Analiza: Šta je Zvezda radila godinu dana?!

Dovela 17 igrača, a samo jedno pojačanje! Terzić, Kokeza i bivši trener Lalatović su odradili dva katastrofalna prelazna roka čije rezultate smo videli protiv Kairata...

Fudbal 13.07.2015 | 00:00

Eliminacijom od Kairata, Crvena zvezda je opet postavila standarde u srozavanju rejtinga nekadašnjeg prvaka Evrope i sveta. Nekada su se porazi od Rozenborga ili Glazgov Rendžersa doživljavali kao smak sveta na Marakani, a danas je zaista Zvezdina realnost da joj Kazahstanci dele lekcije. I to baš Kazahstanci jer one duple pasove i akcije “a la Barselona” u Beogradu i Almatiju su uglavnom bile u režiji Kazahstanaca, a ne Brazilaca, Afrikanaca ili ostalih stranaca. Tako da ne vredi nikakva alibi priča o "vundertimu" iz Almatija s faraonskim budžetom. To su ipak Kairat i Kazahstanci. Uz sav respekt koji su zaslužili za igru protiv Zvezde.

Crvena zvezda je protiv Kairata u dva meča uspela da postigne gol tek iz poklonjenog penala, imala je nekoliko pristojnih šansi, ali da ne beše golmanskog čuda Predraga Rajkovića, mogli su crveno-beli da završe ova dva duela sa desetak komada u mreži. Zvezdu je Kairat iznenadio kao naše putare sneg u decembru. Gomila lažnih obećanja je došla na naplatu. Šta drugo očekivati od tima koji je u prethodnih godinu dana skrpljen s konca i konopca, a javnosti predstavljen kao neki ozbiljan poduhvat tobože ozbiljnih fudbalskih ljudi.

Kao da jedino Zvezda u Evropi nije znala termine prvog kola kvalifikacija, pa zbog toga nije stigla da registruje pojačanja. Stalna kuknjava i bacanje prašine u očima raznim saopštenjima možda mogu da pokriju neuspeh na domaćoj sceni. Ali u Evropi se lošim đacima ne poklanjaju ocene.

Jadac je što je Zvezda za ovaj Kairat ispucala skoro sve adute i u perspektivi tek nema čemu da se nada. Potrošene su pare od Gasproma od kojih je klub trebalo da životari jedno vreme. Rukovodstvo nije uspelo da dovede nijednog zlatnog Orlića sa Mundijalita što dovoljno govori o njihovom uticaju i sposobnosti u srpskom . Prethodnih godinu dana nije urađeno ništa vredno pomena. Nije osvojen nijedan trofej, UEFA licenca je skupo plaćena i brzo potrošena, a da ne beše Mundijalita da skoči cena Rajkoviću, Grujiću i Jovanoviću, teško da bi mogli da kažemo i da je uspeo projekat o zaradi na mladim igračima.

Eliminacija od Kairata je zapravo bila ogledalo jednogodišnjeg rada ljudi koji vode Crvenu zvezdu. Za godinu dana su doveli 17 fudbalera. Ne i pojačanja. Jer od tih 17 igrača, Zvezda je neke koristi imala samo od jednog - Aleksandra Kataija. On zaslužuje prelaznu ocenu za partije u poslednje vreme, većina ostalih se pokazala kao potpuni promašaj ljudi koji se na Marakani igraju “Football Managera”.

Ljudi koji su najviše odgovorni za izgled onog Frankeštajna od tima koji smo videli protiv Kairata su Zvezdan Terzić, potom Slaviša Kokeza i bivši trener Nenad Lalatović. Predsednik Mijailović ne snosi odgovornost jer se nije mešao u svoj posao dok je vežbao potpis na saopštenjima. Pomenuti triling je bio inicijator 17 transfera od kojih bi makar za 15 bilo bolje da se nisu nikada desili Crvenoj zvezdi.

Bogdan Planić, (OFK Beograd, leto 2014.) - 6 utakmica/1 gol/502 minuta

Nije teško za pretpostaviti po čijoj želji je ovaj momak došao na Marakanu. Od svih igrača iz OFK Beograda koji su mogli da budu pojačanja u Zvezdi i koji su mogli da joj donesu i zaradu, došao je samo Planić. Stavljenog u izlog Marakane koji je mnogo atraktivniji od onog ruiniranog na Karaburmi, Planića je trener Lalatović vrlo brzo prekrio čaršafom da ga neko ne vidi. Odigrao je samo šest mečeva i posle se vratio na Karaburmu.

Danijel Avramovski (Rabotnički, leto 2014), 15 utakmica/1 gol/461 minut

Doveden kao naslednik Nenada Milijaša, Makedonac nikada nije uspeo da popuni te velike kopačke. Konstantni problemi sa povredama su samo razotkrili loš skauting i potvrdili da je Zvezda dovela “mačku u džaku”.

Nenad Gavrić (Napredak, leto 2014), 18 utakmica/2 gola/994 minuta

Izum trenera Lalatovića koji ga je za sobom povukao iz Napretka i učinio ga standardnim prvotimcem sve dok i njemu u finišu sezone nije postalo jasno da je reč o igraču koji ne pravi nikakvu razliku i koji ne može da se smatra pojačanjem.

Damir Kahriman (Tavrija, leto 2014), 5 utakmica, 405 minuta

On je došao da bude rezervni golman i taj posao je ljudski odradio. Pored Rajkovića ni mnogo bolji golmani ne bi mogli da brane. Ovog leta vrlo verovatno napušta Marakanu, Zvezda vrlo verovatno neće ništa zaraditi, pa se postavlja pitanje zašto klub dozvoljava sebi da bude usputna stanica za igrače koji mu ne donose profit. Mada, ruku na srce, Kahriman je imao pozitivan uticaj na dešavanja u svlačionici.

