Лекција коју Нијемци нису смјели заборавити

Сизифов посао. Тако би се могли назвати преговори између премијера Грчке Алексиса Ципраса и међународних кредитора.

Свијет 10.07.2015 | 07:43

Тврдоглавост, чврсти ставови или нешто треће, тек, свака рунда преговора заврши се међусобним оптужбама, док решења нема ни на видику. У међувремену, Грчка се крупним корацима приближава излазним вратима еврозоне, а чини се да је на тај пут највише гура Немачка, која ни милиметар не одступа од става да "Грци морају да плате последњи цент дуга".

Ипак, чини се да су Немци заборавили важну лекцију из уџбеника историје. Лекцију о једном историјском потпису и састанку, који се нису десили тако давно. 

Пре више од 60 година за преговарачким столом у Лондону нашле су се делегације Грчке и Немачке. Тема: дуг. Све подсећа на десетине састанака који се интензивно одржавају у 2015, али са једном битном разликом. Тог, 27. фебруара 1953. године позиције су биле обрнуте.

На историјској фотографији налазе се Херман Јозеф Абс, први човек делегације тадашње Федералне републике Немачке, једњо од најомраженијих земаља света у том моменту. За тим столом, међународни кредитори су главном кривцу из 2. светског рата отписали половину дугова, на инсистирање Американаца.

Немачкој је тада дуг преполовљен отписом, који је помогла Америка, а све по Маршаловом плану, који је скован још 1947. године у режији Џорџа Маршала, а све у оквиру "Плана европске обнове“ (читај: сузбијању комунизма).

Али, не само да су Немцима опростили половину енормног дуга, већ им је друга половина дуга репрограмирана на дужи период отплате (више од 30 година).

Притом, специјалним донацијама из САД, у Немачку је упумпано 1.448 милијарди долара. Та сума и сада делује енормно, а замислите тек колико је то новца било пре 62 године.

Поред тога, специјалним споразумом је договорено да ће Немачка сервисирати иностране дугове искључиво из оствареног извоза, што је практично терало земље повериоце да купују немачку робу. Дакле, ако не купујете немачку робу и тиме економији те земље директно не помажете да поново постане једна од најјачих на свету, нећете добити одштету.

Захваљујући томе, у раздобљу између 1953. и 1963. године немачки БДП је удвостручен!

Међу кредиторима који су потписали силне папире и ставке из Маршаловог плана била је и Грчка. Земља која је у 2. светском рату претрпела бројне ужасе, дала је зелено светло да се Немачкој да друга шанса.

Треба напоменути да је Немачка осим текућих дугова имала и велике дугове још из Првог светског рата, везано за бројне ратне одштете које је морала да плаћа.

Притом, Немцима је тада дозвољено да укину строге мере штедње, како би подигли посрнулу земљу на ноге и опоравили економију. Да, исте оне мере штедње које се данас са таквим жаром намећу Грчкој као услов који се мора испунити.

Грци су далеко од цвећки, то мора да буде јасно свима. Узимање толике количине пара, без икаквог плана отплате је уџбенички пример неодговорности. Просечне плате од 1.000 и кусур евра, пензије 882 евра, исплаћивање 15 пензија годишње, све су то болни докази деценија грчког немара и башкарења туђим новцем.

У истом, ако не и горем дужничком блату у којем се данас даве Грци, не тако давно заглибили су и Немци. "Медитерански нерадници" су им тада пружили руку спаса, поред многих других. Та лекција из солидарности предавала се на часу историје са којег су неки очигледно побегли.

Извор: Блиц