Ренесанса куће од блата

Земљане куће постају поново популарне јер су еколошке, јефтине и одличне изолационе грађе, сматра француска архитектиња Алиа Бенгана.

Путовања 09.07.2015 | 07:54

Иако се у развијеном свету скоро одустало од градње кућа од земље, трећина данашњег светског становништва још увек живи у том типу грађевине, преноси лист Фигаро.

Око 15 одсто старих кућа у Француској изграђено је у потпуности или делимично од непечене земље.

У Малију и данас стоји велелепна џамија изграђена од земље пре једног миленијума.

У Јемену у граду Шибан, познатом као „пустињски Менхетн“, изграђени су пре 500 година солитери високи од пет до 15 спратова.

Од земље су саграђени и делови Кинеског зида.

Цигла и бетон су у међувремену готово сасвим потиснули земљу, да би последњих година, у целом свету, почела нека врста ренесансе земље као грађевинског материјала.

Чилеански архитекта Марсело Кортес пројектује све популарније зграде са челичним конструкцијама испуњених земљом, а у САД, Француској, Кореји земљане куће све више улазе у моду.

Француска је најангажованија европска земља у погледу промовисања земљаних кућа. У Греноблу је 1979. основана асоцијација "Кратер" како би се боље упознала јавност са овом врстом грађевинског материјала.

Земљане куће имају више адута, објашњава Алиа Бенгана, професорка у архитетонској школи у Паризу.

Пре свега материјал је јефтин и свуда доступан.

Куће су потпуно еколошке јер њихова изградња је могућа одмах на лицу места, а материјал је потпуно разградив.

Ове куће преко лета ноћу греју а дању хладе, што је погодно посебно за пустињске регије.

"Земља није изолатор већ захваљући земљаном зиду дебљине 40 центиметара унутар куће се постиже пријатна температура у летњем периоду која варира у односу на спољшност до 10 степени.

Да би се температура унутар куће променила потребно је 12 сати тако да се ноћу ослобађа топлота акумулирана током дана а дању расхлађује акумулирана ноћна свежина, појаснила је француска архитекткиња.

Насупрот предубеђењу о њиховој краткотрајности, куће од земље, могу да трају и 300-400 година.

Б 92