Mamadu Mbođ (Dakar, leto 2014.) 4 utakmice/307 minuta

Došao je na probu, potom potpisao ugovor, a Zvezda je Senegalcima platila 100.000 evra za otkup ugovora. Mbođ je dobio trogodišnji ugovor vredan 150.000 evra, ali je tek u finišu sezone dobio šansu na kašičicu. Do sada nije postavio utisak pojačanja. Istakao se kao zanimljiv tip na društvenim mrežeama.

Đorđe Despotović (Lokeren, leto 2014.), 12 utakmica/2 gola/536 minuta

Bio je na pregovorima sa Čukaričkim kada ga je Zvezdan Terzić ubedio da dođe u Zvezdu. Doveden je kao pojačanje u napadu i lek za neefikasnost, a trajao je tek šest meseci. Uglavnom je ulazio sa klupe, nije pravio nikakvu prevagu na terenu i otišao je u Kazahstan.

Stefan Đorđević (Voždovac, leto 2014,) 3utakmice/270 minuta

Još jedan Lalatovićev pulen sa kojim je Zvezdin bivši trener sarađivao u Proleteru i Voždovcu. Nije ni dobio ozbiljnu šansu, tako da predstavlja još jedan luksuz koji je Zvezda priuštila sebi. Dovođenje igrača na koje se ne računa.

Predrag Đorđević (Javor, leto 2014.), 0 utakmica

Pojačanje koje ne odigra nijednu utakmicu više govori o ozbiljnosti ljudi koje vode klub i trenera, nego o sebi samom.

Nikola Antić (Rad, leto 2014.), 2 utakmice/180 minuta

Član zlatne generacije Orlića koji je osvojila titulu evropskog šampiona u Litvaniji je bio tek treći izbor na poziciji levog beka u Zvezdi. Došao je kao pojačanje, a odigrao samo dve utakmice za šest meseci.

Miloš Bosančić (Gjongam, leto 2014.) 20 utakmica/1.116 minuta

Definitivno jedan od najvećih promašaja u novijoj istoriji Crvene zvezde. Šta reći za plejmejkera koji ne postigne gol u 20 utakmica? Kojem se ne pamti nijedan potez za godinu dana? Došao kao želja potpredsednika Slaviše Kokeze.

Aleksandar Katai (Olimpijakos, leto 2014.), 24 utakmice/2 gola/1.515 minuta

Jedan od retkih, a možda i jedini koji ne važi za promašenu investiciju Zvezde u poslednjih godinu dana. Dugo mu je trebalo da proigra, ali je u finišu prošle sezone i ova dva meča protiv Kairata pokazao da može da pravi razliku na terenu. Ima fudbalske poteze, lepo je videti ga kada primi loptu, kada napravi lažnjak, kada krene u dribling… Nažalost, nema s kim da igra.

Nemanja Cvetković (Napredak, zima 2015), 16 utakmica/1 gol/1.294 minuta

On je otvorio zimski prelazni rok. Još jedan izum Nenada Lalatovića. Šest meseci je bio standardan, nije pokazao ništa, postao je jedan od igrača koje Zvezdini protivnici vide kao najveću šansu.

Petar Orlandić (Zeta, zima 2015.), 15 utakmica, 5 golova, 809 minuta

Prvo najavljivan kao pojačanje Partizana, a na kraju završio u Zvezdi. Poput ostalih “pojačanja” ne donosi nikakav kvalitet više. Možda Božović uspe da iz njega izvuče maksimum, a Zvezda da dobije neke golove i neke pare u budućnosti. Deluje kao da ima potencijala za napredak.

Dušan Anđelković (Krasnodar, zima 2015,) 16 utakmica/1.440 minuta

Kakvo je pojačanje najbolje govori činjenica da je Terzić samo šest meseci posle njegovog dovođenja panično jurio levog beka i dao Luču Ibanjezu 200.000 evra po sezoni. Sada će plaćati obojicu, a oterao je Mijailovića koji je bio dobro rešenje na toj poziciji. I mnogo je značio u svlačionici. Anđelković je podsetio na neke ranije povratnike na Marakanu kojima je bilo bolje da se nisu vraćali.

Aleksandar Luković (Zenit, zima 2015.) - 0 utakmica

Došao je kao najveće pojačanje i okončao višegodišnju sagu, a onda je doživeo tešku povredu na pripremama, tako da nije još ni zaigrao za Zvezdu. Vreme će pokazati da li je sve to vredelo... Ali makar mladi igrači imaju profesionalca u svlačionici i mogu nešto pametno da vide.

Džošua Parker (Domžale, zima 2015.) 11 utakmica/2 gola/1.001 minut

Da li je Terzića makar malo sramota zbog dovođenja ovog igrača? Prvo što je platio obeštećenje Slovencima za njega (istina mizerno jer je uračunata kompenzacija za Nemanju Maksimovića), drugo što je dao platu Parkeru i treće što je takav igrač obukao dres Crvene zvezde. O njemu je sve juče rekao kolega Darjan Nedeljković. Neprijatelj fudbala.

Saša Stojanović (Botošani), 15 utakmica/1 gol/1.051 minut

Dovođenjem veterana bez perspektive, Zvezda se pomirila da će joj igrati fudbaler na kojem neće zaraditi ni dinara. Stojanović je ne tako davno bio odličan u Nišu, potom je imao neuspešnu sezonu u Rumuniji, a tandem Terzić - Kokeza je u njemu video pojačanje. Stojanović nije neprijatelj fudbala kao Parker, ali nije ni doneo ono što se očekivalo od njega.