан златне генерације Орлића који је освојила титулу европског шампиона у Литванији је био тек трећи избор на позицији левог бека у Звезди. Дошао је као појачање, а одиграо само две утакмице за шест месеци.

Милош Босанчић (Гјонгам, лето 2014.) 20 утакмица/1.116 минута

Дефинитивно један од највећих промашаја у новијој историји Црвене звезде. Шта рећи за плејмејкера који не постигне гол у 20 утакмица? Којем се не памти ниједан потез за годину дана? Дошао као жеља потпредседника Славише Кокезе.

Александар Катаи (Олимпијакос, лето 2014.), 24 утакмице/2 гола/1.515 минута

Један од ретких, а можда и једини који не важи за промашену инвестицију Звезде у последњих годину дана. Дуго му је требало да проигра, али је у финишу прошле сезоне и ова два меча против Каирата показао да може да прави разлику на терену. Има фудбалске потезе, лепо је видети га када прими лопту, када направи лажњак, када крене у дриблинг… Нажалост, нема с ким да игра.

Немања Цветковић (Напредак, зима 2015), 16 утакмица/1 гол/1.294 минута

Он је отворио зимски прелазни рок. Још један изум Ненада Лалатовића. Шест месеци је био стандардан, није показао ништа, постао је један од играча које Звездини противници виде као највећу шансу.

Петар Орландић (Зета, зима 2015.), 15 утакмица, 5 голова, 809 минута

Прво најављиван као појачање Партизана, а на крају завршио у Звезди. Попут осталих “појачања” не доноси никакав квалитет више. Можда Божовић успе да из њега извуче максимум, а Звезда да добије неке голове и неке паре у будућности. Делује као да има потенцијала за напредак.

Душан Анђелковић (Краснодар, зима 2015,) 16 утакмица/1.440 минута

Какво је појачање најбоље говори чињеница да је Терзић само шест месеци после његовог довођења панично јурио левог бека и дао Лучу Ибањезу 200.000 евра по сезони. Сада ће плаћати обојицу, а отерао је Мијаиловића који је био добро решење на тој позицији. И много је значио у свлачионици. Анђелковић је подсетио на неке раније повратнике на Маракану којима је било боље да се нису враћали.

Александар Луковић (Зенит, зима 2015.) - 0 утакмица

Дошао је као највеће појачање и окончао вишегодишњу сагу, а онда је доживео тешку повреду на припремама, тако да није још ни заиграо за Звезду. Време ће показати да ли је све то вредело... Али макар млади играчи имају професионалца у свлачионици и могу нешто паметно да виде.

Џошуа Паркер (Домжале, зима 2015.) 11 утакмица/2 гола/1.001 минут

Да ли је Терзића макар мало срамота због довођења овог играча? Прво што је платио обештећење Словенцима за њега (истина мизерно јер је урачуната компензација за Немању Максимовића), друго што је дао плату Паркеру и треће што је такав играч обукао дрес Црвене звезде. О њему је све јуче рекао колега Дарјан Недељковић. Непријатељ фудбала.

Саша Стојановић (Ботошани), 15 утакмица/1 гол/1.051 минут

Довођењем ветерана без перспективе, Звезда се помирила да ће јој играти фудбалер на којем неће зарадити ни динара. Стојановић је не тако давно био одличан у Нишу, потом је имао неуспешну сезону у Румунији, а тандем Терзић - Кокеза је у њему видео појачање. Стојановић није непријатељ фудбала као Паркер, али није ни донео оно што се очекивало од њега.